"U MENOPAUZI SAM SE BORILA, TO JE BILA AGONIJA" Vesna Dedić o gubitku kilograma i ćerki Lenki: "Ponajmanje želim da mi dete kritikuje knjigu" (VIDEO)

Književnica i voditeljka „Blic TV“ Vesna Dedić obradovala je publiku novima romanom „Žena koju sam voleo više od svih“. U to ime organizovala je promociju na kojoj su se sjatile mnoge poznate ličnosti, prijatelji i porodica spisateljice koji na emotivan način doživljavaju svaki njen uspeh.

Ćerka Lenka Milojević nije bila na promociji jer studira i gradi naučnu karijeru u Americi, a ponosnu mamu smo pitali da li čita njene knjige.

- Sad je ona već velika, dvadeset pet godina. Čitala je romane nekih drugih, svojih prijatelja u Americi koji su tamo značajni i rekla mi je da je sada spremna da čita i majčin roman i da će ga odobriti. Pa kako da vam kažem? Ja ne očekujem kritike ni od koga, a ponajmanje od moga deteta. Ja volim da me hvale, da me podržavaju zato što najveći kritičar mog stvaralaštva sam ja - kaže Vesna.

Eto, pored toga što ste napisali te romane, vi ste i voditeljka jedne od najpopularnijih emisija. I sad kad vas neko pita ko je Vesna Dedić?

- Ne znam zaista. Meni je jako važno da ne postoji odgovor na pitanje da li ima više gledalaca Balkanske ulice ili više čitalaca mog romana. Ja obe stvari radim sa znanjem, sa talentom, vrlo srčano i sa radošću i da uživam iz dana u dan, čak i kad sam najumornija. Iz godine u godinu sve više u toj privilegiji da mi je nebo omogućilo da živim i izdržavam sebe i svoje dete od posla koji radim sa guštom.

Vesna, da li se sećate kada ste vašu prvu odštampanu knjigu uzeli u ruke? Kakav je to bio osećaj?

- Sećam se, bio je neverovatan osećaj. Dve hiljade deseta, prvi jul. Moj prvi roman “Zauvek u srcu”. Nikada nisam ni slutila, naročito ne u tom trenutku kad sam objavila da ću biti bestseler pisac i to je zaista jedina istina. E, onda se desilo da u tri meseca bude prodato sto hiljada primeraka i do dan- danas taj roman i cela trilogija koju čine romani “Zauvek u srcu”, “Sunce, mesec, zvezde”, “Ti si meni sve”, pročitalo je nekoliko miliona čitateljki u zemljama bivše Jugoslavije.

Moram samo da se vratim na tu temu prvog vašeg romana. Vi ste tu negde postavili onako visoku lestvicu. Svaki sledeći roman, da li ste imali očekivanja da će ponovo biti bestseler ili niste išli onako bez očekivanja?

- Znate šta, ako vam se desi da sa prvim, prvim romanom doživite regionalni uspeh, onda naravno da i drugi očekuju od vas i ja od same sebe da ga ponovim. I meni se to toliko sviđa da, evo, ponavljam već devetnaesti put istu stvar. Pišem roman sa idejom da će biti bestseler i da ću se narednih godinu dana svakog jutra buditi tako što idem na Instagram i čitam stotine poruka devojaka, pre svega, a onda i zrelih žena koje mi kažu koliko im je baš takav roman sa takvom temom u ovom trenutku značio.

Da li postoje neki rituali, koji su dani za pisanje, koje su situacije za pisanje? Da li je to neka intimna atmosfera? Da li je to plaža? Da li mora da se pije kafa? Da li mora da se pije neko dobro vino?

- Najlepše i najmirnije pišem u Los Anđelesu kada sam kod Lenke. Tad sam mirna. Tad isključim telefon, probudim se, ispratim je u njenu laboratoriju i onda pišem, bilo u njenom stanu, bilo po najlepšim delovima Los Anđelesa. Tada najbolje, najproduktivnije pišem. Onda jako lepo pišem kada sam na moru, najviše na Pržnu i još lepše pišem kada sam sa svojim prijateljima na raznim putovanjima i onda se budim u zoru i do jedanaest sati pišem i onda oni siđu na doručak, e onda se kreće i doručak i proseko i tako to ostalo.

Ono što je primetno da ste smršali i doveli ste figuru. Kako ste uspeli? Da li je to bila neka rigorozna ishrana?

- Nervoza. Hoćeš istinu ili da izmišljam? Istina je da sam sa pet godina zaista, kao sve žene u menopauzi borila, sa viškom kilograma i to je već postala bila jedna agonija, gomila specijalnih ishrana, mnogo treninga, mnogo svega. A kilogrami su samo išli dva put, dva put, dva put. I ako pogledate emisije Balkanskom ulicom od dve hiljade dvadesete do ove, videćete koliko sam se gojila, išla iz broja u broj. Beskrajno sam zahvalna svim čitaocima i gledaocima koji nikada nijedan mi nije rekao: Joj, ma što si se toliko ugojila? Hvala. Ali u jednom momentu pre dva, tri meseca sam prošla i savetujem svim ženama ispitivanje kod endokrinologa i preporučili su mi lekove. To sam prihvatila. Za mesec i po deset kila. Deset kilograma.

Zbog čega ste otišli kod endokrinologa, a ne na primer kao što žene idu kod nutricioniste?

- Velika greška. Ja mislim da svaka žena posle četrdesete godine zaista mora da ima ne samo svog stomatologa i svog ginekologa, mora da ima i endokrinologa. Ja sam veliki protivnik svake vrste laičkog posmatranja sveta. Prezirem amaterizam u profesijama. Volim kad je neko amater iz hobija, a ne volim kada neko se prodaje bez znanja. I tako sam neko ko će zaista ovako pred kamerama reći da svaka žena kada ima bilo koju vrstu problema, bilo da je debljina, pad energije ili nešto drugo, prva adresa su, kada je reč o ženskom zdravlju, endokrinolog i ginekolog.

Roditelji nas ponosno gledaju s neba

Knez nam je otkrio da ste vi zapravo školski prijatelji. Pa kada se setite vaših tih školskih dana, kakvi su oni bili?

- Knez i ja smo bili savršena titogradska deca u jednoj fenomenalnoj osnovnoj školi “Savo Pejanović” i Muzičkoj školi “Vasa Pavić”. Ja sam bila kao i svi Crnogorci i bogami Jugosloveni, obožavatelj muzike njegovog tate, čuvenog gospodina Milija Kneževića i moj prvi izlazak sa trinaest godina bio je na korzu, a gotovo u baštu Sportskog centra Morača, gde je svirao bend Milija Kneževića. I ovo večeras je za mene jedan emotivan trenutak da moj drug iz moje osnovne škole peva ključnu pesmu mog novog romana. Naši roditelji koji nas gledaju sa neba će biti baš srećni.

Lenka će postati doktor nauka

Da li ste pripremili jubilarni dvadeseti roman?

- Jeste, već znam o čemu će biti dvadeseti roman, čak znam i naslov. Sledeće godine je zaista važna jedna godina za mene. Biće objavljen dvadeseti roman, biće dvadeset peti rođendan “Balkanske ulice”. Lenka će postati doktor nauka, a ja ću napuniti šezdeset godina.