Boris Režak nastupa na humanitarnom koncertu u Sava centru u organizaciji fondacije "Angelina", u znak sećanja na ubijenu Angelinu Aćimović.
Porodica mu je najveća podrška u životu i muzici, a inspirišu ga deca i supruga, koja se posvetila porodici.
Pevač Boris Režak nastupiće na koncertu koji je organizovao otac ubijene Angeline Aćimović iz osnovne škole "Vladislav Ribnikar". On je progovorio o svim izazovima roditeljstva, porodici i problemima.
Koncert u organizaciji fondacije "Angelina" biće održan 16. marta u Sava centru, a novac će kako je najavio otac ubijene devojčice biti usmeren u humanitarne svrhe. Boris je govorio o svom učešću, motivima i ličnom odnosu prema tragediji.
- Mi smo tu i kao učesnici i kao organizatori. Ovom prilikom možemo samo da pozovemo ljude da kupovinom karata podrže udruženje. Mi kao muzičari dajemo svoj rad i delić svoje karijere da budemo zajedno te večeri i da napravimo nešto lepo - naglasio je za “Blic” Režak.
"U kontaktu sam sa Angelininim roditeljima"
Govoreći o emocijama koje prate ovaj događaj dodao je da ga najviše ljuti to što se ništa nije promenilo nakon ove tragedije. Angeline roditelje pevač je upoznao tek nakon tragedije.
- U kontaktu smo, srećemo se na dešavanjima. To su teške priče i sudbine, čovek ne zna kako da se postavi. Ne znam odakle im ta energija i snaga. Ja bih se srušio!
Na koncertu će, kako je naveo, učestvovati brojne njegove kolege: Aleksandra Radović, Sergej Ćetković, Jelena Tomašević, Lena Kovačević, The Frajle, Mari Mari i revijski orkestar Impresija. Pesnik Marko Milošević takođe će govoriti, a moguće je da će biti još gostiju koji će interpretirati tekstove.
- Svi ćemo imati svoje segmente, nećemo izvoditi samo po jednu pesmu, već nekoliko. Verujem da će biti veoma interesantno. Ljudi koji kupe karte daju svoj doprinos, a ja se nadam da ćemo otići ispunjeni jer smo uradili nešto lepo i humano.
Govoreći o tempu kojim živi i radi, Boris Režak priznaje da je stalno "na točkovima“, ali da se ne žali.
- Ne gasim se. Možda izgledam umorno, ali sam zapravo dobro. Zaspao sam kao kokoška u osam ili devet, što meni nije svojstveno. Doduše, imamo psa i mačka koji je u dva ujutru rešio da se mazi, pa me je probudio. Ali šalim se, sve je u redu. Mora da se radi. Važno je da je to što radimo lepo, humano i prijatno, i zahvalan sam publici koja kupuje karte i podržava nas.
Ističe da bez supruge ne bi mogao da postigne sve što postiže.
- To nije floskula, bez nje ne bih mogao ništa. Ona je stub porodice. Trudim se i da deci usadim odgovornost, da pomažu u kući. Nisu više baš mali, ali moram stalno da ih podsećam. Nismo ni supruga ni ja tu da idemo za njima i sređujemo sve. Treba da shvate da život nije “mala maca” i da mora da se uloži trud.
Iako je ranije govorio o mogućem zajedničkom projektu sa suprugom, kaže da se trenutno prioriteti znaju.
- Ja mnogo radim, a ona se potpuno okrenula porodici i deci i meni, naravno. Svoj posao je zapostavila, ali to je njen izbor. Završila je školu za vlasuljara u Beogradu, radila na filmovima, ali sada to više ne želi. Ima izuzetan dar za pisanje, pa možda jednog dana napiše knjigu.
Porodica mu je velika podrška
Porodica mu je, ističe, i najveća podrška u muzici.
- Deca mi mnogo pomažu, daju iskrene kritike kad im se nešto ne dopada. Oni su mi najveća inspiracija. Zbog njih sam u poslednje četiri godine toliko radio. Karijera mi nikada nije bila najvažnija, ali zbog njih sam postao vredniji.
Posebno mu znači što njegove pesme pevaju najmlađi.
- Neke moje pesme danas pevaju deca u vrtićima i osnovnim školama. To je za mene najveća pohvala. Ako sam ostavio neki trag, i ako će jednog dana, kad mene ne bude, “Gospodska ulica” i još neka pesma ostati da je klinci rado pevaju i to je dovoljno - zaključuje Režak.
