Duboko ju je povredila nepravda na estradi, jer nije dobila zasluženu penziju i njene pesme su zanemarene u izdavaštvu.
Karijeru je počela šezdesetih godina, ostavivši brojne narodne hitove koji su i danas popularni.
Gotovo je nezamislivo da uskršnji praznici prođu, a da se u mnogim domovima ne začuje čuvena pesma „Na Uskrs sam se rodila“. Međutim, malo ko zna detalje o životu autorke i izvođačice ove numere, legendarne pevačice Vasilije Radojčić, koja se uvek trudila da svoj život vodi izvan svetla reflektora. Iako je publika pamti po radosnim pesmama, njena svakodnevica bila je obeležena neprebolnim gubicima, razočaranjima i nepravdom na estradi.
Vasilija Radojčić je u jednom od retkih intervjua iz 1980. godine otvorila dušu o svojoj najvećoj ljubavi, suprugu Milanu Đorđeviću. Pevačica se prisetila kako je Milana prvi put ugledala ispred beogradske kafane "Mornar" i momentalno se "zalepila" pogledom za njega, a da nije ni znala o kome je reč. Sudbina ih je ponovo spojila na turneji po Bugarskoj sa orkestrom Dušana Radetića, gde je saznala da je on bubnjar u bendu. Na toj turneji su započeli vezu nakon koje se više nisu razdvajali. Iz njihove ljubavi rodila se ćerka Mirjana, a Milan je kasnije postao muzički urednik produkcije gramofonskih ploča Radio Beograda. Nažalost, njegova smrt ostavila je dubok trag u njenom životu, a pevačica je priznala da gubitak supruga nikada nije prebolela i da godinama kasnije ne prestaje da tuguje za njim.
Razočaranje u kolege i nepravda oko penzije
Pored porodične tragedije, Vasiliju su duboko povredile i kolege muzičari. Iako je važila za pevačicu sa najviše snimljenih pesama u fonoteci Radio Beograda, država ju je nepravedno zaobišla prilikom dodele estradne penzije. Kada je zakon izglasan, penziju su dobile njene kolege poput Cuneta, dok je ona izostavljena. Dodatan udarac njenom stvaralaštvu zadat je kada je za PGP RTS snimila 60 antologijskih pesama za obećani trostruki album, da bi na kraju samo desetak njenih pesama bilo prebačeno u nepoznat zajednički projekat, o kojem je pevačica tada sa tugom rekla: "Kako da pevam kada mi se plače".
Neprolazni hitovi i tihi odlazak legende
Karijeru je započela šezdesetih godina prošlog veka, a kvalitetnim interpretacijama i specifičnom bojom glasa privukla je veliku pažnju javnosti. Iza sebe je ostavila ogroman broj neprolaznih hitova domaće narodne muzike, među kojima su "Dimitrijo, sine Mitre", "Veseli se kućni domaćine", "Mito, bekrijo", "Ajde Jano, kolo da igramo" i mnoge druge. Preminula je u 76. godini života, a po njenoj izričitoj želji, njeno telo je kremirano i pepeo je posut po Vrtu Sećanja koji je deo Novog groblja u Beogradu.
