Grupa "Aerodrom" objavila je novi album “Pali motore” posle sedam godina, a frontmen Jurica Pađen ističe da je zadovoljan radom i ne bi ništa menjao na albumu.
Porodica je učestvovala u nastanku albuma, ali Pađen ne ističe javno ulogu svoje dece jer ne žele publicitet.
Ovih dana je objavljen novi album grupe “Aerodrom” pod nazivom “Pali motore”. Frontmen grupe Jurica Pađen objašnjava da je čekanje albuma trajalo sedam godina.
- Možda nije mnogo ko čekao naš album, ali eto, album se pojavio. Ima vrlo zanimljivih pesama.
Poslušao sam ga dva dana nakon što je izašao i to u društvu nekih muzičara. Zaključio sam neskromno da je to stvarno dobar album. Stojim iza njega, drago mi je što smo ga napravili i ne bih ništa menjao na njemu - priča za “Blic” Jurica Pađen.
Na pitanje da li je zvuk albuma isti na koji je publika navikla, muzičar odgovara:
- To je naša zvučna slika, zvuk grupe “Aerodrom”, ali nijedna pesma ne liči na neku od ranijih. Uvek nastavim da radim, da se ne ponavljam i istražujem. Volim nepoznate predele, jer u poznatom okruženju stvari postaju predvidive, a umetnost po meni treba da bude nepredvidiva. Ne ideš na sigurno, nego na nesigurno. Možda ćeš zglajznuti ili promašiti, ali možda ćeš nešto čudesno dobiti. Samo se ne treba bojati eksperimenta ili grešaka. Ja sam znao da puštam greške, jer su dolazile kao neka božja poruka. I to je ono što veseli. Nije izvesno, treba zanemariti sigurnost koju imaš kada ideš poznatim putem, ali to ne urodi inovacijama. Mi uvek radimo tako da se prepustimo i damo da nas pesma vodi.
Za nekoliko dana tačnije 26. marta “Aerodrom” će imati koncert u Bitef Art Cafeu.
- Već smo tamo svirali i bilo je lepo. Posle toga idemo po regionu, a u Sarajevu imamo dogovoreni koncert krajem aprila. Idem i u Prag, jer su me zvali iz jednog kluba koji vode ljudi sa Ex-Yu zajednice da održim predavanje, da odgovaram na pitanja i odsviram nešto. Polako slažemo i letnje svirke.
Na pitanje da li će biti pun tempo, Pađen odgovara:
- Nećemo se verovatno ubiti od posla, iako volim svirke jer imam super bend i ekipu. Stvarno smo ekipa. Da sam uzeo nekog drugog, ne bi bila ta hemija. Kada sednemo u kombi i krenemo na put, avantura je nepredvidiva, puna smeha i humora. Svi su pozitivni i imaju smisla za humor, što olakšava sve - ističe on.
Kada ga pitaju kada je poslednji put nekome rekao „pali motore“, muzičar kaže:
- To se često koristi u govoru, a u ovom slučaju ideja je potekla od mog sina. Išao je sa mamom da gleda “Doktor Hausa”, fino se zavalio i rekao mami: “Pali motore”, kao da kreću da gledaju. Ja sam pomislio da je to pravi naslov mog novog albuma. I tako je i bilo. Imali smo i sliku na kojoj se vide avionski motori, i sve se uklopilo. Verujem u sinhronicitet. Kada se prepustiš, energije počnu da te prate i poslažu stvari bolje nego što bi mi kroz racionalno planiranje. Ne kažem da treba isključiti mozak, ali generalno smo najbliži kozmičkom kada intuicija proradi. Najveća sigurnost je kada te energije nose i kada pesme nastaju prirodno. Moje najbolje pesme do sada nisu nastale kada sam ih tražio, one su mene pronašle. To su najbolje pesme, jer one dolaze same od sebe. U tom trenutku si samo kanal. Energija je beskrajna u svemiru, a ljudi se teško oslobode svojih obmana. Neki to zovu kontrolne drame, “jadan ja”, samosažaljenje, agresivnost ili neki dublji problemi. Kada se oslobodiš tih mehanizama pomoću kojih od drugih ljudi uzimaš energiju, u tom trenutku se rađaju sinhronizacije i ti se povezuješ sa gornjim izvorom.
Moja deca su odsvirala deonice
Njegova deca sin Vito i kćerka Mia su bila nagaživana na novom albumu.
- Samo su odsvirali svoje dionice. Inače, to nisam nigde pominjao, ali sada prvi put u Beogradu priznajem, jer ne žele publicitet. Ne vole da se eksponiraju, i ja za njih nisam javna ličnost već samo tata. Trebalo mi je da se odsvira flauta na novom singlu “Sveti gral” i to je uradila moja malena. Moja ćerka svira flautu i pohađa treću godinu srednje muzičke škole, a sin je završio srednju muzičku školu klavir, ali je na pravima. Iskoristio sam ih, ali ne znači da će učestvovati na koncertima. Mada nikad se ne zna. Ne znam koliko bi bili raspoloženi, a nemam ni tih para da im platim honorar (smeh).
O starijim hitovima “Aerodroma”, koji se i dalje veoma slušaju, Pađen ima svoje mišljenje.
- Moje pesme imaju melodiju koju možeš otpevati ili pustiti u glavi. Povoljne su i za radijski eter. Imamo blizu 200.000 mesečnih pretplatnika na Spotify-u, što mnogi bendovi nemaju. I mene to iznenađuje, ali shvatio sam da imam pesme sa prirodnim melodijama koje su mene pronašle. Tekstovi imaju pričice iz života i slikaju slike pred očima. Zato se te pesme i danas vrte, dok današnja muzika zvuči prilično uniformno, sve je slično. Nema melodije, nema harmonije, eventualno dve harmonije. Moje pesme su sa dušom i to je osnovna razlika. Ono što danas slušaš, vrlo lako bi mogla da napravi i veštačka inteligencija. Ovo što mi sviramo, nema šanse - smatra on.
Osvrnuli smo se i na prijateljstvo sa kolegom Džonijem Štulićem.
- Bilo nekad, ali više nije. Imali smo nesporazume i nije mi se više dalo komunicirati. Ni za čim ne žalim. Ono što treba otpasti u životu, otpada. Nije ti bilo suđeno, a život ide dalje. Jesmo bili prijatelji i kolege, ali odlučio sam da izbegavam gnjavažu kad god mogu. Život je prekratak za duge govore i pogrešne ljude. Zanima me pozitiva, ljudi koji ti daju da dišeš, koji ne pritišću, takvi ljudi me zanimaju.
Na pitanje da li bi ikada ponovo radio sa Štulićem, Pađen kategorično odgovara:
- Ne može da se desi. Pre će se “Bitlsi” ponovo sastaviti nego što ćemo mi zasvirati. Svako vreme ima svoje, svako vreme nosi svoje. Srećom, nisam nostalgičar. Volim da se prisetim, možda sam romantičar, ali ne možeš dva puta stati u istu reku. Rečica teče. Idemo dalje, još toliko toga želim da napravim da nemam vremena da se osvrćem i živim u “boljoj prošlosti”.
Velika medijska prašina podigla se oko otkazivanja koncerta Tonija Cetinskog Spensu u Novom Sadu. Na pitanje kakav je njegov stav povodom toga Pađen kaže:
Ne komentariše kolege sa kojima nisam prijatelj
- Pravo da vam kažem, nisam pratio uopšte o čemu se radi i ne komentarišem kolege s kojima nisam blisko povezan i prijatelj. Svako radi po svojoj savesti i misli da je najbolje. Opšte ne razmišljam o drugim ljudima, pratim svoj rad i ne komentarišem kolege po novinama. Dopuštam da svako ima svoj izbor, svoj način i svoju karmu. To je to - smatra on.
Na kraju, Jurica ističe prijateljstvo sa Vladom Kalemberom.
- To je prijateljstvo koje traje. Često nastupamo zajedno, na obostrano zadovoljstvo. Oni me pozovu kao gosta da se družimo, a uz put i odsviram sa njima. Inače sa vrlo malo muzičara se privatno družim. Sa Kalemberom i Pištom sam išao u muzičku školu od 15. godine života. Nešto što je izdržalo tolike godine sigurno vredi. Imam jako puno prijatelja među kolegama, ali se ne družim često. Na primer, čujem se često i sa Brunom Langerom, ali i sa Gobcem i Sašom Antićem iz TBF-a - naglašava Pađen.
Pađen je svojevremeno dao svoj stav i o današnjoj muzici.
