Nastala je spontano tokom priprema za snimanje serije 'Sivi dom', kroz prijateljsku saradnju i improvizaciju reditelja Darka Bajića i glumca Zorana Cvijanovića.
Inspiracija za melodiju došla je iz pesme Dijega Varagića 'Jedne noći u decembru', a autentičan zvuk pronađen je slučajno u podrumu gde je vežbala grupa Far.
Kultna numera „Sve što želim u ovom trenutku“ i posle skoro četiri decenije od emitovanja legendarne serije „Sivi dom“ nosi titulu jedne od najemotivnijih pesama domaće televizije. Reditelj Darko Bajić je tokom gostovanja u emisiji „Za stolom sa Apostolom“ na RTS-u podelio do sada manje poznate detalje o tome kako je ova „himna domaca“ zapravo nastala kroz čistu improvizaciju, igru slučaja i prijateljsku saradnju.
Sve je počelo nekoliko dana pre nego što su se upalile kamere za masovne scene sa statistima, kada je Bajić pozvao glumca Zorana Cvijanovića, koji je na setu imao mnogo važniju ulogu od same glume.
Reditelj se tog perioda prisetio sledećim rečima:
„Pozovem ja Cviju, dan, dva ranije, dva-tri dana ranije, Zorana Cvijanovića. Pošto mi je on bio savršeni asistent. On mi je uvek pomagao kad su dolazili statisti itd. To su dolazila deca iz osnovnih škola i gimnazija iz Kruševca“.
"Slučajno sam čuo neke muzičare koji sviraju u podrumu"
U potrazi za muzičkom podlogom koja bi pratila ove kadrove, dvojac je došao na ideju da pozajmi motive iz poznatog domaćeg šlagera. Bajić objašnjava kako su uzeli inspiraciju iz pesme Dijega Varagića „Jedne noći u decembru“:
„I onda smo se setili pesme Dijega Varagića 'Jedne noći u decembru'. Cvija kaže: 'Malo samo da mu uzmemo, da mu ukrademo, pa ćemo malo ovo...' I onda smo krenuli da pevušimo tu pesmu“.
Međutim, pesma je i dalje bila samo ideja na papiru i pevušenje na setu. Trebao joj je autentičan, sirov i pomalo nesavršen zvuk koji bi verno dočarao težak život mladih u vaspitno-popravnom domu. Rešenje je Bajić pronašao sasvim neočekivano – u jednom beogradskom podrumu gde je vežbala grupa Far.
„A do grupe Far, slučajno sam čuo neke muzičare koji sviraju u podrumu. Sad, to mi se činilo zanimljivo zato što su malo i falširali, ali dobro, to je proba. Logično je“, priseća se Bajić kroz osmeh.
Upravo u tom podrumu, među mladim muzičarima, reditelj je prepoznao savršene likove za svoju priču i odmah im ponudio uloge.
„Ja uđem unutra, kažem: 'Momci!', a onda vidim jednog ovako ošišanog do glave, jednog Fićka, pa vidim ovog glavnog koji je Popa. Ono, sa kovrdžavom kosom. Ja kažem: 'Ajde, bre momci, vi da budete moji domci'“, opisuje Bajić sudbonosni susret.
"Tako smo pesmu usvojili kao himu"
Ono što je počelo kao bezazleno pevušenje i potraga po podrumima preraslo je u pesmu koja je obeležila čitavu jednu epohu i postala zaštitni znak cele generacije.
Reditelj je na kraju emotivno zaključio:
„Tako je lagano nastala ta pesma, i tako smo polako tu pesmu usvojili kao neku himnu“.
„Sve što želim u ovom trenutku“
[Strofa 1]
Sve što želim u ovom trenutku
Idi, idi iz života moga
Srce mi je izgorelo moje
A duša je ostala bez svoga
Sve što želim u ovom trenutku
Idi, idi iz života moga
Srce mi je izgorelo moje
A duša je ostala bez svoga
[Refren]
Ne, neću plakati
Srce mi je puno radosti
Ne, neću plakati
Srce mi je puno radosti
[Strofa 2]
Veselo mi s tobom nekad beše
Al' tad je sa neba zvezda pala
Sad mi osta samo bleda slika
Što mi tvoja sestra jednom dala
Veselo mi s tobom nekad beše
Al' tad je sa neba zvezda pala
Sad mi osta samo bleda slika
Što mi tvoja sestra jednom dala
[Refren]
Ne, neću plakati
Srce mi je puno radosti
Ne, neću plakati
Srce mi je puno radosti
Ne, neću plakati
Srce mi je puno radosti
Ne, neću plakati
Srce mi je puno radosti
[Završetak]
Srce mi je puno radosti
Srce mi je puno radosti
