Analizom tumora iz 1950-ih godina mogu da se otkriju biološke razlike koje su se pojavile tokom decenija
Uzorci tumora su, uprkos decenijama čuvanja, pogodni za primenu savremenih molekularnih analiza
U podrumu jedne londonske bolnice uzorci tumora čuvani su sedam decenija a danas bi, upravo, ti arhivirani uzorci mogli da postanu ključ za razumevanje zabrinjavajućeg trenda - sve češće pojave raka debelog creva kod osoba mlađih od 50 godina.
Naučnici sa britanskog Instituta za istraživanje raka i bolnice "Sent Marks" pokrenuli su pionirsku studiju u kojoj će uporediti desetine hiljada uzoraka tumora iz 1950-ih godina sa savremenim. Cilj je da se, primenom najsavremenijih laboratorijskih tehnika, otkriju biološke razlike koje su se pojavile tokom proteklih decenija.
Ove razlike bi, smatraju naučnici, mogle da pomognu u rešavanje misterije zašto se broj slučajeva raka debelog creva povećava kod osoba mlađih od 50 godina.
Poseban fokus istraživanja usmeren je na takozvani ekspozom – skup svih faktora kojima je čovek izložen tokom života, uključujući ishranu, način života i uticaje iz životne sredine. Istraživači pretpostavljaju da su promene u tim obrascima mogle da doprinesu porastu obolevanja.
Rak sa ranim početkom - kasna dijagnoza i agresivniji tok
Kolorektalni karcinom (koji uključuje rak debelog creva i rak rektuma) je treći najčešći rak na svetu, a sve više pogađa ljude mlađe od 50 godina. Štaviše, kolorektalni karcinom je sada vodeći uzrok smrti od raka kod mlađih od 50 godina, prema nedavnom izveštaju objavljenom u časopisu Američkog medicinskog udruženja (JAMA).
Iako su programi skrininga značajno smanjili učestalost bolesti kod starijih, broj dijagnoza među mlađim osobama poslednjih godina raste (karcinomi ranog početka) - a projekcije ukazuju da bi se mogao da se udvostruči između 2010. i 2030. godine, prenosi britanski Institut za istraživanje raka (ICR).
Istraživanja ukazuju da se rak debelog creva kod mlađih osoba često otkriva u uznapredovaloj fazi bolesti. Ovi tumori, prema dosadašnjim podacima, pokazuju tendenciju agresivnijeg biološkog ponašanja u poređenju sa karcinomima kod starijih pacijenata, pa su ishodi lečenja, uprkos napretku terapija, neretko nepovoljniji.
Kako decenije starih uzoraka mogu da rasvetle porast raka debelog creva kod mladih
Zašto se učestalost ove bolesti povećava među mlađima i dalje nije u potpunosti jasno naučnicima. Postoji niz hipoteza – od promena u ishrani i načinu života, preko izloženosti zagađivačima iz okruženja, uključujući mikroplastiku, do promena u sastavu i funkciji crevnog mikrobioma. Međutim, nijedna od ovih teorija za sada nije pružila konačno objašnjenje.
U pokušaju da rasvetli ovaj trend, studija pod nazivom "Projekat Bumers" oslanja se na bogatu arhivu patoloških uzoraka bolnice "Sent Marks", koja poseduje jednu od najstarijih kolekcija tkiva raka debelog creva u Velikoj Britaniji.
Preliminarna ispitivanja pokazala su da su uzorci, uprkos decenijama čuvanja, a pojedini potiču čak s početka 20. veka, ostali očuvani i pogodni za primenu savremenih molekularnih analiza.
Mapiranje genetskih tragova prošlosti
Svaki faktor iz spoljašnje sredine, bilo da je reč o pušenju, načinu ishrane ili zagađenju, ostavlja prepoznatljiv "otisak" na DNK tumora. Upravo ti molekularni tragovi mogli bi da pomognu u razumevanju zašto se obrazac obolevanja menja.
Istraživači planiraju da primene napredne tehnike sekvenciranja genoma, uključujući inovativne pristupe razvijene na Institutu za istraživanje raka, kako bi uporedili genetske promene u uzorcima raka iz pedesetih godina prošlog veka sa savremenim slučajevima. Cilj je da se precizno mapiraju mutacije i utvrdi kako su se obrasci izloženosti faktorima sredine menjali tokom decenija.
Ukoliko rezultati potvrde pretpostavke naučnika, projekat bi mogao da postavi temelje za obimnija istraživanja i doprinese razvoju novih strategija prevencije, ranog otkrivanja i terapijskog pristupa.
- Životne navike ljudi šezdesetih godina bile su značajno drugačije od današnjih. Verujemo da upravo ekspozom – skup promena u ishrani, načinu života i faktorima životne sredine, ima važnu ulogu u porastu učestalosti i smrtnosti od raka debelog creva kod mlađih osoba - kaže prof. dr Trevor Grejam, profeso genomike i evolucije i direktor Centra za evoluciju i rak pri ICR-u.
Cilj istraživača je da precizno identifikuju mehanizme koji stoje iza porasta dijagnoza raka debelog creva kod mlađih osoba.
- Detaljnom molekularnom analizom tumora iz pedesetih godina prošlog veka i njihovim poređenjem sa savremenim slučajevima, želimo da utvrdimo šta tačno pokreće ovaj zabrinjavajući trend. Takvi uvidi mogli bi da otvore prostor za nove strategije prevencije i unapređenje terapije - navode istraživači.
Ishrana, stil života i rana dijagnoza: ključ za smanjenje rizika kod mladih
Profesor Kevin Monahan, ko-rukovodilac projekta, gastroenterolog i ko-direktor Centra za porodični rak debelog creva bolnice "Sent Marks", ističe da je razumevanje uzroka i dalje nepotpuno.
- Još ne znamo da li je reč o jednom dominantnom faktoru ili kombinaciji više njih – od ishrane i genetike do izloženosti mikroplastici i sedentarnog načina života. Posebno zabrinjava činjenica da mnogi mlađi pacijenti nemaju očigledne pokazatelje narušenog zdravlja, a ipak razvijaju agresivne oblike bolesti - naglašava profesor Monahan.
Prema njegovim rečima, jedinstvena arhiva istorijskih uzoraka tumora u bolnici "Sent Marks" mogla bi da pruži dragocen uvid i usmeri buduće pristupe prevenciji kod mlađe populacije.
U međuvremenu, stručnjaci podsećaju da su ključne mere u smanjenju rizika od raka debelog creva:
- zdrava i uravnotežena ishrana,
- redovna fizička aktivnost,
- blagovremeno javljanje lekaru pri pojavi simptoma – poput rektalnog krvarenja ili promena u učestalosti i navikama pražnjenja creva.