Završio je školovanje u Puli i nastavio studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Bio je u braku sa Rene, sa kojom je imao ćerku Niku, a razveli su se zbog nedovoljnog međusobnog poznavanja.
Glumac Boris Komnenić, koji je ostvario brojne zapažene uloge na našim prostorima, rođen je 1957. godine u Puli, a danas se navršava pet godina od njegove smrti.
Boris je u Puli završio osnovnu i srednju školu, nakon čega je studije nastavio na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Glumac, koji je preminuo 2021. godine u Beogradu, retko je govorio o svom privatnom životu, ali je poznato da je bio u braku sa suprugom Rene, sa kojom je dobio ćerku Niku.
Kada je jednom prilikom govorio o razvodu od supruge, glumac je bio potpuno iskren o razlozima zbog kojih je došlo do rastanka:
- I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali.
Ćerku nije video 5 godina
Usled ratnih dešavanja, Boris je pretrpeo težak udarac jer svoju ćerku nije video punih pet godina. O tom periodu i njihovom odnosu kada su se ponovo spojili, izjavio je:
- Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nika sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim.
Zbog toga je patio celog života
Nemogućnost da učestvuje u odrastanju svoje ćerke i neizvesnost koja ga je tada pratila, ostavili su dubok trag na njega. O tom teretu i pokušaju da nadoknadi propušteno kroz ulogu dede, rekao je:
- Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen. Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti -".
Prvi susret oca i ćerke nakon pet godina razdvojenosti morao je da se odigra van Hrvatske, a Komnenić ga je opisao vrlo emotivno:
- Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku. Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas.
