Bio je prvi glumac sa Balkana koji se proslavio u velikim svetskim produkcijama i sarađivao sa priznatim režiserima.
Njegova glumačka karijera je uzletela ulogom u filmu 'Skupljači perja', koji mu je otvorio vrata evropske i holivudske karijere.
Bekim Fehmiu bio je bio jedan od najpoznatijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, a detalji iz njegovog života i danas intrigiraju javnost. On je rođen 1. juna 1936. godine u Sarajevu, u albanskoj porodici poreklom iz Đakovice, a interesantno je da nije znao srpski u trenutku kada je upisao FDU.
Bekimov otac Imer se prezivao Halili, ali je kasnije nadimak koji je dobio u srednjoj školi - Fehmiu, uzeo kao prezime. Tokom Drugog svetskog rata, porodica je boravila i u Skadru, a kasnije i u Prizrenu. Upravo tamo je Bekim proveo svoje detinjstvo i završio osnovno i srednje obrazovanje, razvijajući rano interesovanje za scenu i umetnost.
Nakon školovanja u Prizrenu, došao je u Beograd gde je upisao Pozorišnu akademiju (današnji FDU), gde je primljen uprkos tome što nije znao srpski jezik. Profesor Mata Milošević ga je primio u klasu, ali pod uslovom da nauči srpski. Tokom studija, radio je sa profesorima koji su oblikovali njegov glumački izraz, a po završetku školovanja se priključuje profesionalnom pozorištu u Prištini, koje je tada bilo jedno od retkih koje je radilo na albanskom jeziku. Već u ranim godinama karijere, postaje primećen kao izrazito darovit izvođač.
Posebno se izdvojio u ostvarenju „Skupljači perja“, delu koje je postalo međunarodno prepoznato i koje mu je otvorilo vrata evropskih produkcija. U tom periodu sarađuje sa italijanskim rediteljima, među kojima je i Din de Laurentis, a kasnije ulazi i u projekte širom Evrope i povremeno u Sjedinjenim Državama. Bekim Fehmiu bio je prvi glumac sa Balkana koji je igrao u velikim holivudskim produkcijama.
Izvršio samoubistvo
O Bekimovim danima pre nego što je izvršio samoubistvo jednom prilikom je govorila njegova supruga Branka Petrić. Glumica je otkrila da joj je muž poslednjih dana govorio "Sedi preko puta mene, hoću da te gledam".
- To je tako bilo. To je istina. To sam izjavila još dok je on bio živ. Ponekad mu kažem da nemam vremena, a on kaže: "Ne, ne, sedi prekoputa..." Ja sednem, pa pomalo koketiram. Inače, nikada nisam propustila priliku da mu dam kompliment, kao ni on meni. Mislim da je to jako važno, jer, pazite, vreme prolazi, menjamo se, godine idu... Moraju ostati ljubav, razumevanje, podrška, morate postati najbolji prijatelji s partnerom... Ako toga nema, onda ništa drugo ne vredi - rekla je Branka i dodala da je razumela tu njegovu odluku.
- Nije to bilo takvo iznenađenje. Kad se sve ono dešavalo devedesetih, a sedite u fotelji i gledate najstrašnije stvari... Nemoćni da nešto uradite, a znate da to ništa nije u redu... Bilo je teško sve to podneti. Neko će otići kao što se spalio Jan Palah, kada je krenula invazija na Češku, bilo je ljudi koji su se ubijali zbog ideje... Ponekad je i on o tome govorio, čak i razmišljao o tome.... S druge strane, način na koji je on živeo i kako je shvatao svet oko sebe, možda najbolje pokazuje to što je u svojoj knjizi citirao Seneku: "Vlast nad samim sobom je najveća vlast". On je imao vlast nad samim sobom. Kad je smatrao da to treba uradi - uradio je. Pa mnogi ljudi bi to učinili, ali za to treba hrabrosti.
