Rigor mortis je privremena faza koja traje 24 do 48 sati, posle čega nestaje usled razgradnje tela
Proces počinje u najmanjim mišićima lica u roku od 2 do 6 sati, a zatim se širi na veće mišiće i kompletira za 12 do 24 sata
Smrt pokreće niz složenih bioloških promena koje se odvijaju gotovo neprimetno, ali po jasno utvrđenom redosledu. Nakon što srce prestane da kuca, telo počinje da se hladi, bledi i postepeno gubi elastičnost, a jedna od najupečatljivijih faza tog procesa jeste rigor mortis - postmortalna uočenost mišića.
Iako se često vezuje za jezive scene iz filmova i kriminalističkih serija, rigor mortis je zapravo prirodan i predvidiv fenomen koji ima važnu ulogu u razumevanju promena koje nastupaju nakon smrti.
Šta je rigor mortis i zašto se javlja kod gotovo svih tela
Rigor mortis je prirodan proces koji se odvija na ćelijskom nivou. Počinje odmah nakon smrti kada telo ostane bez adenozin-trifosfata, molekula energije poznatog kao ATP.
- ATP može da se posmatra kao osnovni izvor energije za kontrakciju mišića. Molekul ATP-a je ono što nam omogućava kretanje. Nakon smrti telo prestaje da proizvodi ATP, a njegove zalihe se, u proseku, iscrpe u roku od nekoliko sati - rekla je dr Mišel Džorden, glavni medicinski istražitelj okruga Santa Klara i predsednica Nacionalnog udruženja medicinskih istražitelja.
Telu je ATP potreban ne samo za pokret već i za opuštanje mišića. Kako se zalihe ATP-a troše, mišićna vlakna, proteini povezani unutar mišićnih ćelija, počinju da se lepe jedno za drugo.
Jedna česta zabluda je da telo trenutno postaje ukočeno. Iako rigor mortis započinje odmah nakon smrti u svim mišićima, u većini slučajeva potrebno je nekoliko sati da ukrućenost postane vidljiva golim okom, dok se mišićna vlakna međusobno povezuju.
Između dva i šest sati nakon smrti ukočenost se najpre javlja u najmanjim mišićima lica. Posle šest do dvanaest sati širi se na veće mišiće šaka, ruku, vrata i grudnog koša. Na kraju se ukrućuju najveći mišići donjeg dela tela - potpuni rigor mortis nastupa između 12 i 24 sata nakon smrti, čime se završava ovaj sled poznat kao „marš rigora“.
Rigor mortis nije trajan
Još jedna zabluda je da je rigor mortis trajan - da telo, kada se jednom ukruti, tako ostaje zauvek.
- To je prelazna faza, a ne trajno stanje. Rigor mortis traje približno 24 do 48 sati, a zatim nestaje kada započne raspadanje tela, jer se tada mišići ponovo opuštaju pošto razgradnja razlaže proteinske strukture. Telo postaje mlitavo istim redosledom kojim se i ukrućivalo -počevši od lica i šaka, zatim preko vrata i trupa, pa sve do nogu - rekao je Šonte Harvel, licencirani pogrebni direktork u Njujorku i Nju Džerziju i predsednik Nacionalnog udruženja pogrebnih direktora i mrtvozornika za Live Science.
Harvel je naglasio da je ovaj vremenski okvir samo smernica i da je proces jedinstven za svako telo. Faktori poput temperature, starosti i nivoa aktivnosti u trenutku smrti, opšteg zdravstvenog stanja i telesne građe, kao i lekova koji su korišćeni tokom života, utiču na to koliko brzo ili sporo telo prolazi kroz rigor mortis pre nego što započne raspadanje
- Nijedan slučaj ne prati potpuno isti vremenski tok niti isti intenzitet - rekao je on.
Džorden, forenzički patolog i neuropatolog, istakla je da određivanje faze rigor mortisa može da bude veoma vredan alat pri proceni mesta smrti.
- To može pružiti tragove o tome da li je telo pomerano ili manipulisano. Štaviše, ako se vreme rigor mortisa ne poklapa sa okolnostima smrti koje se pretpostavljaju, to može biti znak koji nas navodi da zastanemo i postavimo dodatna pitanja - rekla je ona.