Seka Aleksić je otvoreno govorila o teškom detinjstvu i begu od rata.
Seka je istakla da njeno detinjstvo nije bilo tipično i da je odrastala brže od svojih vršnjaka.
Pevačica Seka Aleksić u više navrata je pričala o svom, ne tako idealno detinjstvu, kao i begu od rata, a sada je otkrila i kada je prvi put otišla na more, što je rastužilo mnoge.
Poznato je da je Seka Aleksić posle završenog trećeg razreda zbog rata, zajedno sa majkom, bratom i očuhom otišla u Banju Koviljaču koje se nerado seća, a onda u Lipolist u kom je sa svojim vršnjacima brala maline, dok su njeni radili u nadnici.
Očuh joj je bio velika i jedina podrška u njenim muzičkim počecima, a sada se dotakla i svog prvog odlaska na more.
Prvi odlazak na more
Seka je pre nekoliko godina, u ispovesti za Blic, u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović", već pričala o tome i priznala da roditelji nju i brata nisu vodili na more, te da nije znala šta je to.
"Jako brzo sam sazrela, svoje detinjstvo nisam imala u tom smislu. Moje detinjstvo je počelo kada sam ja postala popularna, kupovala sam Miki Maus igračke, torbe, putovala sam, odlazila u te sve neke gradove gde su moji vršnjaci možda odlazili na more sa roditeljima i na planine. Ja sam na planinu prvi put otišla sa 19 ili 20 godina. Sa 20 sam naučila da skijam, stala na skije", rekla nam je tada Seka, a sada se ponovo dotakla tog prvog odlaska na more.
"Iskreno da kažem to je malo i tužno, to je bilo sa dvadeset i nešto godina. Otišla sam na more sa prvim momkom, on me odveo na more", iskrena je bila Aleksićeva tužnog pogleda i na ivici suza.
Kao izbeglica završila u Banji Koviljači
"Kao izbeglica iz Bosne sam otišla kada sam završila treći razred, četvrti sam završila u Banji Koviljači, koje se baš nerado sećam, a kasnije sam nastavila u Lipolistu i tu počinje za mene moje detinjstvo i moj najlepši period", pričala je Seka koja i danas pamti ljude koji su joj tada pomogli.
"Kada čovek ima težak trenutak i kada se nađe u takvoj situaciji onda nekako uvek pamtimo ljude koji su nam pomogli. Tako je i sa tadašnjim meštanima sela Lipolist, tako je i sa mojom familijom širom. Itekako pamtim tu svu pomoć i svu podršku koju smo imali moja porodica i ja tako da je najmanje nešto što sam ja mogla da učinim, sigurna sam da sam možda mogla još, jeste da pomognem. Ja sam dete koje je tako vaspitavano da sve što imam nesebično delim sa drugima i da se trudim koliko mogu da pomažem, tako vaspitavam i svoju decu jer je najlepši deo čoveka i naših života ukoliko smo nekoga usrećili jer to su stvari koje se pamte", kaže Seka.
