Kragujevčani pamte Goricu kao izuzetno talentovanu i lepu devojku koja je slamala srca.
Sugrađani naglašavaju da je Gorica Popović bila devojka za primer, veoma stabilna ličnost.
Ekipa emisije "Metar moga sela" posetila je Kragujevac, kako bi saznali što više detalja iz života glumice Gorice Popović. U nedelju u 14.15 sati samo na Blic televiziji saznajte od komšije glumice i jednog poznanika sa kojim smo pričali u kafani koja je smeštena nedaleko od pozorišta u kom je glumica počela, kakva je Gorica bila u rodnom gradu, ali i šta joj je zemereno.
Kažu da sve dobre priče u srcu Šumadije započinju u kafani, a nije bilo razloga da i priča ekipe emisije "Metar moga sela" o ovoj velikoj glumici ne počne baš tamo gde su svoj karakter gradili najveći umetnici, glumci i pesnici. Jedna od najstarijih kafana u Kragujevcu nalazi se nedaleko od pozorišta u kojem je Gorica Popović započela svoje prve korake u svetu glume.
- Gorica Popović je jedna glumačka diva baš. Njene uloge, posebno pozorišne, mada je imala i filmova i i televizijskih serija i tako dalje, ali ona je pre svega, po meni, pozorišna glumica, sad znate kako, pitanje je koliko je naših ljudi bilo u prilici da nju gleda u pozorištu, to je sad jedna druga priča koliko je pozorište kod nas uopšte posvećeno, ali Gorica je lik koji Kragujevac mora da pamti - kaže Miroslav Jovanović.
Morali smo da ga upitamo i kako on pamti Goricu, a na to nam je odgovorio:
- Ja je pamtim još iz gimnazije jer sam generacija godinu dana mlađi od nje. Mi se nešto nismo družili u to vreme ali svi smo mi pratili njen rad jer ona je već kao gimnazijalka isto sa kolegama iz gimnazije Prve kragujevačke, svojevremeno, videlo se da će da bude glumica.
Ljubav prema pozorištu i glumi rodila se još u rodnom gradu, dok je kao devojčurak posećivala lokalno pozorište u kojem je njen otac Mojsije Popović bio angažovan kao scenograf.
- Otac Mojsije je radio u Kragujevačkom pozorištu, bio je scenograf tamo i ona je odmalena, što bi rekli ono, na daskama, odrastala u pozorištu. Međutim ono što je zanimljivo za Goricu, kasnije u jednom periodu da je ona bila izuzetan stručnjak za dikciju koja je vrlo bitna kod glumaca. Naravno i kod novinara i kod svih je ali i kod glumaca posebno čak je i na Akademiji koliko ja znam predavala učila, podučavala studente pravilnom govoru, akcentovanju i tako dalje.
Zanimalo nas je da baš od ovog sugrađanina čujemo da li je u to vreme bilo čudno da neko kaže da želi da upiše glumu s obzirom na to da je nekako uvek bilo striktno, znalo se šta mora da upiše žensko, šta muško, a naš sagovrnik na to kaže:
- Pa nije. U to vreme naše, to neko staro vreme, Kragujevac je imao neki svoj duh, tako da je to biti glumac, biti slikar, biti čovek iz umetnosti bilo normalno. Dakle nismo te ljude gledali kao nekakve izuzetke.
Sa bivšim komšijom glumice smo pričali o tome kako je izgledalo njihovo detinjstvo u ulici, a onda smo ga upitali i koja mu je prva uloga pred očima kada se kaže Gorica Popović:
"To sam joj zamerio"
- Prva uloga koju nisam baš mnogo simpatisao zbog rečenice... Igrala je u onom filmu, pojavljuje se dosta u onom filmu, ne mogu da se setim kako se zove, mator sam čovek zaboravljam, u onoj priči kada Amerikanka dolazi i ostaje ovde sa Draganom Nikolićem, čuvenim našim glumcem, a ona igra lekarku koja pomaže njemu kao hirurg i onda on pita: "Odakle si ti?", a ona kaže: "Ja sam iz jedne selendre Kragujevca". To sam joj zamerio.
Pored toga što je u Kragujevcu oduvek važila za veoma talentovanu, perspektivnu i devojku za primer, iz sećanja nije iščezla i lepota ove glumice koja je slamala srca mnogim Kragujevčanima.
- Gorica je bila, prvo moram da kažem da je bila vrlo zgodna devojka. U ono vreme baš je bila zgodna i znam, neću da pominjem momke kojima je slamala srca, jedan od njih je bio jedan čuveni karikaturista. Nije to bitno, ali ime Gorice Popović i njenih kolega Branislava Jeremića, Radeta Janovića kasnije glumaca čuvenih je vezano ponajviše za Dom omladine ovde - kaže Miroslav sa kojim smo sedeli u kafani.
I sugrađanke smo pitali da li je Gorica bila najlepša devojka u Kragujevcu, a jedna nam je odgovorila:
- Kako ne. Sigurno da je tako.
I jedan glumičin sugrađanin nam je potvrdio isto:
- Pa jeste, zaista. Još onda su se nosile mini suknje, to je bilo nešto... Pa gledajte onde kod crkve, gde izlaze devojke iz gimnazije, pa onde na samom ćošku tu je grupa mladića uvek sedela i čekala da ih puste sa časa. Ništa lepše.
I komšija nam je potvrdio da je Gorica bila jedna od najleših u Kragujevcu:
- Bila je lepa. U to vreme niko nije verovao da će postati ovako debeljuca.
Od sugrađanina koji dobro zna mnogo toga što se dešavalo u Kragujevcu čuli smo i da li je bilo teško osvojiti ženu kao što je Gorica:
- Pa ne znam, ja nisam učestvovao u tim pokušajima. Ona je bila vrlo, vrlo jedna stabilna ličnost. Govorim o Gorici mladoj, jedna stabilna, smerna ličnost. Ona je baš bila odmalena posvećena glumi i pozorištu. Tako da... Jeste bila fina, lepa. Mnogo lepa je bila Gorica.
Brojne nagrade, brilijantne pozorišne uloge, još uspešnije filmske i TV uloge Goricu Popović su pozicionirale među najcenjenije glumice u svetu domaće kinematografije, a svi navedeni podaci su Kragujevčane učinili jako ponosni o čemu smo takođe pričali sa njima.
Šta su nam sve otkrili o svojoj sugrađanki saznajte danas, u nedelju u 14.15 sati samo na Blic televiziji.
