Svoje mladalačke dileme i iskustva opisuje kao drugačija od svojih vršnjakinja
Govori o razlikama između ljubavi i strasti i smatra da mladi često mešaju te pojmove zbog hormona
Glumica Mirjana Karanović (69) retko govori o privatnom životu, a jednom prilikom govorila je o ljubavnim odnosima. Ona se nije ostvarila kao majka i istakla da je da društvo treba da prihvati da neke žene ne žele decu, a neke ne mogu da ih imaju, te da je neumesno da postavljaju pitanje o potomstvu.
Mirjana Karanović rekla je da je u životu imala velike ljubavi, ali da nikada nije došlo do toga da budu krunisane brakom.
- Meni se brak nije desio, samo neke velike ljubavi, iz njih nisu nastala deca. Nikad nisam ispitivala zašto je tako. Ti ako se rodiš kao muškarac, nije tvoja uloga da u budućnosti budeš vođa, to nije strašno. Ljudi moraju da presaberu da, bilo šta da odluče, to je njihovo pravo. Nisi ništa manje vredno ljudsko biće. Žena ne mora da rađa decu. Mnoge ne mogu da imaju decu, a mnoge i ne žele decu, neke žele mnogo dece. Društvo bi tu trebalo da pomogne svima da ostvari svoje ciljeve. To jeste neka vrsta dogovora, dosta je što samog sebe preispituješ, ne treba i drugi ljudi da te stavljaju na tapet - rekla je tada glumica.
"Želiš da budeš sa nekim i misliš to je ljubav"
Ona je tada govorila o razlici između ljubavi i strasti.
- To da se ti pitaš šta to zapravo znači, taj se*sualni odnos, šta se to budi u tebi, kakvi su to leptirići u stomaku, da li je to ljubav ili žudnja. O tome nisam ni razmišljala tada, to nekako spajaš. Želiš da budeš sa nekim i misliš da je to ljubav. I danas mnogi mladi brkaju te stvari jer hormoni mnogo brzo rade - ispričala je Mirjana u podkastu "Tampon zona" tada i dodala:
- Sećam se da, sve što sam od obrazovanja o tome, koje su moji roditelji meni mogli da daju, bilo je mamino: “Čuvaj se”. Imala sam sreću ili nesreću da moja najbolja drugarica zatrudni sa 16. godina. Bila sam prisutna kako je nju neki muškarac iskoristio. Kada se to njoj desilo, uhvatio me je strah, ali me to naravno nije odvratilo od mojih nastojanja da prestanem da budem devica. Što se nije dugo dešavalo iz raznoraznih razloga. Ideja drugih ljudi nije bila da sam trofej kao neke moje drugarice koje su jurili muškarci jer su bile lepe. Nisam bila lepa, imala sam bubuljice i groznu kosu, ali sam posmatrala svet iz druge perspektive. Kada mi se desila Petrija na drugoj godini Akademije, ostvario mi se san. Pomislila sam da ću igrati tetke i strine u provincijskim pozorištima, a onda su počeli da me zovu.
