Njeni roditelji su otišli u inostranstvo radi boljeg života, ostavivši nju i brata kod rodbine pod neadekvatnim nadzorom.
Majka joj je tragično stradala u saobraćajnoj nesreći kada je Goca imala samo deset godina.
Gordana Goca Lazarević decenijama važi za sinonim pozitivne energije na našoj muzičkoj sceni, ali se iza njenog vedrog duha krije izuzetno bolna i teška životna priča. Pevačica se tokom svog odrastanja suočila sa surovim uslovima, stravičnim gubicima i nasiljem.
Detinjstvo Goce Lazarević obeležile su teške okolnosti nakon što su joj roditelji otišli u inostranstvo u potrazi za boljim životom.
„Sve je bilo surovo. Mama i tata su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine. Onda je i strina morala da ide da radi, pa je ostavila mene i brata u kući u šumi sa jednim neuglednim čovekom da nas čuva. Nije se presvlačio po deset dana. Mi smo preko nedelje mazali pašteticu i margarin na hleb. Nismo znali ništa drugo. Dok strina ne dođe. Otud i moj gastritis, koji vučem od ranog detinjstva. Moram da kažem da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno, onu malu”, priseća se pevačica.
Majka joj tragično nastradala
Najveći udarac doživela je kada je imala samo deset godina, kada joj je majka tragično nastradala.
„Jedva je izmolila tatu da se vrate. Majka mi je u saobraćajnoj nesreći pri povratku poginula, tad sam imala deset godina. Poslednji put sam je videla sa svojih osam, kad je otišla za ocem u Nemačku. Otišla je iz straha da ne izgubi svoju ljubav, a otac je ranije otišao zbog egzistencije porodice...”, objašnjava Goca teške porodične trenutke.
Nakon majčine smrti, njen otac se ženio nekoliko puta, a te žene su često bile grube prema njoj i bratu. Iako grub čovek, otac je insistirao na njihovom obrazovanju.
„Moj otac, on nije znao da pruži ljubav, ali bila je masa takvih roditelja u to vreme kad sam ja bila mala. On je bio surovo grub, ali neke osnovne postulate nam je postavio. Bio je vizionar, on nije imao ni četiri razreda osnovne škole. Govorio nam je da mi treba da budemo školovani i da otvaramo sebi vidike, da nam horizonti budu što dalji. Mi smo mu zahvalni na tome”, iskrena je Goca.
Kako bi pobegla od maćeha, sa samo 15 godina odlučila je da se osamostali i preseli u Beograd kod rođake jedne od očevih žena. Međutim, tamo ju je dočekao novi pakao i svakodnevno fizičko nasilje.
Maćehin sin svaki dan ju je tukao
„On, pošto je bio jedinac, od ljubomore baš zato što su njegovi roditelji bili dobri prema meni, svaki dan me je tukao. On je bi mlađi on mene, ja sam imala 15 godina, a on desetak. Svaki dan me udarao, šutirao, vređao... Ja sam to trpela neko vreme, bila sam mršava i sitna i jednom sam ga tako udarila pesnicom da je on vrištao... Jednim udarcem sam mu pokazala da ne može više tako”, objašnjava Goca, dodajući da je nakon toga morala da napusti taj dom jer su roditelji, uprkos svemu, stali na stranu svog sina.
Goca je u kasnijem dobu doživela još jedan snažan udarac kada je ostala bez emotivnog partnera.
„Imala sam ja još jedan momenat u životu koji mi je bio jako težak. To je bilo kada sam izgubila svoju najveću ljubav. Imala sam dve ljubavi, s jednim sam se rastala, a drugi je prerano otišao. E, kad je on preminuo, ja sam videla razliku. Tada sam emitovala tugu, ljudi su to osetili. Najbliži su me naterali da se trgnem, govorili su mi da me ne žele tužnu, onda sam ja shvatila da su oni sebični”, seća se ona.
(Still)
