Sveštenik Predrag Popović je poznat po svojim mudrim savetima i podršci zajednici.
Podržao je Nikolu Rokvića tokom njegovog hodočašća u humanitarne svrhe.
Sveštenik Predrag Popović izdvojio se svojim savetima i mudrim izjavama u javnosti, koje pomno slušaju mladi ljudi.
Predrag Popović mnogima je inspiracija svojim životom i rečima, a sve je oduševio i kada je podržao Nikolu Rokvića tokom njegovog hodočašća do manastira Svetog Nektarija Eginskog.
Sveštenik je sa svojom suprugom Ivanom dugi niz godina u braku, a zajedno imaju dvoje dece.
Pre par dana podelio je njihove slike iz mladosti uz sledeći tekst.
- Najlepša na svetu je mladost, a najsvetlija ljubav. Kad se to dvoje udruže, rađa se život!
I tako na današnji dan, dok je Ivana bila u svojoj prvoj već poodmakloj trudnoći, seli smo u fiću i otišli u Ljubostinju. Pomolili smo se Sv. Petki ali i carici Milici za njen lagan i brz porođaj. Malo smo se istruskali do tamo i nazad, prošetali po Trsteniku i vratili kući.
O supruzi i deci
Negde oko 23 časa smo legli da spavamo. Ah, napokon jastuk. Kad Ivana viče: "Peđa,počeli su trudovi!"
"Aman ženo spavaj. Proći će te!"
Ćuti ona i gleda na sat, a oni sve češći. Zovne moju majku a ona sa očima punih suza radosnica se okrenu meni i reče: "Vreme je!"
Kakvo crno vreme sad u ponoć? Meni se spava a ona bi se porađala?! Al eto, puče vodenjak. Spetljah se ja pa se okrećem u krug ko ker pred spavanje. Tata upali keca sedosmo i vozi za Kraljevo. Sva sreća tata je bio reli vozač pa mu brza vožnja nije strana. Kad na izlazu iz Banje policija nas zaustavi. Mi otvorismo prozore i vičemo ne stajući ,,PORAĐAMO SE!!!" Uplaši se onaj policajac i mahnu palicom da vozimo dalje.
Primiše Ivanu i porođaj otpoče. Iskreno nisam znao koliko sve svetaca ima dok ih moja žena nije počela prizivati. Nabraja ime pa viče:" UPOMOĆ!"Niste ni svesni koliko mi je teško bilo. Ne mogu joj pomoći nikako. I eto posle par sati mog mučenja u hodniku, začuo sam glas svoje ćerke prvi put.
Kako to menja čoveka! Taj glas, ta noć! Nismo više isti bili.
Kad smo se vraćali kući zaustavi nas onaj isti policajac i pita: "Šta je?" , ja rekoh: "Ćerku sam dobio!" I tu se izljubismo i nastavismo.
Da, dobismo od Boga. Zato joj i dadosmo ime Teodora - dar od Boga.
Kad su mi je izneli da je vidim pogledala me je pravo u oči i samo što nije rekla: "A ti si taj!"Taj pogled ima i danas, ali ni ne zna da je to samo meni namenjeno dok i nju njeno dete tako ne pogleda. Onda će me razumeti!
Srećan ti rođendan ćerko i ljubavi naša prvorođena. Neka ti Gospod blagoslovi i upravi stope tvoje, da i to to doživiš, to preobraženje sopstvenim detetom!
P.S.
Kad mi doktor reče da je žensko a ja zahvali Bogu ,da se nemuči kao ja u onom hodniku. Oko nje su bar doktori a ja sam u hodniku mračnom crče od neizvesnosti ali i molitve.
Moje dve herojine - Ivana i Teodora - napisao je on.
