Milorad Milinković je ostavio značajan trag u srpskoj kinematografiji i kulturi.
Ćerka Divna, već pokazuje interesovanje za umetnost i razvija svoj talenat kroz različite aktivnosti.
Godinu dana nakon smrti reditelja i scenariste Milorada Milinkovića, njegovo ime se pominje ređe nego ranije, ali trag koji je ostavio ostaje prepoznatljiv.
Sećanje na njega danas se čuva pre svega u krugu porodice i kroz dela koja su nastavila da žive.
Intervju sa glumicom Jelenom Đukić donosi neposredan pogled na proteklu godinu i na život koji se, uprkos gubitku, nastavlja.
- Nekome je ova godina prošla brzo, nekome sporo. Zavisi kakvi su se događaji nizali, a znamo da nije bilo bezbedno i da je emotivno bilo vrlo uzburkano i tužno - kaže za “Blic” supruga Jelena Đukić.
Sećanje na Milorada, dodaje, pre svega je čuvano u krugu porodice i bliskih prijatelja.
- Godišnjica je obeležena u krugu porodice i njegovih prijatelja. Javnost nismo imali potrebu da obaveštavamo i ne bih rekla da je on zaboravljen. Dok smo kćerka Divna i ja još ovde, sigurna sam da neće biti zaboravljen.
Ističe da su ona i njena ćerka posebno povezane u toj tišini sećanja.
- Bitno nam je da smo zajedno, da pričamo o tati i da čuvamo uspomenu na njega. Tu je i njegova majka, tu je moja primarna porodica – spojeni smo više nego ikada.
Na pitanje da li su se ljudi javljali tokom protekle godine, Jelena kratko potvrđuje:
- Naravno da jesu. I to ne zaboravljam.
Ipak, ne želi da razgovor ide u pravcu prozivanja onih koji se možda nisu javno setili godišnjice.
- Ja ne želim da primećujem šta ljudi nisu uradili. Razmišljam o onima koji su bili prisutni i uz nas. Ne bih volela da okrivljujem ili da postavljam znak pitanja nad ljudima koji se nisu setili.
Govoreći o Miloradovom mestu u kulturi, Jelena naglašava da ne veruje da je njegovo delo potisnuto iz sećanja.
- Milorad je ostavio iza sebe veliki umetnički opus. Bio je izuzetno obrazovan, autentičan čovek koji je uspeo da pronađe sebe i da bude ono što jeste. Voleo je ljude, bio je divan saradnik i svi su ga voleli. Emociju koju je pružao ljudi su dobro upamtili.
Dodaje da formalna obeležja sećanja, poput nagrada ili festivala sa njegovim imenom, zavise od institucija.
- Ne bih volela da vršim pritisak. Volela bih da to dođe spontano, u skladu sa zajedništvom, jer živimo u vremenima velikih neslaganja.
Podseća i na priznanja koja je Milorad dobio posthumno.
- Ne treba zaboraviti da je odlikovan Karađorđevom zvezdom. Država je apsolutno mislila na njega. Imam ličnu želju da jednog dana napravim fondaciju, ne samo kao doprinos dugom sećanju Divne na oca, već i kao pomoć mladim umetnicima. To su simbolična sredstva, kao što je simbolično sve u kulturi, ali mislim da je to izvesno. Sada nam je imperativ da se ujedinimo i složimo, a ostalo će doći.
Jelena danas ima mnogo profesionalnih obaveza.
- Bogu hvala, ima posla. U stalnoj sam postavci pozorišta Puž, a igram i predstavu “Pametnica” u sopstvenoj produkciji. Najviše volim da se bavim temama koje mene lično interesuju i nadam se da ću ih u budućnosti realizovati. Ipak, iza kamere zasad ne vidim sebe. Nemam ambiciju za režiju ili pisanje scenarija. Ali imam ideje, osmislim ih i onda zajedno sa piscima radimo na njima. Inače, na proleće će biti emitovana jedna serija koju sam radila prošlog leta, ali još ne bih otkrivala naziv.
Privatno, kaže, najviše vremena posvećuje ćerki.
- Fokusirana sam na dete i na posao, i naravno na prijatelje. Nema ih mnogo, ali ta svakodnevna komunikacija je važna. Tu se održava ta emotivno-mentalna higijena.
Veruje da prava prijateljstva postoje
- Pitanje je šta očekujemo. Nekad možda previše očekujemo pa se razočaramo. Ja svoja prijateljstva gajim godinama. Ima nesuglasica, različitih razmišljanja, ali ljubav pomaže da se razumemo.
Njena ćerka Divna danas ima dvanaest godina i, kako Jelena kaže, nema strah od javnosti.
- Vrlo je komunikativna i socijalna. Oduvek je okupljala decu oko sebe, a javni nastup joj nije stran. Divna je već treću godinu u školi glume kod Snežane Nenadović. Nismo insistirali. Rekla sam joj da vidi kako je, pa ako joj se svidi, nastavi. Smatram da deca treba da budu ili u sportu ili u nečemu kreativnom, da malo odmore od telefona.Prošle godine dobila je i svoju prvu glumačku ulogu u filmu “Linija”.
Iako trenutno ne tvrdi da želi da bude glumica, Divna pokazuje različite talente.
- Pre dve godine rekla je tati da bi radije bila reditelj, jer ne voli da joj se govori šta da radi. Ima i talenat za priču. Izmišlja ih, dramaturški su vrlo zanimljive. Ne želi još da ih zapisuje, ali ima taj dar.
Kada je reč o planovima za naredni period, Jelena ostaje oprezna.
- Ne volim mnogo da pričam o planovima. Kažu da se planovi prave, a Bog se odozgo smeje. Treba imati okvir, ali se ne vezivati previše.
U tom okviru vidi ideje koje se razvijaju, putovanja sa Divnom i zajedničke rituale.
- Sledi nam skijanje na Staroj planini, to je mesto koje nas dve volimo. Malo posla, malo uživanja i škola, to je imperativ.
Na kraju, jasno poručuje ono što je vodi kroz život.
- Divna je bila i ostala centar mog sveta. Tu crpim svu moguću energiju i kroz to upoznajem sebe.
