OTAC NAŠEG PEVAČA UBIO ČOVEKA, PA UMRO U ZATVORU Samo je jednom pričao o bolnoj temi i kroz šta je prolazio u školi: "Mislim da se radi o krvnoj osveti"

Milan je svojevremeno progovorio o bolnoj temi koja je po njegov život ostavila velike posledice. Iako je imao samo pet meseci, odlazio je kod oca u posete, a te slike su mu i dalje u glavi.

Pevač Milan Stanković već godinama svesno bira da se drži podalje od svetla reflektora, te se o njegovom privatnom životu danas u javnosti veoma malo zna. Ipak, njegova prošlost krije teške porodične drame i duboke ožiljke sa kojima se bori od najranijeg detinjstva.

Pevač je svojevremeno potpuno ogolio dušu i progovorio o bolnoj tragediji – svom ocu koji je završio iza rešetaka zbog ubistva, a potom tamo i preminuo pod izuzetno sumnjivim okolnostima, ostavivši Milana i njegovu porodicu u večnom bolu i borbi za opstanak.

Milan je svoj život u potpunosti posvetio svojoj majci, a o očevoj sudbini i tome kako je saznao za tragičan kraj čoveka kog praktično nije ni pamtio, govorio je sa ogromnom tugom. Njegov otac je završio na robiji nakon sukoba u pekari, a porodica je nekoliko godina kasnije dobila vesti u koje pevač ni danas ne veruje

"Imao sam samo pet meseci kada je moj otac otišao u zatvor. Zato ga se i ne sećam, ali kroz glavu mi prolaze slike iz poseta. Nikada nisam imao osećaj da imam tatu, već nekog teču koga sam povremeno viđao. Moj otac je zbog nekog duga ubio izvesnog čoveka s kojim je radio u pekari. Posle pet i po godina saopštili su nam da je pao sa skele i poginuo, ali ne verujem u to. Mislim da se radi o krvnoj osveti", ispričao je on svojevremeno.

Teško odrastanje bez oca

Odrastanje bez očeve figure u kući ostavilo je trajne posledice na Milana. Dok je prolazio kroz najteže emotivne trenutke čitajući očeva pisma iz zatvora, njegova majka je radila najteže poslove kako bi prehranila njega i njegovu sestru:

"Ne znam kakav bih bio da sam rastao uz oca, ali oduvek sam se osećao inferiorno. Kada bih u društvu rekao da nemam tatu, izazvao bih sažaljenje. Kao da sam ja kriv što je to tako. Najteže su mi pala pisma koja je slao iz zatvora. Jednom sam ih slučajno našao i bio sam potpuno izgubljen. Znao sam da ga ne mogu vratiti. Osetio sam koliko mu je svako pismo drugačije, u nekim se prepoznavao očaj, ponekad optimizam. Mama me je, uprkos svemu, izdržavala i borila se za mene i sestru. Radila je u trafici, peglala, čistila po kućama. Često je pozajmljivala novac", pričao je on.

"To je moja intimna bol i rana koja nikada neće zarasti"

Pevač je priznao da bol zbog gubitka oca nikada nije utihnula. Upravo zato izbegava da u medijima govori o ovoj temi, jer ne želi da se od njegove porodične tragedije pravi senzacionalizam:

"Ima li smisla u nečijoj smrti tražiti dodatni odgovor? Za mene kao dete koje je kroz to prošlo, sasvim je dovoljan hendikep što sam rastao bez oca i to znaju samo oni koji su bili u sličnoj situaciji. Nikada nisam imao nameru da pričam o tome, jer je to moja intimna bol. Neću ni sada da detaljišem na tu temu, ne zato što se u njoj krije bogzna kakva misterija, već zato što je to naprosto mnogo teško."

Preživeo jezivo vršnjačko zlostavljanje u školi

Kao da porodična tragedija nije bila dovoljno veliko breme, Milan se u osnovnoj školi suočio sa surovim vršnjačkim nasiljem. Umesto da ga to slomi, zlostavljanje ga je nateralo da se povuče u svoj svet kreativnosti i glume, koji ga je na kraju i spasio:

"Što te ne ubije, to te ojača, bar je tako bilo u mom slučaju. Preživeo sam sve i svašta, pa i vršnjačko zlostavljanje. Ja sam preživeo vređanja, cepanja ranca, izbacivanja iz društva i zato ističem da je od dobre ocene važnije biti dobar čovek i zaštititi slabije. Pamtim šesti i sedmi razred osnovne škole, povlačenje u sebe, u svoju sobu i spopstveni svet glume i scene, gde sam mogao da budem ono što želim", rekao je on tada.