Vesna je istakla snažnu vezu između svojih ćerki, Tamaru i Dunje, i važnost porodičnih korena i ljubavi.
Podelila je dirljive anegdote iz Tamarinog detinjstva, naglašavajući njenu kreativnost, hrabrost i dobrotu.
Najpoznatija srpska modna influenserka Tamara Kalinić izgovorila je ovog vikenda sudbonosno "da" svom izabraniku, italijanskom biznismenu Filipu Testi, na glamuroznoj i romantičnoj ceremoniji na jezeru Komo. Dok je mlada blistala u nestvarnoj venčanici kuće Alaia koračajući uz zvuke operskih arija u Vili Pizzo, zvezda večeri zapravo je bila njena majka Vesna, koja je svojim govorom sve prisutne ostavila u suzama.
Gospođa Vesna Pavlić - Kalinić, po struci farmaceut, obratila se odabranim zvanicama na najelegantniji mogući način.
"Dragi članovi porodice i prijatelji, ja sam Tamarina ponosna i srećna majka. Zovem se Vesna. Dolazim iz Novog Sada. Rođena sam u Brezi, Bosna i Hercegovina, a sada živim u Srbiji. Nekada su sve to bili delovi zemlje poznate kao Jugoslavija", započela je ponosna majka i nastavila:
"Dok sam razmišljala šta ću reći danas, shvatila sam da nijedna majka ne može da ispriča priču o životu svog deteta za svega nekoliko minuta. Zato večeras neću govoriti o datumima, školama ili diplomama. Umesto toga, želela bih da podelim neke uspomene koje već godinama čuvam u srcu. Verujem da otkrivaju mnogo više o tome ko je moja Tamara zaista."
Poseban deo govora Vesna je posvetila Tamarinoj starijoj sestri, Dunji, i njihovoj neraskidivoj vezi.
"Danas smo se okupili ovde da slavimo ljubav. Ljubav dvoje divnih ljudi, ali i nešto mnogo veće: spajanje dve porodice, dva jezika, dve kulture, i početak zajedničkog života. Celog svog života želela sam da Dunji i Tamarai usadim korene dovoljno jake da uvek znaju odakle dolaze, i krila dovoljno široka da polete bez straha kad za to dođe vreme", istakla je Vesna i dodala:
"Kada se Dunja rodila, nisam mogla ni da zamislim da će jedna majušna devojčica potpuno promeniti moj život. Najveća želja mi je bila da ona dobije sestru. I kada je, šest godina kasnije, Tamara došla na svet, otkrila sam nešto što svaka majka na kraju shvati: da majčino srce nikad ne može da se deli. Jednostavno pronalazi prostoriju za još više ljubavi."
"U to vreme nisam mogla ni da zamislim da će njih dve postati više od sestara. Odrastale su zajedno, čuvale jedna drugu, učile jedna od druge, i danas znam da će, gde god da ih život odnese, uvek ostati uvek ostati u domu one druge. Kada je Tamara, sa svojih 18 godina, odlučila da studira u Engleskoj, bila sam uplašena. Ali, Tamara nije. Dunja je već bila tamo, čekala ju je. Tada sam pri put iskreno shvatila kakav je neverovatan blagoslov saznanje da, čak i kada je daleko od kuće, vaše dete ima nekog ko ga voli koliko i vi. Ali, hajde da se vratimo još malo unazad..."
Anegdote iz detinjstva koje tope srca
Prisetila se i Tamarih prvih koraka i otkrila da je naša najuspešnija influenserka od malih nogu bila "veliki sanjar".
"Sve je počelo kada je mala Tamara naučila da hoda i shvatila da njen stari krevet više nije dovoljno dobar za nju. Premestila se u moj. I mislim da ga nikad nije stvarno napustila. Jednostavno je odrasla. Odrasla je u mom zagrljaju, u mojim mislima, u svakoj nadi koju sam nosila za nju. Bila je vesela devojčica i veliki sanjar. Volela je da crta i da čita, provodila je vreme oblačeći svoje lutke i stvarajući magični mali svet, samo njen. Kad pogledam u prošlost, mislim da se nije mnogo promenila. Lutke su jednostavno zamenili ljudi, a dečja mašta prerasla je u hrabrost koja je te velike snove pretvorila u stvarnost."
Smeh je izazvala predivna anegdota o rasejanoj, maloj Tamari punoj ideja:
"Nikad neću zaboraviti jedno posebno jutro... Spremali smo se za školu. Dok smo čekale lift, pogledala sam je i pitala: 'Tamara, gde ideš?'. Pogledala me je, stavila ruku na čelo i rekla: 'Oh, moja torba!'. Krenula je u školu bez nje. Obe smo se nasmejale. I danas se smejemo kad se setimo. Njen um je oduvek bio pun ideja, i često lutao kroz svet mašte. Kako je postajala starija, sve više sam je poštovala. Uvek je bila nežna, ali nikad slaba. Iskrena, lojalna, hrabra, uvek verna sebi. Uvek je znala šta želi i imala je hrabrosti da sledi svoj put, čak i kada nije bilo lako. Često ume da kaže: 'Stvari su namenjene za upotrebu, a ljudi su stvoreni da ih volimo'. Nijedna rečenica ne bi mogla bolje da je opiše."
Zatim se obratila svom novopečenom zetu, italijanskom biznismenu Filipu Testi, i otkrila strogo čuvani detalj o njihovoj prosidbi.
"A onda je, jednog dana, Filipo ušao u njen život... Od prvog trenutka kada sam ih videla zajedno, osetila sam da su pronašli mir jedno u drugom. Njihova ljubav nije izgrađena na velikim rečima, već na toplini, nežnim pogledima, osmesima, lepim rečima, poverenju, i tihom razumevanju koje je nemoguće odglumiti. Nikad neću zaboraviti dan kada me je Filipo pozvao i zamolio za blagoslov da zaprosi Tamaru. Rekla sam mu: 'Imaš moj blagoslov, ali pod jednim uslovom: da voliš Tamaru koliko je i ja volim, i da paziš na nju onoliko koliko sam je ja pazila svih ovih godina'. Obećao mi je da će tako biti. Večeras, dok ih gledam zajedno, iskreno verujem da je održao obećanje."
"Hvala ti, Filipo. Hvala ti što volić moju ćerku baš takvu kakva je. Hvala ti što si doneo ljubav i mir u njen život. I hvala ti što čuvaš taj divni osećaj radoznalosti koji ti omogućava da s njom zakoračiš u svet mašte, gde će vaša srca uvek pronalaziti radost."
Na kraju, njene reči upućene samoj Tamari malo koga bi ostavile ravnodušnim.
"Moja draga Tamara... Moja najveća želja bila je da od tebe i Dunje stvorim dobre ljude. Iskrene ljude. Ljude koji vredno rade. Hrabre ljude. Večeras, dok te gledam, osećam baš ono čemu sam se uvek nadala da ću osetiti jednog dana. Ne brinem se. Osećam se spokojno. Ponosna sam na tu ženu koja si postala. Ponosna sam na tvoju ljubaznost, na tvoju hrabrost, posvećenost i divno srce. Ne postoji ta nagrada, taj uspeh i priznanje na ovom svetu koji bi mi više značili."
"Da uvek razgovarate jedno sa drugim"
Majka Vesna podigla je čašu uz najemotivniju moguću poruku za mladence Filipa i Tamaru, koja je i sama držala govor o kom se priča:
"Tamara i Filipo, želim vam da celog života hodate jedno uz drugo. Da uvek razgovarate jedno s drugim, i u lepim i u teškim vremenima. Da vaši osmesi nikada ne izblede. Da uvek ostanete najbolji prijatelji. I da nikad ne zaboravite da ljubav ne dokazuju velike reči, već mali činovi dobrote koje pružamo jedni drugima svakog dana. Jer, dom nije mesto. Dom je osoba pored koje osećamo da smo ga pronašli, da smo napokon stigli. Uvek budite to jedno drugome... I gde god vas život odveo, nikad ne zaboravite da će uvek postojati jedan dom koji čeka na vas, i jedno majčino srce koje će vas voleti bezuslovno, zauvek. Živeli!"
