Rođena je u Valjevu 1960. godine i diplomirala je glumu u Beogradu, odmah po završetku studija postala član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Iako je igrala u mnogim poznatim serijama i filmovima, nikada nije bila preterano ambiciozna niti je težila tome da dobije sve moguće uloge.
Glumica Jasmina Avramović ostala je duboko urezana u sećanju domaće publike pre svega kroz sporedne, ali izuzetno upečatljive uloge u televizijskim serijama, a naročito kao Ruža Aleksić — majka Ivana Bosiljčića u kultnoj seriji „Ranjeni orao“. Ipak, iza njenih prepoznatljivih televizijskih rola krije se žena neobično avanturističkog duha, kojoj su porodica i mir uvek bili daleko ispred svetla reflektora i glamura glumačke karijere.
Valjevo, studentski dani i prve uloge
Jasmina je rođena 1960. godine u Valjevu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Svoj glumački put započela je u Beogradu, diplomiravši glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Arse Jovanovića. Studirala je u generaciji sa nekim od danas najpoznatijih imena naše scene, među kojima su Olga Odanović, Lidija Vukićević i Dubravko Jovanović. Odmah nakon završetka studija postala je članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), a ubrzo je ostvarila i prve uloge u kultnim filmskim ostvarenjima kao što su „Sivi dom“, „Krevet“, „Neka čudna zemlja“ i „Vizantijsko plavo“.
Rad bez „grabljenja“ i preduzetničke ambicije
Iako je ostvarila zapažene uloge u brojnim popularnim serijama kao što su „Greh njene majke“, „Nepobedivo srce“, „Močvara“, „Tajna vinove loze“ i „Radio Mileva“, Jasmina nikada nije osećala potrebu da „grabi“ uloge po svaku cenu.
„Nikada nisam bila ambiciozna, ali ono što mi je nuđeno i ono što sam radila, radila sam najbolje što sam umela. Nisam znala da se preduzetnički bavim glumom, za šta takođe mislim da je moj minus,“ iskreno je priznala.
Ona dodaje da veoma ceni kolege koje same iniciraju projekte, ali da je njoj lično uvek najviše prijao mirniji tempo, kao i striktno razdvajanje poslovnog i privatnog života.
„Ne mogu ni da zamislim da sam udata za glumca ili reditelja, pa kod kuće pričamo samo o glumi i pozorištu. Ja čak i među bliskim ljudima imam malo onih koji su iz mog profesionalnog sveta...“, objašnjava glumica.
O prolaznosti i glumačkom pozivu Jasmina kaže:
„Glumci su ograničeni godinama, svojom bojom glasa i mnogim drugim stvarima. Ograničeni su i time kako izgledaju. Tako da vreme neumitno prolazi i ja nikada više neću moći da igram Ofeliju ili Juliju... Možda da sam bila predana samo glumi moja karijera bi bila bolja. Bilo bi manje uloga za koje žalim što nisam odigrala, ali moj sin i razne stvari u životu koje sam doživela i koje nemaju veze sa glumom ne bih menjala za bolju karijeru...“.
Majčinstvo kao najveća životna nagrada
Privatni život Jasmine Avramović obeležen je dugogodišnjim brakom sa Zoranom Avramovićem, sa kojim ima sina Andriju. Ipak, njen put nije uvek bio lak — bilo je trenutaka kada posla nije bilo i kada je ozbiljno razmišljala da odustane od glume.
„Kada sam ostala u drugom stanju, održavala sam trudnoću i vratila sam se u moje Valjevo kod mame... Pomislila sam da ću moći čak možda i da ne budem glumica u slučaju da brak krene drugim putem od onog o kojem sam maštala. Svašta sam radila, držala sam u jednom periodu čak i časove aerobika, ali govorila sam sebi - drži se onoga što najbolje znaš da radiš,“ ispričala je glumica, dodajući da je tada čvrsto obećala sebi da nikada neće dozvoliti da postane ogorčena zbog uloga koje nije dobila.
Sve njene životne i profesionalne odluke na kraju se svode na bezgraničnu ljubav prema porodici, a njena definicija uspeha je jasna i dirljiva:
„Zagrljaj mog deteta visokog skoro dva metra ne može da plati nijedna premijera i nijedna karijera,“ zaključuje Jasmina, prenela je Nova svojevremeno.
