Sloboda Mićalović je juče, tokom izvođenja predstave "Lorencačo" u Narodnom pozorištu u Užicu, pala na sceni, pa je publika u šoku mislila da mlada glumica umire. Međutim, naknadno je otkriveno da je ovaj akt deo svojevrsnog glumačkog performansa kojim glumci žele da ocene "kakvo je stanje u društvu", te da li ima dobrih ljudi koji žele da pomognu. Tako je iz publike dotrčala doktorka, a posle svega o ovome je progovorio i Petar Benčina, koji se našao sa njom na sceni.
Za glumca je doktorka, koja je izašla na scenu, junak našeg doba.
- Namerno smo prekoračili preko rampe kako bi svako imao svoj doživljaj šta je i koliko potrebno da se čovek izdvoji iz mase. Zahvaljujem se doktorki - rekao je Benčina na okruglom stolu posle predstave i pozvao publiku da aplaudira dr. Miri Gavrić Kezić.
Sloboda se u toku dana oglasila ovim povodom.
- Scena nije nimalo prijatna. Ljudi su nam posle predstava dolazili i govorili da ih grize savest, da priznaju da im je krivo što nisu izašli da pomognu, moj dobar prijatelj, doktor, jedno mi je rekao: "Kakav sam ja to čovek, nisam se ni pomerio" - kazala je glumica Sloboda Mićalović.
Drama na sceni počela je kada je Milena Vasić u sred scene povikala: "Ima li doktora?", u trenutku kada se Sloboda Mićalović stropoštala.
Iz osmog reda sale Narodnog pozorišta u Užicu ustala je upravo dr. Mira Gavrić Kezić, načelnica neurološkog odeljenja u užičkoj Opštoj bolnici. Kao profesionalac, lekar, a pre svega kao čovek, krenula je prema bini.
- Meni su ti padovi i gubici svesti rutina. Sve je izgledalo stvarno, učinilo mi se da se Slobodi Mićalović zaista slošilo, a u stvari je bila samo fenomenalna gluma. Pošla sam da pomognem kao što bi pomogla svakom drugom, u bilo kojoj drugoj situaciji - rekla je lekarka za "Blic".
Glumac Branislav Lečić, koji takođe igra u predstavi, objašnjava da je ovaj deo izvedbe osmišljen kako bi poslao jaku i važnu poruku o ljudskosti.
- Reditelj je došao na ideju da se u okviru predstave dogodi ova izvedba, koja, upravo tako, nosi duboku i važnu poruku. Mi osetimo publiku i osetimo trenutak kada to treba da uradimo, pozorište je ipak deo sadašnjosti, nešto što se dešava u sadašnjem trenutku. U Užicu se nije prvi put desilo da neko izađe na scenu kako bi pomogao - kaže Branislav Lečić za "Blic".
