"GLEDAM ČESTO SNIMAK MOJE ĆERKE I OCA" Ilda Šaulić sa naslednicom farba jaja za Vaskrs, uspomene na Šabana ne blede: "Praznici sa njim su bili svetinja"

Pevačica Ilda Šaulić zajedno sa porodicom poštuje tradiciju i običaje, ali i čuva uspomene na pokojnog oca Šabana Šaulića, bez kog, kako kaže danas ništa nije isto, ali jedno se ne menja - praznici se uvek proslavljaju u krugu porodice.

- Farbaju se jaja, okupljamo se. Uvek bude okićeno, lepo postavljen sto, uvek nešto nas dve izmišljamo kako ćemo. Gledale smo neke silne nove fore na Instagramu kako se farbaju jaja. I ja zahvaljujući njoj učim, mnogo lepe stvari - kaže Ilda, ističući da joj je ćerka Ema veliki pomoćnik kada je u pitanju farbanje jaja:

- Kako da ne. Napravi ona haos, ali nema veze. Ja posle to sve sklanjam. Mora i ona da se oseti važno, da je ona deo svega toga. Kucanje jajima, farbanje, sve se to nekako ispoštuje. Idemo kod bake, kod tetki, jedne, druge, tako da se svi obiđemo u krug i to nekako bude onako pravo kako to dolikuje prazniku jednom.

Mama Ilda ne krije da naslednica Ema voli da bude pobednik u kucanju jajima.

- Pa ona se trudi da bude. Ne voli da gubi, ali šta da radimo - priča pevačica, ističući da u maloj Emi, vidi sebe kad je bila devojčica:

- Ma to sam ja. Ja sam bila takva kad sam bila mala, samo što je ona slobodnija, a ja sam bila malo mirnija. Gde god me ostaviš, tu me nađeš, a ona je neko ko ide, pita, traži, ona nema nikakav problem. Gde god smo putovali, ona ne zna ni jezik, ali ide ona traži, objašnjava rukicama, priča, piše, crta. Snalažljiva je. Sad kako već malo stasava, baca i mene i supruga u rebusa. Pa se gledamo ko će šta da kaže, sve su slatke stvari. Mi smo blagosloveni što imamo.

Ilda nam je otkrila i koliko je teško biti mama devojčice Eme.

- Pa nije teško uopšte, zato što je ona zaista divno dete, divan devojčurak koji raste i koja svaki dan iznenađuje sa nekim novim pitanjima i situacijama. Brzo je porasla, promenila se, onako odjedanput od neke bebe postala je jedan devojčurak koji je znatiželjan, koju sve nešto interesuje. Volim što je nekako svoja.

Ilda se prisetila i kako su izgledali praznici sa Šabanom Šaulićem, te da je uvek bio pun pažnje.

- On je zaista voleo praznike i s obzirom na to da je on čovek koji je od 365 dana godišnje, 300 dana bio na nekom putu inostranstvu, uvek su praznici za nas bili svetinja. Znalo se da se svi okupljamo, da smo uvek na ručku, da smo svi zajedno. Iskreno otkad njega nema, sigurno da mnoge stvari nisu iste kao što su bile. Ali život ide dalje i mislim da mnoge stvari koje mi kao porodica radimo baš zbog toga koliko u stvari on nedostaje i koliko želimo da bude prisutan - rekla je Ilda, prisećajući se trenutka koji je poseban za njenu ćerku i oca:

- Ona je imala dve godine kada je moj otac stradao i tako da imamo snimak kada ona izlazi iz kuće i on njoj nosi neku lutkicu i ona njemu nešto objašnjava i on njoj nešto priča. U stvari, oni se ništa ne razumeju, ali su mi mnogo slatki. On priča svoju priču, ona nešto priča nerazgovetno. I ona danas kaže kada gleda taj snimak: “Šta sam ja ovo dedi pričala?” Deda je kupovao poklone, deda je uvek bio pun pažnje ne samo za nju, nego za sve nas. Tako da to su stvari koje se ne zaboravljaju. Volim što se spominje često i voli da gleda neke svoje rođendane, dedine koncerte. Iako nije bio dugo prisutan u njenom životu, želim da zna i da pamti i da poštuje i da vrednuje šta je bio njen deda.

Život je kratak, sve brzo prolazi

Ilda ističe da se trudi da uvek ima osmeh na licu, ma u kakvoj god situaciji da se nalazi.

- Svi imamo neke uspone i padove, ja uvek okrećem na ono dobro. Inače sam, pozitivan lik i to negde prenosim i na svoju porodicu i na okruženje, prijatelje. Život je mnogo kratak, mnogo brzo sve prolazi, mnogo ima toliko nekih loših dešavanja i stvari oko nas kad bi čovek počeo samo time da se negde nosi kad otvori oči i pročita novine, mislim da bi on trebao da ostane kući i da ne izlazi nigde. Želim da živim život u sad u ovom trenutku. Hoću da mi bude lepo, da se osećam dobro, da se svi oko mene osećaju tako.