Oporavak je spor, Milić ima dodatne zdravstvene poteškoće, mora da pije mnogo lekova i finansijski mu je teško jer ne može više da nastupa kao ranije.
Milić Vukašinović je prošao kroz težak period zbog amputacije noge i brojnih zdravstvenih problema, ali ostaje psihički jak zahvaljujući podršci supruge Suzane.
Za majstora rokenrola Milića Vukašinovića prethodni period je veoma bio težak, nakon amputacije noge usledili su i zdravsteni problemi koji su mu otežali oporavak, ali roker ne dozvoljava da ga to poljulja i da psihički padne. Supruga Suzana je sve vreme uz njega i ona mu je najveća podrška i oslonac.
U razgovoru za “Blic” Milić Vukašinović nam je otkrio kako se bori i kako teče oporavak.
- Zahvaljujući Suzani borim se jako. Bori se ona jako, a ja se prišlepam uz nju - kaže on, ističući i da je dobio nekoliko kilograma više, jer se ne kreće:
- S obzirom da se ne krećem puno, udebljao sam se dosta, i prošla proteza mi je omanjala, sad su mi napravili malo veću, a ona mora da se uskladi, da me ne žulja, jer kad hodam sa protezom, moram se nasloniti na nju svom težinom tela. Da usklade tu protezu pa da šetam malo duže, a ne samo tri koraka.
Srce mu je oslabilo, a kako kaže trebaće vremena da stekne dobru kondiciju kao pre.
- Imao sam tu bolničku bakteriju, infarkt, vodu u plućima. Imao sam sreću da sam imao dobrog doktora koji mi je prvo spasio pluća, pa onda i srce. Trebalo je stentove da mi ugrade, pa onda nisu jer je srce samo proradilo. Međutim, ja kad sam pušio tri kutije i bio pri snazi pre nego što je ovo počelo sa nogama, to je bilo 100 odsto kako mi je radilo srce i pluća, ali sada nemam ni kondiciju koju sam imao tada, dosta se umaram brzo, izgleda sam malo preterao, pa mi je zato otišla ova noga.
Dok čeka novu protezu koja će mu olakšati hodanje, supruga Suzana je uvek uz njega i kako kaže, bez nje on ne bi mogao da živi.
- Bez Suzane, ne znam šta bi bilo. Možda mene bi ni bilo, najverovatnije. Ja uglavnom ne mogu da hodam po kući, ne mogu da nešto dohvatim što je metar i po od mene. Suzana je tu, pa mi to obavlja. Ali da nema Suzane, ja bih onda morao odmah na štake, a onda teško se i popeti na štake. Suzana me pridrži pa se pridignem, isto i sa protezom kad se uspravim da hodam, jako je teško. Kad sam bio tamo u bolnici za rehabilitaciju, tamo imaju razboj, pa je lakše sve. Uhvatiš se za one šipke i jako lako se pridigneš. Ovde nema razboja. I taj razboj je uglavnom Suzana.
Zbog zdravstvenog stanja pije i punu šaku lekova.
- Ja pijem šaku lekova svaki dan. To su lekovi, za razređivanje krvi, srce, za fantomske bolove, protiv tromba - rekao je on ističući da je teško finansijski izdržati sve to:
- Bogami teško, skupi su lekovi, a ja ne sviram već dve godine, imam to od autorskih prava. Dosta živimo od tih mojih autorskih prava, ali dok sam svirao, to se nadopunjavalo, pa je bilo mnogo lakše. Radila je Suzana, a sad ona ne može da radi zbog mene. Najbolja je na svetu.
Milića smo pitali i šta ga osnažuje najviše u trenucima kada psihički padne.
- Imam ogroman ego koji mi radi i dalje. Ne, nezavisno što mi se sve ovo dogodilo, što nemam nogu. Ja se osećam kao da imam i nogu i kao da je sve kao što je bilo pre ovog mog zdravstvenog stanja. Ovaj odnos Suzane i mene, to je dokazana ljubav u najboljem svetlu i na najbolji način. Sve je lepo kad je Suzana takva. Inače, neka druga žena me davno ostavila, pa bih možda morao da zovem neku sestru da dolazi da mi pomaže. Najjača ljubav je ta kad, mislim, kad ti žena ostane s tobom i kad ti je najteže i kad njoj isto nije lako da obavlja sve ovo sa mnom - rekao je on i otkrio šta mu najteže pada:
- Najteže mi pada što ne mogu da sviram, što nisam u toj situaciji sviračkoj kondiciji u kakvoj sam nekad bio, jer ja sam doktor za rokenrol, smešno da ja samo sedim kući i ne sviram. Ne idem na probe. Moj bubnjar ima studio za sviranje i snimanje, tu smo vežbali. Bio sam jednom prošle godine da vidim koliko mogu da sviram. Četiri pesme smo odsvirali i video sam da ne mogu više i onda sam im rekao: „Eto, ovo je dovoljno, al’ moraću da se pobrinem za kondiciju, a to ne može samo sviranjem, nego mora malo hodanje.
Zbog viška kilograma koje je dobio, mora protezu da promeni, a sada nam je priznao koliko će mu ona pomoći.
- Pa ja ću s njom moći da hodam dosta bolje, samo da me ništa ne žulja. Jako sam lenj po prirodi, po genetici, jer moji su svi iz Crne Gore, jedan kroz jedan Crnogorci, to su moji geni. I kad imao dve noge, pa sam jako malo hodao jer mi je bilo mrsko. Imam 76 godina i činjenica je da, em ovo sve što mi se izdogađalo sa zdravljem, što mi se 30% smanjio i učinak srca i tako dalje i pluća. Ja ne mogu da imam onaj osećaj, mislim, snage koji sam imao nekad - priča Milić, ističući da više ne može ni da peva kao ranije:
- Meni su otišle i glasne žice. One su toliko zadebljale da ja više maltene ne mogu zapevati. Ono šta mi fali, gde se osećam, neću da kažem jadno, al’ gde se osećam nestabilno i ono što mi fali u stvari je da mogu da pevam i sviram. Sa novom protezom ću moći da hodam, ali ne dugo, mi živimo na prvom spratu i kad negde krenemo mogu da idem do taksija i tog nekog mesta, a da ja sad idem da šetam Knez Mihailovom, to se neće desiti. To je ono da mogu da stanem na dve noge i da malo njima mrdam. Al nije to baš neko hodanje. To može da mi deluje na srce. Bolje manje hodati, pa biti živ, vedar i veseo, nego hodati puno i onda biti mrtav i beo.
Miliću smo poželeli brz oporavak, pa da ga uskoro vidimo i na sceni, a on nam je priznao da bez obzira što otežano hoda, on nikako nije besposlen.
- Ja ću nastojati da kroz svirku sa bendom nabijam kondiciju. Ja sam pre svega sada pisac. Lektorišem treći deo svoje autobiografije. Ona je napisana na 1200 strana, ali u knjigu može da stane samo 400 strana. Prvi sam deo izdao pre dve godine, a za drugi deo tražim izdavača. Sada lektorišem knjigu, tako da nije baš da sam besposlen.
O kontaktu sa kolegama
Roker nam je otkrio i da li uspeva i da se čuje sa kolegama i prijateljima, te da li dolaze da ga obilaze.
- Ja se inače nisam družio ni pre nešto mnogo sa ljudima. Najviše sam se družio s ovim momcima iz benda s kojima sam svirao, zovu me i neke kolege. Uglavnom dođu da mene kući da se vidimo. Hanka je bila skoro ovde kod nas kući, mi smo stari prijatelji. Ja sam na ovim društvenim mrežama vrlo aktivan. Imam četiri stanice na Fejsbuku, Instagram, TikTok. Stavljam pesme koje se nisu toliko čule. I onda ljudi kad čuju pitaju me, misle da je to novo, da je nova pesma koju sam snimio, a to su pesme stare 50 godina. Ja sviram teški rok i onda sam ja protiv komercijale. Kad vidim da pevač počne pesmu na koncertu, a publika je zna i onda on okrene mikrofon tako prema publici. Ja dobijem sifilis na mozgu, treća faza, jer to je za rokersku dušu užas. To je onaj najgori ego, najniži, kao da on pokaže kako publika zna njegove pesme i to, kaže i otkriva da ima problema sa glasnim žicama:
- Moram videti i za ove glasne žice, neki polipi se nahvataju na njih, pa da vidim da li je to, da se operišem, pa da onda pevam kao slavuj.
