Kada sedenje postane mučenje: Svi uzroci bola u zadnjici

Bol u zadnjici je čest problem koji može da ima mnogo različitih uzroka, od mišićnog naprezanja do ozbiljnijih stanja poput diskus hernije ili problema sa zglobovima.

Zbog toga je važno da se razume zašto se bol javlja kako bi se primenila adekvatna terapija i olakšali svakodnevni pokreti poput hodanja i sedenja.

Uobičajeni uzroci bola u zadnjici

Bol u zadnjici može da se oseća kao probadajući, peckajući, utrnuli, svrabljivi ili tupi bol. Neki uzroci se pojavljuju naglo, dok se drugi razvijaju postepeno.

Osteoartritis

Osteoartritis, poznat kao degenerativna bolest zglobova, stanje je koje izaziva bol, ukočenost i upalu zglobova usled propadanja hrskavice. Osteoartritis se obično razvija postepeno zbog habanja i starenja, ali može da nastane i brzo nakon povrede.

Osteoartritis može da zahvati bilo koji zglob, uključujući i kuk. Osteoartritis kuka može da izazove tupi, bolan osećaj u preponama, bočnoj strani kuka ili zadnjem delu zadnjice, otežavajući hodanje.

Išijalgija

Išijas je opšti pojam koji se odnosi na kompresiju išijadičnog nerva, najvećeg nerva u telu, koji se proteže od lumbalnog dela kičme niz zadnji deo noge. Kompresija išijadičnog nerva može da izazove bol, peckanje, utrnulost i slabost u zadnjici, zadnjem delu butine i ispod kolena.

Kompresija išijadičnog nerva može da nastane iz različitih razloga, uključujući ispupčene ili iscurele diskove, suženje kičmenog kanala, direktnu povredu nerva ili zategnutost mišića.

Diskus hernija

Diskovi su mali jastučići nalik želeu koji razdvajaju i ublažavaju udarce između pršljenova (kostiju) kičme.

Kada se spoljašnji sloj rastrgne (hernija), unutrašnji materijal curi napolje. To izaziva bol, slabost i utrnulost. Diskus hernija u donjem - lumbalnom delu kičme može da izazove bol koji se širi od leđa kroz zadnjicu i niz butinu, nogu i/ili stopalo.

Piriformis sindrom

Piriformis sindrom je stanje koje karakteriše previše zategnut piriformis mišić u zadnjem delu kuka. Pošto piriformis mišić najčešće prekriva išijadični nerv, njegova zategnutost može da izazove kompresiju išijadičnog nerva, što rezultira bolom u zadnjici koji se širi niz nogu.

Simptomi sindroma piriformis se pojavljuju ili se značajno pogoršavaju kada se sedi duže vreme, zbog stalnog pritiska na piriformis mišić.

Padovi, modrice i trauma

Povrede zadnjice ili okolnih područja mogu da nastanu usled prekomerne upotrebe, saobraćajnih nezgoda, sporta, padova i drugih okolnosti. Priroda povreda može da bude različita, uključujući:

• Prelom kostiju
• Izvlačenje zgloba (dislokacija)
• Istezanje mišića
• Modrice
• Uganuća ligamenata ili mišića.

Trauma zadnjice može da izazove dislokaciju donjeg dela kičme, kao i lokalni bol i povredu.

Promene u sakroilijačnom zglobu

Sakroilijačni zglob formira se između sakruma i obe strane karlice, na dnu kičme.

Iako se u sakroilijačnim zglobovima javlja vrlo malo pokreta u poređenju sa drugim zglobovima tela, ovi zglobovi mogu da budu pod stresom ili da se pomere iz normalnog položaja zbog trudnoće i porođaja, povrede kičme ili karlice, mišićnih disbalansa ili različite dužine nogu.

Disfunkcija sakroilijačnog zgloba izaziva dubok bol direktno u zglobu, u gornjem delu zadnjice. Stajanje, hodanje i penjanje uz stepenice obično pogoršavaju bol u sakroilijačnom zglobu.

Tendonitis tetive zadnje lože

Tendonitis označava upalu tetive, koja je vezivno tkivo koje povezuje mišiće sa kostima, izazvanu prekomernim korišćenjem mišića.

Tendonitis zadnje lože je čest problem koji uzrokuje bol u zadnjici. Do njega dolazi kada su mišići zadnje lože u zadnjem delu butine upaljeni, što se često javlja usled dugog trčanja, dizanja tegova i sportova na terenu.

Tetive zadnje lože se pričvršćuju za sedalne kvrge karlice, tvrde koštane izbočine koje mogu da se osete na dnu zadnjice kada sedi. Tendonitis zadnje lože može da izazove bol u ovim koštanim oblastima i duboko na dnu zadnjice.

Burzitis kuka

Burze su male kesice ispunjene tečnošću koje se nalaze između tetiva i kostiju kako bi smanjile trenje i iritaciju tetiva prilikom njihovog klizanja preko kostiju.

Kod ponavljanih kontrakcija ili prekomernog korišćenja mišića povezanih sa tetivama, ove burze mogu da postanu upaljene i iritirane, što dovodi do burzitisa.

Postoje dve vrste burzitisa kuka:

• Trohanterični burzitis - javlja se sa strane spoljašnjeg koštanog dela kuka, gde se femur (butna kost) spaja sa kukom. Simptomi trohanteričnog burzitisa uključuju bol, osetljivost, otok i slabost mišića sa strane kuka i/ili zadnjice.
• Iliopsoas burzitis - javlja se na burzi sa unutrašnje strane kuka - sa strane prepona. Ova vrsta je ređa od trohanteričnog bursitisa.

Išijalni burzitis

Išijalni burzitis se javlja između sedalne kvrge - kost u donjoj karlici, i tetive koja povezuje mišić zadnje lože sa kostima.

Ovo stanje je povezano sa dugotrajnim sedenjem i ponovljenim pokretima mišića gluteus maksimus.

Izaziva bol u gornjem delu butine ili zadnjice.

Kokcidodinija

Kokcidodinija, ili bol u trtičnoj kosti, često nastaje nakon pada na zadnjicu i direktnog udarca trtične kosti. Povreda trtične kosti može da izazove prelom ili modricu vezivnog tkiva oko trtične kosti, što izaziva značajan bol i nelagodnost, posebno pri sedenju.

Hemoroidi

Hemoroidi nastaju usled otečenih i upaljenih krvnih sudova oko rektuma, što izaziva bol, peckanje, svrab i ponekad krvarenje tokom pražnjenja creva.

Hemoroidi su često posledica naprezanja tokom pražnjenja creva, hronične zatvora ili dijareje, ili trudnoće.

Miofascijalni bolni sindrom

Miofascijalni bolni sindrom je hronično stanje bola koje karakteriše prisustvo triger tačaka unutar mišića ili fascije. Kada se ove triger tačke (ili mišićni čvorovi) jave u glutealnoj regiji, mogu da izazovu bol u zadnjici.

Ostali uzroci

Neka druga stanja takođe mogu da izazovu bol u zadnjici, uključujući:

• Pilonidalna cista: Cista koja se razvija na trtičnoj kosti, neposredno iznad zadnjice
• Istezanje mišića: Oštar bol u glutealnim mišićima
• Degenerativna bolest diska: Propadanje kičmenih diskova, koje često izaziva bol u donjem delu leđa koji se širi u zadnjicu
• Išiofemoralni impingement: Redak izvor bola u kuku i zadnjici, nastaje kada se meko tkivo između kostiju kuka stisne

Kako se bol u zadnjici manifestuje

Zbog širokog spektra uzroka, bol u zadnjici može veoma da se razlikuje u zavisnosti od osnovnog problema.

Iako tip, jačina i lokacija bola mogu da variraju od osobe do osobe, uobičajeni simptomi povezani su sa sledećim stanjima:

• Ukočenost i tupi bol mogu da budu povezani sa artritisom.
• Bol koji se pogoršava pri sedenju, stajanju ili hodanju može da bude posledica sindroma piriformis ili disfunkcije zgloba.
• Utrnulost ili peckanje u nozi često je povezano sa problemima nerva, kao što je išijas.
• Bol koji se širi niz nogu povezan je sa išijasom i sindromom piriformis.
• Slabost u kuku ili nogama može da bude uzrokovana problemima sa diskovima ili burzitisom.
• Otok i osetljivost su uobičajeni kod burzitisa.

Dijagnostički proces

Da bi se utvrdio uzrok bola u zadnjici, zdravstveni radnik može da:

• Pregleda medicinsku istoriju
• Obavi fizički pregled
• Zatraži rendgenski snimak radi provere znakova artritisa ili preloma kostiju
• Zatraži MRI (magnetna rezonanca) radi provere uganuća, pucanja, tendinitisa, suženja kičmenog kanala, kompresije korena nerva i drugih stanja
• Sprovodi test provođenja nerva kako bi se izmerila brzina prenosa signala kroz nerve i procenila abnormalna funkcija nerva.

Opcije lečenja bola u zadnjici

Lečenje bola u zadnjici zavisi od osnovnog uzroka i jačine simptoma. Moguće opcije uključuju:

• Promene u načinu života: Jednostavne metode kod kuće mogu da pomognu u upravljanju bolom u zadnjici. Ovo uključuje primenu leda ili toplote za ublažavanje bola, lokalne kreme ili gelove protiv bolova, istezanje, korišćenje specijalizovanih jastuka za sedenje i odmor od aktivnosti koje pogoršavaju bol.
• Lekovi: Po potrebi mogu da se koriste lekovi za smanjenje bola. Lekovi protiv bolova mogu da se uzimaju oralno, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji mogu da se kupe bez recepta ili na recept, ili primenom steroidne injekcije u kuk ili kičmu.
• Fizikalna terapija: Fizikalna terapija može da pomogne u istezanju previše zategnutih mišića i jačanju mišića kako bi se ispravili mišićni disbalansi.
• Hirurgija: Hirurgija može da bude opcija kod ozbiljnijih uzroka bola u zadnjici, kao što su problemi sa kičmom poput diskus hernije, koji izazivaju stalni bol i otežavaju stajanje i hodanje. Međutim, operacija se obično razmatra tek nakon što su druge metode lečenja primenjivane nekoliko nedelja ili meseci.

Kada se obratiti zdravstvenom stručnjaku

Ako postoji uporan, neobjašnjiv bol u zadnjici, koji nije posledica povrede kuka ili noge, a koji se širi niz nogu, treba da se ode kod lekara.

Prisutnost određenih znakova i simptoma, takođe su signal da treba otići kod lekara, a među njima su:

• Bol značajno utiče na sposobnost osobe da hoda, stoji ili sedi duže vreme.
• Nemogućnost pomeranja kuka bez izazivanja bola.
• Osećaj peckanja, utrnulosti, žarenje ili slabost u kuku ili nozi.
• Postojanje bola i/ili poteškoće pri pražnjenju creva.
• Postojanje neuobičajenih simptoma poput groznice, umora ili neobjašnjivog gubitka težine.

(Verywell Health)