Naglasila je važnost lične borbe, upornosti i podrške partnera tokom terapija i promena u ishrani.
Jelena je opisala prve simptome autizma kod sina i dugogodišnju borbu za njegovo zdravlje i napredak.
Jelena Radanović veoma je transparentna i na svom Instagramu je nedavno govorila o bivšem suprugu kojeg je tužila za neplaćanje alimentacije, ali i o sinu koji boluje od autizma. Dok je muškarce koji ne daju novac za svoju decu okarakterisala kao kukavice, istakla je koliko ceni žrtvu Slobe Radanovića koji je njenu decu iz prvog braka prihvatio kao da su njegova.
Jelena je podelila fotografiju njenog sina koji je nasmejan uživao i Slobinom zagrljaju.
- Podizanje autističnog deteta kojem niste otac, vrhunac je ljudske ljubavi i hrabrosti - napisala je ona.
O borbi sina i prvim simptomima
Jelena je ranije otkrila kada je posumnjala da njen sin ima autizam.
- Moj sin puni devet godina u decembru, borimo se šest i po godina, naš život izgleda normalno. Posumnjala sam oko drugog rođendana na bolest, primetila sam da se čudno ponaša. Radio je neke stvari koje moj prvi sin nije radio. On je imao mlataranje rukicama, izgubio je kontakt očima, nije reagovao na ime, komande. Jeo je zemlju, lizao stakla, vrištao, nije spavao. Sećam se kad me je vrištajući izveo za ruku napolje po kiši da šetamo plažom, nije bilo šanse da promenimo pravac dok on to ne odluči. Našla sam kliniku za rano otkrivanje autizma, ja sam njima objašnjavala da dete nije u redu, oni su mene ubeđivali da jeste. Otišla sam za Srbiju i Danijela Helc mi je pomogla. Svakog radnog dana je imao terapiju ABA. Do perioda kada sam upoznala Slobu sa mnom nije moglo da se razgovara ni o čemu drugom osim o autizmu. Radila sam sve što sam mislila da ne može da škodi, izbacili meso, neke namirnice, išli na transplantaciju matičnih ćelija. Utvrdili smo da ima dosta teških metala u sebi, radili smo na čišćenju od metala i menjanju ishrane - rekla je Jelena i dodala:
- Sa pet godina je progovorio, ali da mame ne shvate pogrešno. On ne može da komunicira normalno, ali sve više i više reči govori. Moj sin i ja smo celu Evropu proputovali zajedno. Bazen koji pravimo svetlosnu godinu pravimo zbog njega. Obožava da pliva, da trči, ima svoju pilates loptu. On ide na treninge koji su prilagođeni deci s posebnim potrebama. Nisam tražila stručnu pomoć, sama sam se izborila... Bila sam skamenjena i prestravljena... Da sam pomišljala da ni meni ni mom sinu takav život ne treba, jesam i to... Nisam verski fanatik, ali moram da kažem da kao da me je neka Božija sila pogurala i rekla: "Ustaj, ženo, sigurno postoji neko rešenje''. Kad sam počela da istražujem shvatila sam da to nije krajnja tačka. Najgore je kad si sam, potrebna je partnerka podrška. Ja sam to videla kad me je Bog blagoslovio i poslao Slobu u moj život. Sve je došlo na svoje i počela sam da gledam na problem mog sina kao na blagoslov. Moj sin mnogo voli da peva, a Sloba je pevač. Ne gledam na sebe kao na žrtvu, ne bih ga menjala ni za 100 zdravih!
