Njen život bio je obeležen porodičnim tragedijama i patnjama, uključujući stradanje njenih najbližih na Golom otoku zbog političkih razloga.
Brak sa Portugalcem donio je brojne lične izazove, a kulturne i porodične razlike dovele su do bolnog i dugotrajnog razvoda.
Dušica Žegarac bila je jedna od najvoljenijih glumica u Jugoslaviji, žena čija zavidna karijera i teška životna priča malo koga mogu da ostave ravnodušnim. Iako je zbog glume žrtvovala studije medicine, njen put do uspeha pratile su i ogromne privatne drame, posebno kada je nakon razvoda usledila duga i mučna borba za starateljstvo.
Rano odrastanje i blistava karijera
Dušica je u svet glume ušla kada je kao srednjoškolka slučajno zapažena za film "Deveti krug". Nastavila je sa ulogama u ostvarenjima poput "Stepenice hrabrosti" i "Saša", a od 1966. godine gradi izuzetno stabilnu karijeru filmovima kao što su "Buđenje pacova", "Variola vera" i "T.T. sindrom". Za svoj izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, dobitnica je nagrade "Pavle Vuisić" kao i najvišeg priznanja Jugoslovenske kinoteke – Zlatnog pečata, dok ju je kritičar Ranko Munitić s razlogom nazvao "crna dama sa zvezdanom senkom".
Radne navike je stekla veoma rano, a o tome kako je to uticalo na nju, istakla je:
"Značajno mesto u formiranju i dovršavanju onoga što su mi roditelji dali u nasledstvo imala je činjenica da sam vrlo mlada počela da radim, sa samo 16 godina. Rad, obaveze, odgovornost, disciplina i profesionalno jasno definisana uloga u zajedničkom naporu da se jedan posao obavi, bili su važni činioci koji su uticali na moje odrastanje i sazrijevanje kao glumice, i što je mnogo važnije, kao osobe. Za to su zaslužni mnogi ljudi s kojima sam radila, i ja o njima govorim u svojoj knjizi".
Teška sudbina porodice i užasi Golog otoka
Odrastanje legendarne glumice bilo je ukorenjeno u snažnim moralnim principima, ali i obeleženo istorijskim tragedijama. O svojoj porodici i njihovom stradanju govorila je sa posebnim ponosom i tugom:
"Imala sam sreću da sam se rodila i odrasla u porodici koja je imala jasan, čvrst sistem i moralnih i porodičnih vrednosti na koji sam se oslanjala. S posebnom toplinom i poštovanjem se sećam šire familije moje majke koja je svoju veru u mogućnost jednog boljeg i pravednijeg sveta dokazala i delom: svi su učestvovali u Drugom svetskom ratu, u borbi protiv fašizma".
Međutim, teška politička vremena nisu zaobišla njene najbliže:
"Bilo je to vreme stradanja i iskušenja. Cenu svojih političkih zabluda platili su godinama provedenim na Golom otoku, ali ih nikad nisam čula da se odriču svojih ideja i vere u mogućnost socijalno i politički humanijeg društva".
Brak sa Portugalcem i napuštanje domovine
Svoj privatni život glumica je pokušavala da zadrži podalje od očiju javnosti, ali je njen brak sa momkom iz Lisabona, Pedrom Masanom de Amorimom, oduvek intrigirao filmski svet. Iako je on deceniju proveo studirajući i živeći u Beogradu, problemi su nastali kada je par odlučio da se preseli u Portugal.
"Moja “Lisabonska priča” će i dalje ostati moja. Previše je intimna i ne pripada samo meni, deo je života i moje dece... Pedro je studirao i živio u Beogradu deset godina. Bili smo zajedno nekoliko godina i planirali budućnost. Ali onda su počeli problemi. On je dolazio iz ugledne portugalske porodice u kojoj se znalo gde je ženi mesto... Kad se postavilo pitanje gde ćemo živeti, bila sam spremna da ostavim sve jer sam mislila da mi je porodica na prvom mestu, pa smo otputovali zajedno u Portugal. A onda je puklo jer se pokazalo da su razlike u modelima, kulturološkim i porodičnim, kao i razlike u shvatanjima osobne prirode mnogo ozbiljnije nego što smo toga bili svesni i on i ja".
Ni podrška suprugovih roditelja nije postojala, jer je stara portugalska porodica bila konzervativna, a ona je za njih bila samo strankinja i glumica:
"Znate, danas mislim da su i oni bili zatečeni i zbunjeni. Ja sam bila ta koja je trebalo da se prilagodi i uklopiti u porodicu i njihovo shvatanje braka... Posle dve godine neizvesnog i turbulentnog života između Beograda i Lisabona bilo je jasno da se brak raspada, da nećemo moći dalje zajedno".
"Ma kuda dalje? Meni bez njih života nije bilo!"
Krah braka označio je početak pakla za glumicu. Razvod je trajao čitavih sedam godina, a najteža i najbolnija bila je borba za decu. Uprkos savetima okoline da odustane, Dušica se borila kao lavica:
"Posle niza nemilih situacija i događaja morala sam ući u borbu za decu. Posle dve i po godine uspela sam da ih vratim u Jugoslaviju i dovedem kući. Pre nego što sam krenula u tu najvažniju bitku, ljudi su mi govorili da dignem ruke, da život ide dalje. Ma kuda dalje? Meni bez njih života nije bilo! I uspela sam".
Dušica Žegarac preminula je 24. maja 2019. godine, a njen nesalomivi duh i maestralne uloge zauvek će ostati upamćene na našim prostorima.
(Still)
