Nakon preseljenja u Madrid, našao je novu ljubav sa Slavicom, izgradio skladnu porodicu, ali borba sa alkoholom ga je pratila.
Porodica ga pamti kao posvećenog supruga i oca, ali Slavica žali što nije doživeo da upozna unuke zbog prerane smrti.
Priča o čuvenom košarkašu Mirzi Delibašiću svedoči ne samo o njegovim uspesima na terenu i harizmi, već i o dubokim unutrašnjim borbama, ljubavima i gubicima. Iako je gradio porodičnu harmoniju i bio posvećen otac, njegov život je bio duboko isprepletan sa teškim izazovima, samodestruktivnošću i bolom koji mu je doneo rat, zbog čega je svoj život završio "umirući na rate".
Mirza se oženio veoma mlad Crnogorkom iz Beograda, ali je ta ljubav teško podnosila pritiske njegove slave i užurbanog života.
U tom periodu već je počeo da se odaje alkoholu i kafani, a na terenu se primećivao njegov umor od života. Kada je njihovom braku došao kraj, Delibašić je to rešio direktno i na svoj način. Na praznoj kutiji cigareta ispred stana svoje tadašnje supruge ostavio je poruku: „1. Sporazumno se razvodimo. 2. Izdržavaću tebe i Darija.“.
Nova nada uz Slavicu
Nakon preseljenja u Madrid gde je igrao za Real, nostalgija za Sarajevom i problemi sa alkoholom postajali su sve nemilosrdniji.
Ipak, novu ljubav i nadu pronašao je u Srpkinji sa Pala, Slavici Šuki, sa kojom ga je spojila zajednička strast prema košarci. Par je živeo u skladnoj porodičnoj harmoniji i dobio sina Danka, a Mirza je izgradio i iskren prijateljski odnos sa sinom Darijom iz prvog braka, kojeg je Slavica lepo prihvatila. Slavica se usavršavala u kuhinji, te je o tim porodičnim danima govorila sa osmehom: „Njena punjena paprika postala je omiljena među našim prijateljima, uključujući i pevača Davorina Popovića“. Takođe se rado sećala i njegovih pošalica dok je u bolnici čekala porođaj: „Pošto sam slično kao Mona prenela trudnoću, ležala sam u bolnici nekoliko dana. A Mirza me nazvao: ‘Hoćeš li ti rađati ili ne? Ako nećeš, da znam’“.
Tuga za propuštenim trenucima
Iako je porodica bila skladna, a Mirza svojoj supruzi davao podršku da nastavi sportsku karijeru nakon porođaja, na putu alkoholizma on je bio sam.
Uprkos velikoj ljubavi, njegova samodestruktivnost uzela je svoj danak. Slavica danas kroz suze žali što Mirza nije dočekao da upozna nijedno od svoje četvoro unučadi. U svojoj izjavi ona dirljivo ističe bol zbog njegove prerane smrti:
- To mi je najgore od svega što Mirze nema. Uvek me to dotakne. Da je barem nešto mogao da doživi. Opseda me ta nepravda što je tako moralo biti. Ali nemoguće je boriti se protiv takvih stvari. Mislim da bi Mirza bio preponosan i preradostan. Tužno je što je Mirza tako mlad umro. I moj tata je mlad umro, ali je doživeo kad sam rodila Danka. Rastuži me to i Danka isto.“.
Rat i prijateljstvo sa Davorinom Popovićem
Mirzu je posebno pogodio rat u Bosni koji mu je razorio sve što je voleo – rodni grad, prijatelje i zemlju.
Iako je po prirodi bio tih i blag čovek, taj period doneo mu je ogromno razočaranje, tugu i nesanicu. Nakon pretrpljenog moždanog udara povukao se iz javnosti. Jedina uteha u poslednjim danima bio mu je blizak prijatelj i simbol sarajevskog duha, pevač Davorin Popović, sa kojim je delio ljubav prema životu, ali i alkoholu. Njih dvojica su zajedno nosili teret promena i rata, te je njihova zajednička sudbina bila takva da su umirali "na rate", kako su sami voleli da kažu.
