Publika ih prepoznaje po iskrenoj energiji i humoru na nastupima, kao i po specifičnim vokalima i timskom duhu.
Svi članovi benda daju svoj lični pečat pesmama, a prijateljstvo i različite ličnosti doprinose njihovom jedinstvenom zvuku i energiji.
Reforma bend postoji već deset godina, a za to vreme izgradili su ime među publikom koja ih sve češće traži za proslave, klubove i velike nastupe. Njihov kalendar, kako kažu, popunjen je do 2027. godine, što je potvrda da energija koju donose na scenu ima svoju publiku.
Sada su objavili album „Daljine“, na kojem se nalazi pet novih pesama. O novom zvuku, samostalnom radu, nastupima, prijateljstvu u bendu, ali i tome zašto publika prepoznaje njihovu energiju, govorili su frontmen Dušan Radivoješa i klavijaturista Nemanja Vukoj.
Objavili ste album „Daljine“. Kako ste zadovoljni prvim reakcijama publike?
Dušan Radivoješa:
Mi smo zadovoljni. Mi smo to nekako radili za našu dušu. Sve pesme koje smo do sada radili, pisali smo i komponovali u nekim našim emocijama. Taj neki naš put želimo upravo tako i da krčimo, da dobijamo neku našu publiku. Neka to bude i malobrojna publika, ali da bude naša, da se jednostavno sažive sa tim pesmama.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da sve radite sami. Koliko vam je to važno?
Nemanja Vukoj:
Mi se trudimo da zaista sve što osećamo i što smo za sve ove godine naučili, usudimo se da pokažemo drugima. Da sami, u sopstvenoj režiji, uradimo kompletno sve, od teksta, muzike, aranžmana, produkcije. Sve je naš proizvod.
To bismo posebno naglasili. Sve radimo sami, potpuno svaki segment pesme mi radimo.
Da li je to što sami radite pesme otežavajuća ili olakšavajuća okolnost?
Dušan Radivoješa:
To ćemo tek videti. Mi postojimo deset godina. Pre ovog albuma izbacili smo četiri singla. Pre pandemije smo krenuli sa snimanjem, onda smo tu i stali. Stao je posao, stalo je i snimanje, a kada smo nastavili sa poslom, imali smo previše posla i previše nastupa.
Onda smo se dogovorili da izbacimo pesmu ili dve, a da za deset godina postojanja izbacimo album. To nam je bio neki plan već godinama unazad, tako da sledimo neke svoje smernice koje smo sami sebi zadali.
Kako funkcioniše vaša saradnja u bendu?
Nemanja Vukoj:
Nas dvojica bukvalno već deset godina zajedno poslujemo i mimo toga smo jako dobri prijatelji. Totalno smo dva različita karaktera i dve različite osobe. Ja sam porodičan čovek, on je kafanski čovek. Sve je kontra, ali opet uspevamo da funkcionišemo zajedno i da balansiramo.
On je stvarno glas razuma za sve, i za finansije i za logistiku. Beleži čovek sve.
Dušan Radivoješa:
Ja sam za pregovore, za dogovaranje. Volim da se družim, da pričam. On vodi računa o bendu, o sviranju i o logistici.
Kako nastaju vaše pesme? Da li prvo nastaje muzika ili tekst?
Dušan Radivoješa:
Pošto ja pišem te pesme već sigurno preko deset godina, uglavnom smišljam muziku istovremeno. Nekako mi nadođe u skladu sa temom i ta neka emocija za muziku.
Ja nisam muzički obrazovan, pa onda njemu to prosledim i pokažem šta sam smislio. On meni kaže šta može ovako, a šta ne može. Bez njega sam magarac u magli što se tiče muzike. I bez Nenada, naravno, koji nije ovde. Nenad je stvarno umetnik. To je čovek koji kada uđe u programe i gitaru, to je ludilo mozga.
Koliko je važno to što svi u bendu dajete svoj pečat?
Dušan Radivoješa:
Nas je petoro u bendu, ali nas trojica smo tim koji pravi pesme. Svako daje svoj pečat. Naravno, i Steva i Vanja učestvuju. Vanja peva prateće vokale i sve što se dešava.
Mislim da ljudi osete našu energiju. Mi se zaista na neki lep način družimo. Svi smo različiti. Da možda nismo u ovom bendu, možda se nikada ne bismo družili, ali taj posao nas je spojio.
Šta privatno slušate?
Nemanja Vukoj:
Svašta nešto. Uglavnom slušam dečije pesmice u poslednje vreme, zbog male bebe. Inače slušam pop zabavnu muziku, malo i strano, od svega pomalo.
Dušan Radivoješa:
Ja najviše slušam rep, ali zbog ovog posla slušamo sve žanrove. Vremenom sam zavoleo sve žanrove, samo ne volimo šund.
Šta za vas znači šund u muzici?
Dušan Radivoješa:
Nekvalitetna muzika postoji u svakom žanru. Ima je jako puno. Mislim da smo mi posvećeni tome da to što radimo bude muzika, pa ko je kako oseti.
Da li postoji pesma koja vam je posebno draga?
Dušan Radivoješa:
Sve su mi drage, maltene podjednako. Mimo ovih pesama, najdraža mi je pesma koju smo pre toga snimili, pre albuma, „Sine moj“. Ona nosi jednu posebnu težinu, zato što smo pesmu radili nas dvojica zajedno, a u spotu su njegov otac i moj sin. Jako je dobro izbalansiran taj odnos i Tatula je to perfektno odradio.
Nemanja Vukoj:
Meni je favorit „Ovaj grad“, zato što najviše nosi našu energiju koju prenosimo ljudima na nastupima. Nekako je baš u tom našem fazonu koji volimo i koji osećamo.
Koliko vam je važan vizuelni momenat kada izbacujete nove pesme?
Nemanja Vukoj:
Jako je bitan. Moramo baš biti zadovoljni tim materijalom. Vraćamo sve na početak ako nismo zadovoljni.
Dušan Radivoješa:
On nas nekad i smara sa tim. Mi kažemo da je nešto vrh, a on kaže da ne valja.
Nemanja Vukoj:
Možda gledam previše u neke sitnice, ali da ne gledam, možda ne bi bilo toliko dobro. Ljudi verovatno znaju kako se ophodim prema svemu tome, pa se malo i potrude.
Vaš kalendar je popunjen unapred. Šta mislite da je najveći razlog što vas publika toliko traži?
Dušan Radivoješa:
Pre će biti ta energija. Kada se sve sastavi, mi smo kao celina to što jesmo. Kada smo se spojili, to je to. Da smo razdvojeni i da smo po nekim drugim bendovima, možda se ne bi poklopilo tako.
Mi se dosta šalimo na bini. Imamo mikrofone za komunikaciju i ono što mi pričamo je stvarno za zatvor. Mislim da ljudi jednostavno osete da smo nasmejani non stop, da se šalimo tokom nastupa.
S druge strane, imamo dosta specifične vokale, Vanja i ja, a oni sviraju stvarno dok su živi. Kada primetimo da neko nije u fokusu, uvek drugi izvuku celu situaciju.
Koliko porodica trpi zbog ovog posla?
Nemanja Vukoj:
Trpi. Moram da priznam, pošto sam ja jedini porodičan čovek. Žena mi je jako tolerantna i hvala joj puno na tome. Meni bude teško, mogu da mislim kako je njoj.
Postoji li pesma koja se nikada neće naći na vašem repertoaru?
Dušan Radivoješa:
Možda bi bilo bezveze da sad tačno kažem koja je pesma, ali sećam se jedne pesme. Bez obzira na to što pevamo dosta pesama od tog izvođača, rekao sam da „Belu ciganku“ nikada nećemo pevati. Ne znam zašto, meni se ta pesma nikad nije sviđala.
Kasnije sam vremenom shvatio da je ta pesma dobra šala za neke ljude. Možda je ne slušaju kao vrhunsku pesmu, nego ih vezuje za neke njihove dobre momente. Kada vidiš ekipu kako se veseli uz to, pomisliš da bi možda trebalo da je otpevamo. Ipak se nije desilo.
Šta publika može dalje da očekuje od Reforma benda?
Dušan Radivoješa:
Želimo da nastavimo da radimo ono što osećamo. Da pravimo pesme koje su naše, da ih radimo sami i da kroz njih gradimo svoju publiku. Neka ta publika bude naša, da se saživi sa pesmama i sa onim što radimo.
Nemanja Vukoj:
Nama je važno da sve bude iskreno i da iza svega stojimo. Od teksta, muzike, aranžmana i produkcije, svaki deo je naš. To je ono što želimo da publika prepozna.
