Boravak među gorštacima smatrao je velikim životnim iskustvom i zaključio da je na planini čovek 'najbliži Bogu'.
Na kraju se vratio pozorištu, gde ga je srdačno dočekala umetnička zajednica, a uz Ljubu Tadića vezao ga je posebno prijateljstvo.
Naš proslavljeni glumac Petar Božović imao je život kao iz filma. Usled teških porodičnih tragedija i političkih okolnosti, deo detinjstva je proveo u domu za ratnu siročad, dok je godinama kasnije, usred haosa oko raspada Jugoslavije, doneo drastičnu odluku da pobegne iz pozorišta i mir potraži u planinama.
Malo ko zna da je Petar Božović, zajedno sa svojim bratom, deo najranijeg detinjstva proveo u domu za ratnu siročad na Senjaku. Život ga nije mazio – majka mu je umrla veoma rano, a otac je nakon preživljenog nemačkog logora završio na Golom otoku.
Glumac se jednom prilikom prisetio tih teških dana: "U posete su mi dolazili baba, tetke i ujaci dok me nisu prihvatili, pa sam neko vreme bio u kolektivnom stanu. Onda su i ujaci otišli na Goli otok, a ja ponovo u dom". Na kraju ga je baka, tetka Vida Vlahović, uzela iz sirotišta i odvela u Kolašin, ali je taj događaj ostavio trajnu ranu u porodici. Njegov brat je ostao u domu, a Božović je sa gorčinom priznao: "Moj brat je ostao u sirotištu i mislim da mi nikad nije oprostio, kao da sam ja bio kriv što sam izabran".
Beg od haosa i raspada "najlepše zemlje na svetu"
U godinama kada je bio na vrhuncu, Božović se povukao sa daski koje život znače. U velikom intervjuu iz 1998. godine, otkrio je da je u bekstvu proveo pune četiri godine.
"Nisam pa pobegao od pozorišta nego od svega. Od haosa... Moje vijuge opet nisu mogle da primaju te nove misli i ponašanja", ispričao je glumac, objašnjavajući da ga je duboko pogodio raspad Jugoslavije, za koju je smatrao da je bila "najlepša zemlja na svetu".
Život sa gorštacima: "Planina - tu je čovek najbliži Bogu"
Svoje utočište pronašao je po crnogorskim planinama, Sinjajevini i Komovima, gde je provodio vreme sa starim, umnim ljudima koji su živeli u potpunom skladu sa prirodom. Glumac je istakao da nije bio "dođoš" u tom svetu, jer je i detinjstvo proveo u selu kod Kolašina.
Boravak u divljini nije smatrao protraćenim vremenom, već dragocenim iskustvom. "Bilo bi suludo da sam taj deo života straćio ni u šta", rekao je glumac, naglašavajući da je tamo naučio stvari za kojima je tragao po svetu i shvatio da pravi ljudi ostavljaju trag svojom decom, zaključivši da je na planini čovek "najbliži Bogu".
Povratak pozorištu: "Kao bez voljene žene!"
Iako je u prirodi našao duševni mir, pozorište mu je s vremenom sve više nedostajalo. Prelomni trenutak da se vrati umetnosti opisao je kroz anegdotu sa koleginicom: "Jednom me je Nada Blam pitala: Kako ti je bez pozorišta? Kao bez voljene žene! Morao sam da se vratim"6.
Njegov povratak obeležio je komad "Na čijoj strani", što je za njega bio poseban izazov jer je tada prvi put zaigrao sa legendarnim Ljubom Tadićem. Iako su "kuloarski sladokusci" priželjkivali sukob između dva glumačka diva, oni su se na sceni "glumački zaljubili na prvi pogled" i postali veliki prijatelji.
Glumac je jednom prilikom govorio i o bolnom razvodu od bivše žene.
