Proslavljeni košarkaš Dejan Tomašević gost je emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" koja se emituje samo na Blic televiziji ponedeljkom u 22 sata, na kanalu 117.
Kako Dejan Tomašević, koji ima zavidnu sportsku karijeru kao i ljudsku veličinu, gleda na neke obične segmente života, od odrastanja do današnjeg dana, saznajte upravo u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".
Dejan je odrastao u porodici koja je bila topla, sa mamom, tatom i bratom i u kojoj je imao podršku svojih roditelja. Jedan deo života proveo je u bloku 70 u Beogradu, a drugi na Banovom Brdu. Dosta vremena provodio je i na selu kod bake i deke. Na početku emisije kaže da je željeneno dete svojih roditelja.
- Pa kako da ne. Sigurno da osećam zaista i dan-danas veliku ljubav. Hvala Bogu i otac i majka su mi živi i zdravi. Veoma sam im zahvalan za sve dobro što su učinili i bratu i meni, za to jedno zaista fenomenalno detinjstvo. Za žrtvu koju su podneli od najranijih naših trenutaka. A takođe, zahvalan sam babi i dedi sa majčine i sa očeve strane, ujaku i ujni. Od svih njih, nažalost, samo mi je ujna ostala živa, tamo u tom selu u kom sam provodio, čini mi se, svaki vikend i zimski i letnji raspust. Kad kažem detinjstvo, onda pomislim na ljubav mojih roditelja i na te dane koje sam provodio u Takovu.
Odrastanje u Takovu i prvi koš
Školsko dvorište u Takovu za Dejana ima posebno značenje. Tamo se dogodio taj prvi koš.
- U to vreme neke najranije mladosti moje, normalno, kao i svoj deci koji odrastaju u blokovima, fudbal je bio prvi sport, a onda na tom košarkaškom terenu u Takovu sam ubacio, meni je barem to tako ostalo, prvu loptu proturio kroz onaj magični koš, i nekako se trajno zaljubio u košarku - kaže Dejan Tomašević koji je pre dve godine pomogao da se obnove tereni upravo na tom mestu.
Kao dečak, Dejan je sa dedom i ujakom često provodio vreme, a na pitanje s obzriom na to da je trčkao često oko njih, da im je pomogao jer su oni išli u građevinu, radili, odgovara:
- Pa, trčkarao možda jesam kad sam imao pet godina, ali već, čini mi se sa deset, ako ne i ranije sam već ozbiljno pomagao i sećam se da sam bio ozbiljan onaj pomoćni radnik njima. Mnoge kuće su moji ujak i deda u Takovu i u Gornjem Milanovcu izgradili, a ja sam mešao malter, gurao kolica i sve te neke stvari. Siguran sam da mi je upravo taj rad na selu i u gređevini puno pomagao kasnije da ostvarim neke svoje snove kao košarkaš.
Željeno dete svojih roditelja
Profesorka Slavica Đukić Dejanović se vratila na pitanje o tome da li smatra da je željeno dete svojih roditelja, a proslavljeni košarkaš je ispričao čega se otac odrekao kada se on rodio čime je i odgovorio na pitanje.
- Pa evo, navešću vam jedan primer. Moj tata je bio zaista vrhunski pevač u rangu Cuneta pokojnog, Miroslava Ilića. Nedavno smo evocirali te uspomene, čak prvi koncert, prvo pojavljivanje Miroslavljevo je bilo na jednom zajedničkom koncertu na kojem je moj tata čak i vodio taj ceo program i on ga je najavio. I poslednji svoj koncert je moj otac imao upravo kad sam se ja rodio. Odradio je to veče u "Palasu", kaže zaradio je za jednu veš mašinu od bakšiša tu noć i rekao je da ne mogu porodica, to jest dete i taj noćni život. A siguran sam da je jako, jako voleo taj svoj posao - objašnjava Dejan.
Plače u sebi
Na oca je kaže stekao stas ali ne i glas.
- Pa glas na majku sigurno, mada kažu ljudi da kao negde provejava taj neki talenat skriveni, ali ja ga ne osećam, mada volim pesmu, volim to, društvo... Pevam u sebi, to je najbolje, mislim za sve - kaže Dejan i odgovara na pitanje da li i plače u sebi:
- Vrlo često, da, sad ulazimo već... Vrlo često emotivno odreagujem, ali to se trudim da ne pokazujem. Naravno i kao otac četvoro dece i kao neko ko je radio neke stvari kroz sport, bio prvak sveta Evrope, najbolji u nekoj svojoj ekipi i tako dalje, očekuje se od takvog čoveka da je uvek najtvrđi, stamen, da sve to sa lakoćom podnosi. Opet, vrlo često i nama treba neka podrška i neka topla reč, ali se trudim da to i dalje ne pokazujem, jer pre svega moja deca su navikla da je njihov otac uvek onaj pravi.
Roditeji su ostali verni jedno drugom i porodici
Dejanovi roditelji su „ostali verni jedni drugom, svojoj porodici“.
- Mama je dugo radila, maltene ceo svoj životni vek je provela u "Pošti" i "Telekomu", a otac je bio u "Tehnoprometu", posle toga je imao i svoju privatnu firmu i sve to, ali su ostali i dalje verni jedno drugom, verni svojoj porodici, svojoj deci, i to im je na prvom mestu. Kada već nisu mogli nama da prave sendviče i sve to što rade roditelji, onda su tu ljubav preneli na unuke. Moj brat ima dvoje dece i oni su jako blizu, ostali su na Bavnom Brdu i u Žarkovu da žive, i roditelji, i brat, i maltene su Luka i Lola proveli veći deo vremena kod mojih roditelja. Tako da, mislim da je upravo neka njihova ljubav, njihova skromnost, to što su preneli na nas - ističe Dejan.
Dejanov tata je sa 20 godina došao u Beograd, a proslavljeni košarkaš je ranije izjavio da Beograd mamu i tatu nije pokvario.
- Pa nije, nije... - kaže Dejan dok se profesorka nadovezala rečenicom: "I to je možda odgovor na moje pitanje, kako ste vi takvi"?
- Da, pa ima toga dosta, taj život na selu, naravno oni su odrasli u mnogo nekim težim uslovima nego što sam ja, ali sam se ja trudio da tih par dana koje provedem, svaki put kad odem tamo, budem zaista koristan i vredan i negde mi je to kasnije pomoglo puno u životu, u košarkaškoj karijeri, ali i u nekom privatnom životu - priča Tomašević pred kamerama Blic televizije.
Dejan je jednom prilikom ispričao da je njegov otac čak i išao ponekada i bos što je potvrdio i u pomenutoj emisiji, kao i to da je sa 20 godina kada je došao u Beograd kod brata, koji je inače obućar, počeo jedan drugi život koji je vodio upravo do ovoga o čemu je pričao.
- Zaista je to tako bilo. On je došao kod svog starijeg brata i tu je proveo nekoliko meseci dok se nije snašao. Kao što ste rekli, spavao u istom krevetu i to su možda za nas sad nezamislive stvari, ali u tom trenutku, u to vreme, to je bilo na neki način...
Dejan Tomašević sa osećanjem ponosa govori o ovim detaljima iz života, a šta je još otkrio gledajte u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović", ponedeljkom u 22 sata samo na Blic televiziji na kanalu 117.
