Odbio je pozive za učešće u rijalitijima, naglašavajući da je estrada danas površna.
Smatra da su vera, nada i ljubav temelj života.
Bojan Marović godinama je na javnoj sceni, a svoj život posvetio je muzici. U iskrenoj ispovesti za "Blic" progovorio je o svojim počecima, ali i današnjoj muzičkoj sceni.
Kada je reč o roditeljstvu, Bojan tvrdi da bi uskoro voleo da postane tata.
- Kad si muzičar i ozbiljno se baviš tim poslom, ja uvek govorim: to ti je najskuplja ljubavnica koju možeš u životu da imaš, zato što ona ti daje sve, ali ti uzima puno. Tako da svo uživanje u životu opet je vezano za muziku, a onda takve i ljude okupljaš oko sebe.
I ono, ljude koje voliš i kojima je stalo do tebe, i ljude koji su tvoj život, i ljude koji su, na kraju krajeva, tvoja najuža porodica, postaju deo toga, znaš. Tako da sve je vezano opet za muziku, sve je opet vezano za taj neki segment. I ne prestaješ da pevaš, ne prestaješ da sviraš, ne prestaješ da se baviš time. Ti si 24 sata u tome dok te ima. Mislim, dok te ima na planeti Zemlji.
- Ja nikad nisam prihvatao stvari da radim zbog novca. Što je vrlo velika razlika. Mene je ovo ispunjavalo, mene je ovo uvek, nekako, moj dojam života je stvarao. A naravno da sam zarađivao, ali mi ne bih nikad mogao da se bavim samo zbog novca, zato što to nije poenta. Ja kad sam počeo ovim da se bavim, ja sam počeo iz čiste ljubavi - priča Bojan.
Profesionalno se posvetio muzici sa 16 godina.
- Sve je počelo sa nekih 16, 17 godina, pa prvi uspeh veliki sa 18, pa onda sve redom, znaš. Ja nisam to gledao nikad kroz novac, ja sam to gledao kao čistu ljubav, čisti neki dojam šta sam ja, ko sam ja u svemu ovome.
Jer ja, sećam se, prvu pesmu kad sam izvodio, rekli su: pa to ti nikad neće proći, znaš, na leto prolazi brza pesma, na zimu ova. Čoveče božiji.
Nema to veze ako je dobra pesma. Vidi, da ti kažem, kad je nešto sranje, onda je sranje, kad je nešto super, onda je super. Razumeš? I tu nema neke filozofije.
Odrastao sam u Podgorici, leto sam provodio pored mora i znam kako su oni ribari govorili: ako nemaš dobar mamac, neće velika riba, to siguran budi, neće ni mala. Tako ti je to i sa muzikom. Ako nemaš, ako nisi iskren u svemu tome, zaboravi.
O muzici i kolegama
Marović smatra da ima dosta talentovanih ljudi, ali se ježi i na one samoproklamovane zvezde.
- Pa ima puno talentovanih ljudi. Znaš, ima puno talentovanih ljudi, ali ima i onih koji su zalutali tu, ono, ko pile u svemir.
Došlo je neko drugo vreme, muzika je pala u neki treći plan.
Pa u prvom ti je reklama i društvene mreže. I okej, to su pravila igre, to je skroz okej. Međutim, baviti se pop muzikom ili rok muzikom ili narodnom muzikom, kako god, zahteva da imaš i talenat i debele živce i rad i trud i tako dalje i tako dalje, i da moraš da znaš da radiš to. Znači, moraš da znaš da pevaš, moraš da znaš da sviraš i tako dalje.
- Ne možemo se prodavati. Mislim, neki ljudi sebi daju za pravo da sebe samo proglase, znaš, ono kao: znate, ja sam zvezda.
Ja se ježim na to, zato što ja i danas, nakon 24 godine i posle toliko koncerata i svega u životu što sam prošao, nikad mi nije palo na pamet da to izgovorim. To treba ti da kažeš, ne ja, ako smatraš da je to tako, i to je okej.
- A danas, znaš, kad kaže: moji fanovi i te neke stvari, jao, mene je sramota. Armije, armije, sve same armije. Ne mogu ja to, znaš, ali zato možda se i nisam nikad ni uklopio u tu situaciju.
- To ti je kao kad gradiš kuću bez temelja, to pada. I kao što vidiš koliko se ljudi promenilo u nekih, hajde, nećemo daleko ići, u dve godine, toliko ljudi da je to sumanuto. Pa došlo i otišlo. Znaš, i sad kad nemaju šta drugo, onda dođu i ulaze u nekakve rijalitije, pa onda imaju nekakve fazone da izmišljaju neke priče životne ovakve i onakve. To su nemoguće stvari.
Ni njega pozivi za rijaliti nisu preskočili.
- Jesam imao pozive. Glat. Mene je samo to i uvredilo kad me neko gleda u fazonu: šta vam je? Pa ne, je l' mala cifra? Pa cifra, rekoh, uopšte ne postoji.
- To je kretenski posao, pobogu ljudi. Muzika je jedna stvar, estrada je druga stvar. Vi kad vidite koliko ljudi diže prašinu tako što se nešto pljuje i psuje i pravi nekakve frke bez ikakvog razloga. To je najlakši marketing.
Pa super, ali je li to fokus mog života i mog posla? Ili muzika? Ako mene moja pesma i moja muzika ne odvedu na pravo mesto, ja sam siguran da neće to što ću ja nekom šamarčinu da zalepim ili neko meni. To je idiotski skroz. To nema veze sa mnom. Zato sam ja govorio uvek: estrada je kretenski posao, gde se apsolutno ljudi bave time da bi rekli da imaju čime da se bave.“
Marović o Jakovu Jozinoviću
- Ja sam to sve prošao. Mislim, taj način karijere sam ja 2002. godine imao. Ono što ja mogu da kažem: ja mu želim svu sreću i želim mu još 25 arena, 700 država da ga voli, što se mene tiče, zato što je to dečko koji je ispravan. Ja sam siguran da mu nije lako, jer znam kako je meni bilo kad sam počinjao.
To je sve kao eksplozija, nešto se desilo, odjednom ti se svaki korak meri, odjednom više ne možeš da jedeš sendvič na ulici i budeš musav da neko ne kaže: pogledaj ga. Nego sve to ima neki svoj ciklus i odrastanja i tako dalje.
Iskreno da ti kažem, ono što njega svakako čeka i to je njegova muzika. To mora da se desi. I meni je drago zato što je on pokazao i nekim drugim mladim ljudima da se može sve. Na jedan pristojan način. Pa može se živeti pristojno, pobogu ljudi.
Najgluplje je ako bismo pričali sad o tome kao nešto negativno. Moje kolege koje se ljute, meni ih je žao.
Ali vi ste pre pevali pesme starih i iskusnijih kolega. Šta je problem što je dečko uzeo i sastavio listu? Što to meni smeta? Ja kad sam imao jednu pesmu samo, ja sam morao da pevam neke druge pesme pored toga. Ja, da ti iskreno kažem, nisam naišao nikad ni na jedan problem.
Ja mu želim svu sreću, zato što mislim da je to dobra stvar što radi. Meni bi mnogo bilo žao da neki kreten koji apsolutno ne zna ništa da radi o životu, koji je tu, koji maše rukama i govori: hajmo svi, hajmo ovamo, hajmo onamo, da on doživi tako nešto. To je sumorno.“
Teški životni udarci
Bojan tvrdi da je uprkos teškim životnim situacijama, ostao sebi dosledan i hrabar da uvek nastavi dalje.
- Da mogu, tog bih klinca tako išamarao da to nije normalno. Znaš, nisam se ja promenio za 180 stepeni, razumeš, onda ja ne bih bio ja.
Ali nekako, pa sa godinama, znaš, upravo ono što sam ti pričao, mene je sve to zadesilo preko noći. Ja nisam bio spreman. Pri tome, ja nisam imao bogate roditelje, nisam imao nikog iza sebe. Ja sam to onako srcem krenuo, hrabro, pa gde ja stignem. A odjednom su svi počeli da ti pričaju neku bajku koju ti nisi hteo, nego imaš neki svoj život, svoj cilj, svoj put. I istrajao sam u svemu tome. Zato su se neke stvari dešavale koje su jako loše preko noći, ali sam ih ja pobedio.
Ne tako što sam išao i kmečao po televiziji ili pravio nekakve stvari, nego sam čak u jednoj emisiji progovorio možda tri posto šta se meni desilo.
O veri i nadi
Marović kaže kako je čovek sačinjen od tri stvari.
- Mi živimo u takvom vremenu kada se čoveku kači etiketa. Onog trenutka kad ti neko zakači cenu, razumeš da moraš da ideš dole. Svaki čovek je sastavljen, hajde da kažemo onako najgrublje, iz tri stvari: vera, nada i ljubav.
Kad se ljubav, kao taj stub jedan od ta tri stuba, sruši, onda vera i nada ga podižu i tako dalje. I ko god je pokušao da sruši ta tri stuba, on je pao. Pao je potpuno, bio je poražen.
- Međutim, u 2020. godini, pojavom nekih čudaka po internetu i tako dalje, vi ste stvorili način kako da zaobiđete sve to.
Tako što ćete nekim novim dušama koje su još uvek neoformljene, mekane, koje tek treba u svet da odu, stvoriti jedan kult nekog novog boga kome treba da se dive. A vera, nada i ljubav ostavljaju se za neke ljude koji žele da idu tim putem. Međutim, mnogo ti je bolje da imaš stan od 300 kvadrata u Beogradu ili neki auto od 100.000 evra ili ovo ili ono. I onda se posle određenog vremena ustanovi da to baš i nije tako. Ustanovi se da to baš i nije tvoje.
Ustanovi se da ako si tužan, recimo kad voliš nekoga pa imaš neuzvraćenu ljubav, ti si tužan i u 30 kvadrata i u 300 kvadrata.
Ovo ti pričam zato što sam neko ko je sve to prošao. Meni je dovoljna bila jedna klupa i nečija ruka i mogli smo satima tu da sedimo i da budemo jedno uz drugo. Mogli smo da imamo pet evra u džepu i da podelimo jednu pljeskavicu, mi ćemo biti srećni.
O porodici i prijateljima
Bojan Marović je uporedio porodicu nekad i porodicu danas.
- Mi smo jednostavno dovedeni u takvu situaciju da roditelji rade po dva posla i ne možeš da ih kriviš za to.
Oni su dovedeni u tu situaciju da moraju da rade tako, jer je život postao užasno skup. Mi smo nekako stavljeni u tu poziciju da moramo da preživljavamo.
Ja gledam neke svoje prijatelje koji su profesori, koji nemaju neke visoke plate.
Kad staviš i podeliš sve troškove, to baš i nije tako. I onda smo mi naučeni da se snalazimo. Mi smo vrlo vešt narod.
Tako da ne možeš da kriviš nekoga što ne može da stigne, ali to je upravo ono koga imaš pored sebe. Ako imaš stabilan temelj kuće, onda dva posla nisu ništa. Onda imaš za koga. Imaš veliki vetar u leđa. Imaš i kome da se vratiš i kome šta da daš i kome da se raduješ, čak i umoran.
- Moja porodica, moji prijatelji, moje sve. Ja se nadam da ću u nekom trenutku i postati tata.
I onda će se mnoge stvari promeniti, možda moji pogledi i narativi o nekim stvarima, ali u biti to sam što sam. Prihvati me takvog kakav jesam, sa svim manama i vrlinama. Za moje prijatelje svi znaju da sam ja jako zaboravan čovek. Ali kad neko učini nešto lepo za mene, to pamtim. A loše stvari gledam da zaboravljam, zato što se vodim onom Ćopićevom izjavom koja kaže da samo lepe stvari ostaju za čoveka.
Gubitak i bol
Pevač je progovorio o najvećem gubitku. Gubitak najbližih nikada se ne preboljeva.
- Ne, ne, ne. To je nešto što nikad ne bledi. Kako se to spakuje? Pa naučiš samo da ode u drugi folder.
To je to. Staviš neke stvari tamo gde pripadaju i upravo ovo što sam ti rekao, kad dođeš do tog nivoa da svakog dana pokušavaš da imaš što više lepih stvari blizu sebe. Naravno, ne možeš uvek. Ali da ti kažem, čak i u godini dana, ako uspeš jedan posto ružnih stvari nekakvih da makneš, to je veliki uspeh.
- Mnogo je toksičnih ljudi. Takva je situacija, takvo je okruženje. Ali imaš pravo da biraš okruženje. Ako puno vremena provedeš na mestu gde ljudi tračare, postaješ deo tog mesta, hteo ne hteo. Ali vremenom, znaš, svaka bol i sve to, naučiš da živiš sa time i staviš u neki folder i samo ideš dalje.
Znaš, zato što život je jedna vožnja fenomenalna. I ako gledaš u retrovizor stalno, udarićeš negde. Jer nije sve pravo u životu, sve su krivine. A kad izađeš na autoput, onda je mnogo lako - rekao je Marović.
Šta je još pevač otkrio za Blic, pogledajte u videu koji se nalazi na početku teksta!
