Stručnjaci ističu da je doslednost i nivo angažovanosti važniji od samog formata - čitanje ili slušanje
Ove dve aktivnosti se razlikuju u jednom ključnom pogledu
Sve veći broj dokaza ukazuje na to da čitanje može pomoći u sprečavanju kognitivnog pada i poboljšanju zdravlja mozga kako starimo. Poslednjih godina sve su popularnije audio knjige, pa se postavlja pitanje da li slušanje nudi iste koristi za mozak kao i čitanje.
Čitanje generalno angažuje širu mrežu moždanih regiona nego slušanje, ali nivo angažovanja i koliko dosledno se koristi izazovan sadržaj su važniji od formata. kažu stručnjaci.
Kako čitanje i slušanje utiču na mozak
Dr Čelsi Bolindžer, vanredna profesorka obrazovanja o pismenosti na Univerzitetu Džejms Medison objašnjava da i čitanje i slušanje stimulišu mozak, aktivirajući mnoge iste mreže za obradu jezika koje su uključene u razumevanje i stvaranje značenja.
Međutim, ove dve aktivnosti se razlikuju u jednom ključnom pogledu.
- Čitanje angažuje sisteme za vizuelnu obradu i područja uključena u prepoznavanje i dekodiranje reči. Slušanje zaobilazi ovaj korak, omogućavajući mozgu da se direktno fokusira na razumevanje jezika - rekla je Bolindžer za Health.
Drugim rečima, kako kaže ona, obe aktivnosti zahtevaju od ljudi da razumeju i tumače jezik, ali čitanje angažuje širu mrežu regiona mozga.
Da li to znači da je čitanje bolje za mozak
Doktor Amita Sačdeva, medicinski direktor Jedinice za klinička ispitivanja neurologije i oftalmologije na Državnom univerzitetu u Mičigenu, objašnjava da to ne znači nužno da je čitanje bolje za mozak.
- Tačno je da ako ste podjednako angažovani u čitanju knjige i slušanju, čitanje može imati vrlo malu prednost za zdravlje mozga. Čitanje se često pokazuje kao pouzdanija metoda za prenošenje informacija, podsticanje mašte i vežbanje moždanih veza - objašnjava on.
Stručnjaci naglašavaju da je angažovanost važnija od samog formata.
Doktor David Kapon, direktor neuropsihologije u Medicinskom centru Tafts čitanje može doprineti boljem angažovanju i zadržavanju pažnje jer je obično sporije, aktivnije iskustvo, koje omogućava čitaocima da zastanu, ponovo pročitaju odlomak i razmisle o onome što su naučili.
Dr Daglas Šare, profesor neurologije na Medicinskom centru i Medicinskom fakultetu Veksner Državnog univerziteta Ohaja, objašnjava da kod audio knjiga postoji veći rizik da se upadne u režim pasivnog slušanja.
- Nećete aktivno pokušavati da razumete ili dublje kodirate odlomak koji čujete - kaže dr Daglas Šare.
Štampane knjige ne mogu da pariraju audio knjigama u samo jednom slučaju
Kapon dodaje da je ipak moguće da audio knjiga podjednako zaokupi kao i štampana knjiga:
- Ili čak i više u nekim slučajevima, posebno ako imate problema sa vidom ili obradom vida ili ako slušanje intonacije i emocija govornika pojačava priču. U tom slučaju, audio knjige mogu ponuditi značajnu dubinu kojoj štampani tekst jednostavno ne može da parira.
Kao što je Bolindžer primetio, najbolji izbor je onaj koji osoba može da održi tokom vremena - što znači da redovno slušanje audio knjiga verovatno više čini za mozak nego neko ko čita knjige samo povremeno.
Kapon se složio, rekavši da bi ga mnogo više zanimalo da li neko redovno angažuje svoj um nego da li reči dolaze kroz njegove oči ili uši:
- Sa stanovišta zdravlja mozga, najvažnije je ostati intelektualno radoznao i dosledno se baviti smislenim sadržajem.
