Ispupčen pupak nije greška lekara, a ni mame: Kada ova izbočina krije opasnost za odrasle

Oblik ljudskog pupka u najvećoj meri zavisi od načina na koji tkivo prirodno zarasta nakon otpadanja patrljka pupčane vrpce. Iako većina ljudi ima uvučen pupak, takozvani ispupčeni pupak predstavlja potpuno uobičajenu i prirodnu estetsku varijaciju. Ova pojava može da se javi nasumično kod novorođenčadi, ali se neretko razvija i kod odraslih osoba.

U najvećem broju slučajeva, ovakav izgled ne stvara nikakve zdravstvene tegobe niti zahteva medicinske tretmane. Ipak, naglo izbacivanje pupka ka spolja ponekad može da bude rani pokazatelj unutrašnjeg pritiska, kile ili drugih promena u stomaku. Zbog toga je veoma važno prepoznati prateće simptome kako bi se na vreme potražio savet lekara.

Kako izgleda ispupčen pupak

Pupak se obično nalazi u centru abdomena, na nivou ilijačnih grebena, koji se nalaze na vrhovima karlične kosti. Veličina varira, ali su generalno oko 2,3 centimetra u prečniku kod muškaraca i oko 2,1 centimetar u prečniku kod žena.

Ispupčeni pupak ima ono što je klinički poznato kao „mamelon“ (centralna izbočena oblast). Okruglog je oblika i štrči iz abdomena. U zavisnosti od slučaja, može da postoji nabor mesa duž ivice umbilikusa (pupka), poznat kao „jastučić“.

Takođe postoji i cikatriks, ožiljak koji nastaje na mestu gde se pupčana vrpca odvojila. Kod ispupčenog pupka, ovo izgleda kao unakrsne linije na mamelonu, dajući mu izgled nalik čvoru.

Kada se pritisne ispupčen pupak, trebalo bi da deluje gušće od okolne kože. Sa starenjem, koža oko ispupčenog pupka može da se opusti, uzrokujući obešenost.

Uzroci ispupčenog pupka

Pri rođenju beba je povezana sa majkom preko pupčane vrpce. Nakon porođaja, zdravstveni radnik seče ovu vrpcu, ostavljajući patrljak koji se smežura i skuplja. Ovaj patrljak generalno otpada u roku od dve nedelje od rođenja.

Ispupčeni pupak je ožiljak koji nastaje kada ovo mesto zaraste. Osnovna zdravstvena stanja takođe mogu da uzrokuju pojavu ovog ožiljka kod odojčadi i odraslih.

Prirodni razvoj

Ožiljci su nepredvidivi, a ispupčeni pupak se često razvija nasumično. On nije uzrokovan načinom na koji zdravstveni radnici seku ili podvezuju pupčanu vrpcu. Takođe nije povezan sa tim kako roditelji neguju pupčani patrljak pre nego što se on odvoji.

Većinu vremena, tip pupka koji neko ima zavisi od prirodnih varijacija u tome kako pupčani ožiljak zarasta. Razlike u debljini okolnih tkiva u ovoj fazi takođe mogu da igraju ulogu, omogućavajući pupku da se potisne ka spolja dok se formira.

Umbilikalna hernija (Pupčana kila)

Umbilikalna hernija je urođena mana koja se viđa kod 10-15 odsto novorođenčadi. Može da se stekne i u odraslom dobu. Kod odojčadi, nastaje kada se mišići i tkiva oko pupka ne formiraju u potpunosti. Zbog unutrašnjeg pritiska, tanka creva izbijaju oko ovog područja, stvarajući izbočinu. Tipični znaci umbilikalne hernije uključuju:

• Izbočenje u pupku koje se pojavljuje i nestaje
• Izbočenje koje se pogoršava kada beba plače ili napreže abdomen
• Izbočenje koje se smanjuje tokom opuštanja
• Kila koja se rasteže ili menja oblik sa rastom

Kod odojčadi, većina slučajeva umbilikalne hernije je često asimptomatska (nema simptome). Obično ne zahtevaju lečenje i prolaze sami od sebe do 5. godine života. Operacija je neophodna ako postoje simptomi ili ako izbočeno crevo ostane bez dotoka krvi (poznato kao strangulacija ili uklještenje).

Umbilikalni granulom

Umbilikalni granulom je česta izraslina koju odojčad razvijaju nakon što pupčani patrljak otpadne. Granulom je područje hronične (dugotrajne) upale koje može da očvrsne, formirajući žilavo, tvrdo tkivo. Na tom mestu se formira ružičasta ili crvena kvržica, često praćena žutim ili bistrim tečnim iscetkom.

Umbilikalni granulom se generalno povlači sam od sebe ako se održava čistim. Infekcija može da izazove groznicu i iritaciju kože, što zahteva lečenje.

Umbilikalni polip

Umbilikalni polip (izraslina) je retka urođena mana koja može da izazove izbočen pupak nakon što se pupčani patrljak odvoji. Istraživači veruju da su uzrokovani ostacima omfalomezenteričnog duktusa (OMD) - strukture koja hrani embrion u razvoju. Polipi mogu da se formiraju ako se ovaj duktus ne zatvori pravilno tokom gestacije ili ako delovi pupčane vrpce ostanu u tkivu.

Umbilikalni polipi izgledaju kao ispupčeni pupci koji su crveni, otečeni i mogu da krvare. Za razliku od umbilikalnih granuloma, samo hirurški zahvat može da se ukloni.

Stečeni ispupčeni pupak

Neki ljudi mogu da razviju ispupčen pupak kasnije u životu. Oni su često privremeni i povlače se kako se osnovno stanje rešava. Mogući uzroci uključuju:

• Trudnoća: Kako se fetus razvija i raste, pritisak na trbušne zidove majke se povećava. Ovo može da dovede do toga da pupak štrči.
• Umbilikalna hernija: Umbilikalna hernija može da se razvije kod odraslih usled slabljenja trbušnih zidova.
• Ascites: Ascites je nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji koje izaziva oticanje, otežano disanje pri ležanju i digestivne simptome. Ispupčen pupak može da se razvije kao rezultat ascitesa, koji je često uzrokovan oštećenjem jetre ili bubrega.
• Granulom: Granulom može da se formira dok tkivo zarasta nakon pirsinga na pupku, što može da dovede do infekcije.

Kada posetiti zdravstvenog radnika

U većini slučajeva, ispupčeni pupak ne predstavljaju zdravstveni rizik niti izaziva simptome. Međutim, pošto umbilikalna hernija ili drugo zdravstveno stanje mogu da budu u pitanju, važno je znati kada se obratiti zdravstvenom radniku. Sledeći znaci ukazuju na to da bi trebalo se pozove svoj ili lekara deteta:

• Simptomi infekcije: Iscedak neprijatnog mirisa, crvenilo i iritacija kože u pupku, posebno nakon što bebi otpadne pupčani patrljak.
• Krvarenje: Ako krvarenje ne prestane nakon što se pupčani patrljak deteta odvoji.
• Teška umbilikalna hernija: Jak bol, povraćanje, povišena temperatura, odbijanje hrane (kod odojčadi) i velika i uporna izbočina - što mogu biti znaci strangulacije (kada kila prekine dotok krvi u zahvaćeno tkivo) i postane teška komplikacija.
• Inficirani granulom: Kod odojčadi, granulom koji raste, postaje crven ili perzistira (traje).

Pedijatri ili lekari primarne zdravstvene zaštite obično postavljaju dijagnozu i upućuju pedijatrijskom ili opštem hirurgu ako smatraju da je operacija neophodna. U većini slučajeva, dijagnoza se zasniva na proceni istorije simptoma i fizičkom pregledu pupka.

Lečenje ispupčenog pupka

Osim ako ne postoji osnovno zdravstveno stanje, nema medicinske potrebe za lečenjem ispupčenog pupka. Neki se odlučuju za elektivni (estetski) tretman, a on može da bude neophodan u slučajevima kile i granuloma koji se ne povlače ili postaju simptomatski.

Operacije i drugi medicinski tretmani mogu da leče stanja koja uzrokuju ispupčen pupak ili, kada su elektivni, direktno da promeni njegov izgled. Oni uključuju:

• Umbilikoplastika: Elektivna operacija u kojoj plastični hirurzi uklanjaju tkivo i preoblikuju pupak kako bi poboljšali njegov izgled.
• Popravka kile (herniorafija): U slučajevima umbilikalne hernije koja se ne povlači, hirurg koristi suture (šavove) ili druge metode da popravi oslabljena mesta trbušnog zida oko pupka.
• Dvostruka ligatura: Zdravstveni radnik vezuje hirurški konac oko baze granuloma, prekidajući njegov dotok krvi. Granulom se smanjuje i otpada.
• Resekcija: Koristeći minimalno invazivne tehnike, hirurzi uklanjaju polipe ili granulome, što može da ispravi ispupčen pupak.
• Krioterapija: Ovo uključuje primenu ekstremne hladnoće za zamrzavanje umbilikalnog granuloma kako bi se on uklonio.
• Elektrokauterizacija: Ekstremna toplota se usmerava na granulom ili drugu abnormalnu izraslinu kako bi se uništilo abnormalno tkivo.
• Srebro-nitrat: Kod ovog tretmana za granulom, zdravstveni radnik nanosi srebro-nitrat na zahvaćena područja kako bi uništio abnormalno tkivo.

Kako sprečiti ispupčen pupak

Oblik pupka je određen zarastanjem nakon što pupčani patrljak otpadne. Ne postoji način da se spreči njegovo formiranje. Uz to, važno je da osobe koje neguju novorođenčad razumeju kako da neguju pupčani patrljak i spreče komplikacije. Evo nekoliko preporuka:

• Prirodno opadanje: Tokom prvih 15 dana pupčani patrljak se postepeno smežura, suši i na kraju samostalno otpada. Ovaj proces treba da se odvija prirodnim putem, bez ikakvog mehaničkog povlačenja ili siljenja.
• Minimalno čišćenje: Vlažna gaza se koristi za čišćenje pupčanog patrljka isključivo ukoliko su prisutni prljavština ili ostaci. Svaki oblik vlage u ovom području potrebno je izbegavati u najvećoj mogućoj meri.
• Kupanje: Novorođenče se ne kupa u kadici sve dok pupčani patrljak potpuno ne otpadne. Umesto toga, održavanje higijene vrši se isključivo brisanjem pomoću vlažnog sunđera.

(Health)