Ona deli svoja iskustva sa suzama i emocijama, ukazujući na muziku kao svoj način izražavanja i terapiju.
Govori o izazovima u ljubavnom životu, procesu rada na svom braku i suočavanju sa emotivnim trenucima.
Pevačica Slađana Mandić gošća je emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" koja se emituje večeras, u ponedeljak u 22.15 sati samo na Blic televiziji u kojoj otvoreno priča o svom životu, zbog čega ume da se rasplače dok sedi u kolima, koliko je emotivna, o ratnom peridou o kom inače ne voli da govori, ali i o tome zašto se kaje.
Jedan potez koji je povukla bio je greška o kojoj Slađana Mandić priča otvoreno u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović", a taj potez je bio razvod koji se ipak nije zvanično dogodio.
Slađana je rođena u Sarajevu i ponosna je zbog toga.
- Drago mi je da nosim tu lepotu zajedno sa sobom i taj duh i drago mi je što me vežu za jedan od nauticajnijih muzičkih gradova u tom periodu, pa hajmo reći počev od rokenrol scene, zatim kasnije i mnogih muzičkih pravaca koji su nastajali. Sarajevo je bio simbol muzike zaista. Kasnije se to proširilo i na druge gradove u regionu. Baš je skoro jedan moj prijatelj rekao, nekada je zaista bio ponos reći da si iz Sarajeva. To je bilo urbano, to je bilo in, to je bilo kul, to je bilo lepo. Tako da eto drago mi je da sam imala sreću da se rodim u takvom gradu - kaže pevačica Slađana Mandić.
Slađana je tokom emsije istakla da je preemotivna, pored toga kao mlađa bila je i vedra, a s druge strane i veoma bolećiva toliko da ako neko nešto kaže ona zaplače.
- Pa čak sam se pitala, Vi ćete mi to bolje reći, da li je ta silna moja energija, pa smeh, pa to veselje, igra u stvari prikrivanje te moje osetljive strane jer zaista u sekundi jedan pogrešan pogled kad sam bila jako mala bi me odmah doveo na rub suza. I dugo mi je godina trebalo da ojačam i da se s tim izborim i da kažem da me to ne dotiče. Ne mogu da kažem da sam potpuno uspela i dalje to zna da se desi, ali se mnogo, mnogo bolje nosim sa tim - kaže iskreno Slađana pred kamerama Blic televizije i dodaje:
- Očigledno je to deo mene. Takva je ista moja mama. Uvek se vraćam na moju mamu. Moja mama i ja smo osobe koje i kad smo sretne i kad smo tužne mi plačemo. Ja zaista kroz suze pokazujem emociju. Znate kad je neka divna pesma ja jednostavno kada neko divno peva, recimo ja imam pevače koje mnogo volim lično da slušam i ja odmah počnem da plačem i to je jedna vrsta mog odgovora na tu emociju. Tako ja i iznosim pesme, to je jednostavno deo mene.
Detinjstvo sa bakom
Slađana je u detinjstvu najviše volela da provodi vreme sa bakom.
- Moram da kažem da sam ja generacija koja je još uvek imala sreću da oseti i pamti one lepe godine, ono lepo detinjstvo, da ne kažem, da zakačim te lepe godine. Ja sam devojčica koja je svesno birala da ne ide u vrtić, imala sam opciju da idem u vrtić, međutim ja nisam želela. Meni je pored oca i majke baka u svakom smislu, u tom najlepšem sećanju, moja baka i jedna od najvažnijih figura i već me to asocira na suze, ne znam zašto. Moja baka je još uvek živa i hvala Bogu zdrava, ali sve vezano za te najranije godine vezane su za moju baku - kaže Slađana koja je mnogo toga naučila od bake kojoj je bila miljenica.
Isplače se ispred bakine i svoje kuće
Danas, upravo iz tog razloga ume da se odveze kolima ispred bakine kuće, kao i svoje i da zaplače.
- Verujte mi. Odem i sad tamo, evo da Vam kažem jednu tajnu. Ja se toga ne stidim i to će me sigurno sad rasplakati. Sad sam bila na američkoj turneji i videla sam se sa svojim prvim komšijom. To je dečko koji je sa mnom odrastao, živeo preko puta mene i nešto smo pričali o tim našim ulicama jer to je, ima jedna ulica gde smo mi živeli, a moja baka je ne znam recimo 100-200 metara odatle, to je sve jako malo i pričali smo o tome, ja kažem njemu, neki dan sam otišla autom ispred i onda sam sedela i plakala. Često odem tamo zato što mi je, to su neke druge boli, zato što sad moja baka sad živi s nama više nije u toj kući ali to je toliko nekako lično da često znam da odem tamo i da sedim, to niko ne zna, i da se isplačem onako ispred svoje kuće i ispred bakine kuće - priča Slađana sa očima punim suza.
Slađa je nažalost doživela i rat u svojoj državi, ali ono što je za nju bio najbolji lek u svakom trenutku u životu je bila upravo muzika. Na konstataciju profesorke da je i kasnije kada je odlazila kod psihoterapeuta rekao da neke prepreke u životu koje uspešno savlada i neke poteškoće na koje nailazi razrešava upravo kroz muziku da je ona njen lek Slađana kaže:
- Verujte da je muzika u najtežim momentima mog života bila moj spas. Uvek sam govorila Bože hvala ti što imam ovaj dar jer bih ovako emotivno i osetljiva sigurno doživela mnogo velike poraze. Svu muku, sav bol sam ja u stvari pretapala u stihove i pevajući ja sam se rešavala tih svih svojih tuga. Tako da je muzika zaista, Vi to najbolje znate, jedna od najboljih psihoterapija koja postoji. I mi smo, mi koji se bavimo ovim poslom smo zaista sretni, zaista smo sretni.
Bilo je u Slađaninom životu trenutaka kada je na sceni i kad je intimno tužna iz bilo kog razloga, a njena obaveza je da muzikom podigne pozitivne emocije kod onih koji je slušaju i taj neki nesklad između onoga što u njoj živi i što je njena profesionalnost uspevala je da savlada, ali veoma teško.
- Teško. Ja sam osoba na kojoj se sve vidi. Moram biti iskrena, apsolutno i na licu i u glasu. Mene moj glas izda i ja često znam da kažem kada imam recimo neka snimanja i kada treba uživo da pevam, a ljudi to ne znaju, neki preko puta koji su direktni učesnici, kažem nemojte to da mi radite jer ću ja automatski ostati bez glasa jer to ja toliko lično doživim. Više puta mi se to dogodilo. To je izgledalo stravično. Mene stisne grlo, stisne me, ma potpuno izgubim glas i čak se proružnim, da vam kažem, ali ne, iskrena sam, na meni se vidi. Ja sam osoba na kojoj možete da vidite sve i kad sam tužna, kad sam sretna, kad sam razočarana, kad me neko dobro naljutio. Apsolutno, moje lice, moje oči, moj izgled sve odaje. Nije sad da ja moram biti sretna da bih pevala, ali moram imat tu neku vrstu unutrašnjeg mira i koncentracije. Znači ne mogu podneti nikakav stres jer se to odmah odrazi na moj glas. I to sam i svojim muzičarima uvek onako naglašavala, molim vas sve što postoji, bilo kakav problem, hajde da pričamo posle o tome, ja neću moći da pevam zato što ja pevam zaista iz srca. Ja ne znam da glumim - ističe Slađana.
Šamar na prvom poljupcu
Slađana je bila atraktivna, umeli su ludo da se zaljube u nju, ali ono što je interesantno je i gde je srela i kako upoznala svog supruga.
- Pa sasvim spontano. Mislim da u životu ništa nije slučajno. Kažu da u ljubavi kada se najmanje nadate, u stvari kada niste spremni, ono žene obično kažu ma sad mi ne treba niko, ja sam u takvoj fazi otišla, imala sam nastup i sa prijateljicom sam otišla na more. S obzirom na to da je moj suprug iz Dubrovnika, ja sam otišla bukvalno posle svirke, kao na jedan produženi vikend, tako da sam ga srela na moru. Eto, baš u Dubrovniku je, baš u Dubrovniku odakle je on, zajednički prijatelj i moj njegov držao je tad restoran, mi smo otišli na večeru posle kupanja i eto on je pozvao njega da nam se pridruži, tako da je susret bio spontan. Ja sam tad bila u nekoj kao poluvezi onako veza na dajinu, bilo je vrlo neozbiljno i malo me i ljutilo i baš sam za stolom tada vodila diskusiju o tome kako mi je to sve teško, šta je meni to trebalo da se s nekim čujem, viđam. Tad je bio Skajp čini mi se onako, nije ni bilo ovih, kao komuniciram preko Skajpa. Bilo mi je baš onako teško i baš sam otvoreno pričala o tome nekome ko sedi preko puta - sa osmehom se priseća Slađana.
Njen suprug se tada bavio sportom.
- Bio je u sportu baš u sportu i bio je velika nada sporta da kao MMA borac jedan od najboljih u tom periodu, eto od 10 borbi koje je imao samo je jednu izgubio. Imao je devet pobeda, u tom momentu je bio jako kvalitetan u svom poslu. Jako poštovan i cenjen sportista - kaže Slađana, a na pitanje profesorke da li je to bilo obično veče ili su leptirići već počeli malo, odgovara:
- Sa moje strane je bilo obično veče. Ja sam čak bila onako vrlo gruba. Pa da kažem, došla sam sa mišlju kao da se odmorim i da me ne zanima niko, a kasnije po njegovoj priči on kaže da, mislim gledali smo se, ali on je rekao da je to bila ljubav na prvi pogled i da je negde u svojoj glavi već onako osetio "ovo će biti moja žena", ali zaista, najiskrenije.
Slađana je zatim istakla šta je ono što je privuklo kod supruga.
- Prvo ću vam reći šta je ono što je mene privuklo, a bilo je suprotno od svega ostalog. Uvek su me se muškarci nekako plašili i bilo mi je jako teško da mi pristupe, ali u stvari nisam ja toliko strašna, ali taj nekako izgled i taj gard, imam gard, to sam na sledila od majke, to nije foliranje, to je zaista jedna vrsta onako jednog damskog stava, treba mi vremena da nekog pustim u svoj život, odnosno blizu sebe, ali kad vam otvorim srce i dušu onda tu sam za vas... Kod njega je bilo suprotno, on je bio ludo hrabar, čak navalentan, na simpatičan način i mene je to na prvu odbilo, ali u stvari meni se to dopalo - kaže otvoreno Slađana i nastavlja:
- Bio je potpuno drugačiji od drugih. To je meni bilo kao da li je realno da je ovako neko samouveren i da se ovako ponaša prema meni. Eto verovali ili ne, ja sam ga upoznala tada, hodali smo Stradunom i on je meni rekao: "Kako ti se dopada ovaj parfem?", mislim ono, toliko ono fora, mislim ja sam se... Nisam razmišljala ni o čemu, ja kao da pomirišem parfem, on je mene poljubio. Zamisli neko ko vas je video prvi put u životu... I ja mu opalim šamar. Ja pljas. Njemu se svidelo to, a meni se svidelo ovo, kao vidi ovoga, mislim nije u tom momentu, ali kasnije znate sedite sami sa sobom i počnete se smejati ono kao je l' realno da se ovo desilo.
To je bio zapravo početak ljubavne priče, posle čega je usledio brak i osnivanje porodice.
- Eto to je bilo nešto jako čudno. Tako da taj početak je bio simpatičan. Kasnije, pa vidite imali smo istu želju da stvorimo naravno jednu lepu toplu zajednicu. Ja sam njemu bila kako je on to meni objasnio, došla jedna plava nežna žena o kojoj je on maštao ceo život kad je bio dečak, na takav način mi je to prezentovao, da je očekivao jednu tako toplu ženu suprotnu sebi čak i takve spoljašnjosti sa tom svetlom puti i plavom kosom i kako bih rekla kad je bio mali dečak kao da je video taj neki anđeoski lik jedne žene i znao je da će nekad takva neka žena, tako mi je objasnio, biti njegova supruga, tome je težio - priča Slađana.
Odluka o razvodu
Posle toga je došlo i rođenje dece i brak, međutim u jednom momentu ipak pevačica donosi odluku da više nije za tu zajednicu.
- Moram Vam reći da je to jedna od najtežih i najgorih odluka koju sam donela, a ja sam je donela. Ljudima to sad nije jasno, često me pitaju. Pre svega postoji taj jedan medijski pritisak, da nisam javna ličnost mnoge bi se stvari od tih drugačije odvile. Mi smo u tom periodu imali malih problema koji nisu bili toliko strašni. Ipak je to dug period znači 12 godina života na 13. Ali nikad se ništa nije desilo toliko strašno da bi sad rekla znate, e ovo je sad ne znam... Kod nas je od prvog do poslednjeg momenta kao i dan-danas uvek, oduvek bilo ljubavi. Uvek - kaže Slađana, a na pitanje profesorke da li je i danas ima odgovara:
- Apsolutno. Znate to je za mene najvažnije. Uvek kažem postoje stvari u životu koje su neoprostive odnosno ne mogu se prevazići. Znači u bračnoj zajednici uvek se gledaju deca, ali ljubav je na prvom mestu, je l' tako, ljubav i poštovanje. Ne bih mogla da trpim nasilje i ne bih mogla da pređem preko prevare i toga nije bilo, apsolutno ne. To Vam sad govorim iz perspektive, često kažu ovo treće, prevara, da žene čak i preko tih stvari pređu zbog dece. Ja sad iz ove pozicije govorim da ja to ne bih mogla ali ne mogu da Vam pričam o nečemu što nisam doživela jer kad su deca u pitanju, kažu žene, svašta se nešto prebrodi, ali ove prve dve stvari, kad nema ljubavi i da ne daj bože postoji nasilje, ja smatram da je to nešto u čemu se ne može živeti.
Tih krupnih razloga nije bilo, a Slađana je objasnila šta se zapravo dogodilo.
- Više je bilo skup jednog uticaja sa strane, skup nekih milion problema, pa možda i mene same i u tom momentu kao da nisam više znala ni šta, ni kako. Tad sam bila isto na američkoj turneji i vratila sam se iz Amerike, prepuna utisaka, sva sretna i nekako mislim iskreno ja nemam odgovor na to, skupilo se nešto u nama, i u meni i u njemu. Mi smo jednostavno u tom momentu popucali po šavovima i umesto da sednemo kao ljudi i razgovaramo mi smo počeli da se svađamo u tom periodu, ali da Vam sad kažem koji je razlog, sve je razlog, a ništa nije razlog. Znači ništa se konkretno nije desilo. Jednostavno mi smo počeli da se svađamo, prepiremo oko najmanje sitnice i nismo mogli da nađemo zajednički jezik. I meni je nešto preseklo, ali ta moja odluka je bila ne da to zaista uradim nego ono ženski ja sam to izgovorila, ali ja to nisam želela i ja sam očekivala da će druga strana da kaže: "Pa nemoj, pa nećemo, pa...", no međutim... Znate to je sad to su one stvari kažu, nemate iskustvo, nema ko da vam kaže da je muškarcima to najgore kada osoba koju toliko vole i kada kaže ti si jedina osoba na svetu za koju sam smatrao da me neće izneveriti, jer znate on je u meni video sve, verovatno sve ono što on nije imao ili nešto što je njega mučilo kroz njegov život i njegovo detinjstvo i onda kaže "ali kako ti mene da izdaš da ti mene kao ostaviš", to je znači udar na muški ego. On to nije mogao da podnese i to je sad bilo ono, neoprostivo. Ja ne opraštam tebi to što si ti uradila - priča otvoreno Slađana i nastavlja:
- Ja... A mislim šta sad, nema nazad. I u stvari mi se nismo ni razišli, znate razvod i sami znate to je velika i ozbiljna stvar, to se ne dešava preko noći. Mi smo se fizički samo udaljili. Međutim, vraćam se na ovo malo pre, javna ličnost, počelo se malo šuškati o tome i na nagovor nekih ljudi, meni kažu nemojte da novinari pretpostavljaju, da vam pišu, napiši ti možda nešto onako čisto da...
Danas se Slađana kaje zbog toga iako profesorka ističe da je to uradila vrlo kultivisano.
- Pa jesam, ali se kajem zbog tog statusa. Evo ja to sad prvi put govorim ja se kajem zbog toga zato što je to bilo prvo prerano, druga stvar, trebalo je malo sesti, razmisliti. Ja sam požurila da to napišem ali to su ti momenti znate ljutnje, besa, kada, ma sad ću ja to tako... Da, ja sam to lepo napisala, zaista ja sam respekt imala, ali je to otišlo predaleko. Vi znate kako sad to ode u medije. Ja sam već sutra bila razvedena, iako apsolutno nije ni došlo do toga. I šta sad? On je podelio moj status i šta sad? Kako nazad? Kud? Šta, gde? Niti smo se razveli, niti smo došli do toga. Vi znate kako ti procesi funkcionišu. Vi imate prvo jedan razgovor, ide prvo socijalni radnik, pa onda ide jedna vrsta, mislim ja sam tek sad naučila za sve one koji ne znaju, postoji tu jedna faza, naravno, zato to toliko dugo traje, da se ide faza pomirenja, pa da li bi to zaista želi i tako dalje. Mi nismo došli ni do jedne tačke niti se to odigralo. Mi smo se samo razdvojili fizički - ističe pevačica.
Slađana kaže da je to bio najteži period.
- Najteži period pre svega za nas dvoje, a onda za našu decu. Ja da mogu da vratim vreme nikada takvu odluku ne bih donela. Ja se jako kajem zbog toga. Kaje se i on i mnogo smo pogrešnih stvari u tom periodu odvojenosti radili jedno drugom. To je zaista nepotrebno bilo.
O čemu je sve još pričala pevačica Slađana Mandić saznajte u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" koja se emituje večeras, u ponedeljak u 22.15 sati samo na Blic televiziji.
