Miljan Prljeta sedmu godinu zaredom vodi Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a i ove godine mu se na sceni pridružuje Mirka Vasiljević.
Porodični život mu je prioritet, smatra da nema podele na muške i ženske poslove i naglašava važnost ravnoteže između posla i porodice.
Jubilarni „Jedini pravi 50. Festival filmskog scenarija“, pod sloganom „Pola veka zlatnih reči“, biće održan od 9. do 13. avgusta u Vrnjačkoj Banji.
Sedmu godinu zaredom voditelj ove filmske manifestacije biće glumac Miljan Prljeta, koji ističe da mu je posebno zadovoljstvo što je deo jubilarnog izdanja ovog festivala.
- Jako sam srećan, i u poslovnom i u ličnom smislu. Ovo je pedeseti, jubilarni festival, a meni je sedma godina kako sam njegov voditelj. Praktično sam, statistički gledano, prisutan tokom jedne sedmine istorije festivala. Ipak, više od toga mi znači što festival opstaje. Svako može da ga kritikuje i iznese svoje mišljenje, što je sasvim normalno, ali činjenica je da festival traje i da je postao deo urbanog života, ne samo naše branše, već i Vrnjačke Banje. Čak i Beograd ovaj festival izuzetno ceni, tako da mi je zaista drago što sam deo cele ove priče - započinje priču za “Blic” Miljan Prljeta.
I ove godine na sceni će mu se pridružiti Mirka Vasiljević, sa kojom već godinama čini uspešan voditeljski tandem.
- Mirka i ja izuzetno dobro sarađujemo. Dobro se poznajemo, prijatelji smo i odlično funkcionišemo kada je posao u pitanju. Lepo se dopunjujemo, slušamo i razumemo, a mislim da se to vidi i kroz energiju koju prenosimo na sceni. Očigledno su to prepoznali i producenti i organizatori festivala, pa su procenili da za sada nema potrebe da nas menjaju.
Prljeta će ove godine imati i dodatni razlog za zadovoljstvo, jer će se u zvaničnoj konkurenciji naći čak dva filma u kojima igra „Duplikat“ i „Božićna avantura“.
- “Duplikat” je psihološki triler sa sjajnim scenarijem, koji je prošle godine pobedio na konkursu Festivala filmskog scenarija. S druge strane, “Božićna avantura” je, po mom mišljenju, jedna od prvih pravih domaćih božićnih komedija, rađenih po uzoru na svetske, odnosno američke božićne filmove, kojih kod nas do sada nije bilo u tom formatu. Gledao sam zatvorenu projekciju i film mi se zaista dopao. Ne bih otkrivao radnju ni jednog ni drugog filma, već pozivam publiku da ih pogleda. Siguran sam da su oba izuzetno kvalitetna. “Božićna avantura” će doneti mnogo smeha i verujem da će publika to umeti da nagradi, dok je “Duplikat” ozbiljan psihološki triler, umetnički veoma vredan film koji, po mom mišljenju, ima ozbiljne šanse da ostvari zapažen rezultat.
Glumac otkriva da je u međuvremenu završeno i snimanje nastavka pod nazivom „Uskršnji spektakl“, koji bi trebalo da bude deo planirane trilogije.
- Ideja je da to bude trilogija koju čine “Božićna avantura”, “Uskršnji spektakl” i završni deo “Krštenje”. Sjajno smo se proveli na snimanju. Radili smo uglavnom u Vojvodini, pored kanala, gde je bilo mnogo komaraca, raznih buba i ogromna vrućina. Naravno, kao i obično, po najvećoj vrućini ne snimate u majici, već u odelima ili kaputima. Ipak, uprkos svim tim uslovima, vladala je odlična atmosfera i verujem da će se ta dobra energija preneti i na film - kaže on.
Izazov je okušati se u voditeljstvu, režiji, produkciji...
Za Miljana često kažu da je svestran umetnik. Osim što vodi velike manifestacije i festivale, igra u filmovima, serijama i pozorištu, bavi se pevanjem, a okušao se i u drugim umetničkim oblastima. Na pitanje postoji li nešto čime se ne bavi, odgovara:
- Mislim da umetnik, pre svega, treba da se izražava kroz umetnost i kroz različite njene oblike i medije. Meni je to uvek bilo izazovno. Jedino sam u umetnosti takav da stalno želim da širim svoje granice i ulazim u nesigurne zone. Lako je ostati u sigurnoj zoni. Gluma je moj primarni posao, tu sam siguran, tu sam postojan i, naravno, sa godinama sam stekao iskustvo. Ali uvek mi je bilo izazovno da se okušam i u režiji, produkciji, voditeljstvu... Razumem i druge umetnike koji se oprobavaju u različitim oblastima. Nisam od onih glumaca koji kažu:”Zašto bi neki pevač glumio?” Pa zašto da ne? Ako čovek ima potrebu da se izrazi, umetnost je otvorena za svakoga. Na publici i stručnjacima je da procene da li je neko u tome uspešan. Niko nema pravo da zabrani nekome da se izrazi kroz umetnost. Ja zaista mnogo radim, ali radim zato što volim svoj posao i zato što u njemu uživam.
Prljeta se prisetio i razgovora sa legendarnim glumcem Mihailom Mišom Janketićem, koji je na njega ostavio snažan utisak.
- Jednom prilikom sam pokojnog Mišu Janketića pitao:"Čika Mišo, da li ste imali neki hobi? Čime ste se bavili?" Uvek je bio u odličnoj formi i lepo je izgledao. Nasmejao se i rekao mi:"Ne, Mrki. Svi moji hobiji bili su u glumi." To mi je ostalo u sećanju. I kod mene je slično. Nemam neke velike hobije van profesije. Imam interesovanja, ali su svi moji hobiji vezani za glumu i poslove koji su usko povezani sa njom - smatra umetnik.
Jedna od retkih aktivnosti koja ga potpuno opušta jeste kuvanje.
- Obožavam da kuvam. To mi je pravi mali ritual.
Na pitanje šta mu je specijalitet, odgovara sa osmehom:
- Ne spremam slatkiše ni kolače, ali volim da pripremam povrće, meso, razne čorbe i domaće supe sa knedlama. U tome zaista uživam. Sipam sebi jednu hladnu rakijicu. Ne pijem mnogo, nisam boem, ali jesam uživalac dobrog pića, bilo da je to rakija ili lepo vino. Pustim muziku, isključim se od celog sveta i kuvam. Znam da spremim razna jela, čak i ribu. Ne bih da se hvalim, ali možda jednog dana napravim i emisiju o kuvanju. Nikad se ne zna.
Voleo bih da radim kulinarsku emisiju
Na opasku da bi voleo da ga ljudi pozovu da vodi takvu emisiju, glumac dodaje:
- Nemojte me izazivati, možda bih i voleo. Bilo je raznih poziva za saradnju, ali ovo sam nekako čuvao za sebe. Možda ovo sada zvuči kao poziv, iako nije namerno. Mislim da imam šta da pokažem kada je reč o pripremi dobre hrane. Za mene je kuvanje spoj prirode, života i porodice. Obožavam životinje i prirodu i kad god mogu, sa suprugom i naše troje dece pobegnem negde van grada. Tamo kuvamo, družimo se i uživamo.
Zanimalo nas je da li bi mogao da odmeri kulinarske veštine sa kolegom Slobodanom Stefanovićem (koji je odličan kuvar prim. aut.), kratko poručuje:
- Slobo, izazivam te!
Govoreći o porodičnom životu, Prljeta ističe da u njihovom domu ne postoje podele na muške i ženske poslove.
- Kod nas je sve potpuno uzajamno. Baš smo sinoć razgovarali o tome. Izbegavamo izraz "da jedno drugom pomažemo". Ljubav i poštovanje ne bi trebalo da poznaju takve termine. Ne može neko da kaže:"Pomogao sam ženi tako što sam uključio veš-mašinu." Kada vodite zajedničko domaćinstvo i imate porodicu, posao se jednostavno deli. Nema pitanja:"Ja sam uradio ovo, a šta si ti uradila za mene?" Lepota je u davanju, a ne u uzimanju. Lepo je učiniti nešto za drugoga, a da zauzvrat ništa ne očekujete. Kod nas ne postoji računica ko je šta uradio.
Zbog toga, kaže, nema ni podele na muške i ženske obaveze.
- Apsolutno nema podele na muške i ženske poslove. Postoje trud, želja i rad. Ne razmišljam koliko je puta moja supruga ušla u kuhinju ili koliko sam ja kuvao, oprao sudove ili uključio mašinu. Isto tako, ako treba odvesti auto na servis ili zameniti gume, a ja ne stižem, to će uraditi moja supruga. Ne postoji kod nas razmišljanje:"Ti si žensko, ja sam muško." Mi se jednostavno dopunjujemo - ističe glumac.
Na konstataciju da, po svemu sudeći, nije tipičan Balkanac, kroz smeh odgovara:
- Ako su to reperi, onda mislim da nisam.
Iako mu je nekada posao bio na prvom mestu, danas bez dileme kaže da je porodica njegov najveći prioritet.
- Od trenutka kada sam sazreo i ušao u brak, nešto se promenilo. Naravno, bilo je zaljubljivanja i ranije, ali kada su i srce i razum rekli:"To je ta osoba", tada se sve promenilo. A tu su i oni leptirići u stomaku. Deco, nemojte da bežite od leptirića u stomaku, to je lepa stvar, to znači da ste se zaljubili.
Ipak, naglašava da je u životu najvažnije pronaći ravnotežu.
- Balans je osnova svega. Posao je izuzetno važan, pogotovo kada imate privilegiju da radite ono što volite, kao što je ja imam. Ali jednako je važno pronaći vreme za porodicu, za sebe, za neki hobi ili izlet, pa čak i za odlazak u kafanu, samo da sve bude umereno. Da, porodica mi je danas na prvom mestu, ali bez posla ne znam da li bih bio čovek kakav sam danas - zaključuje Miljan Prljeta.
