Priznao je da ga je majčina suza uvek najviše bolela i da je kao tinejdžer bio nestašan
Rano je preuzeo odgovornost i brigu o sestri
Glumac Jovan Jovanović nedavno je u velikoj ispovesti za "Blic" govorio o porodici za koju je veoma vezan. On je rano ostao bez oca, a majka i sestra imaju posebno mesto u njegovom srcu.
Jovan je rekao da majci duguje sve što je danas i priznao da ga je gubitak oca u mnogome formirao.
- Verovatno me to mnogo odredilo. Kada izgubite čvrst oslonac, a tako ste mali, svet za vas više nije isto mesto. Mislim da je bilo tako i sa mnom, ja sam imao pet i po, a sestra osam, ali smo izgubili negde čvrst odnos. Majka i tatina i mamina porodica su se trudili da nam to na neki način nadomeste, ali smo ostali obeleženi. To se sigurno odrazilo na naš rast, ali mislim da smo smogli snage da isplivamo iz toga i da smo izrasli u ljude koji su možda ponekad zatvoreniji i nepoverljiviji, ali smo definitivno stekli neku snagu - rekao je glumac i nastavio:
- Odrastati bez oca nije nimalo lako u tim nekim godinama kada svi idu sa očevima na utakmice, a ti ideš sa rođacima, kada te neko stariji istuče pa ne ide tata nego mama da te brani… Sve to sigurno utiče i na samopouzdanje i životne okolnosti i odrednice. Jeste nas u mnogome odredilo ali svi su se trudili da nam ne fali ljubavi. Jesmo izgubili važnu figuru u životu, ali negde smo, čini mi se, isplivali iz toga jaki.
Jovanova majka morala je istovremeno da bude i majka i otac, a Jovan je pričao o tome koliko je bilo teško vaspitavati njega kao tinejdžera koji je bio nestašan i sestru koja je, kako je on rekao, posebna osoba sa običnim potrebama.
- Toj formulaciji me naučila komšinica Irina koja je rekla da to nisu deca sa posebnim potrebama nego posebna deca sa običnim potrebama zato šta oni stvarno imaju obične potrebe i dovoljno je da im parkiraš neki kamion ljubavi, strpljenja i razumevanja i njima će biti dovoljno - rekao je Jovan tada i dodao:
- Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve mama morala da prođe, ali uvek je našla vedrinu i radost za nas, uvek je bila doterana i bila dostojanstvena u svemu tome i čini mi se da nas je to teralo da budemo bolji.
"Njena suza me je posebno bolela"
Jovan je govorio i o periodu kada je bio nestašan i kada je majka sa njim razgovarala o lošim ocenama.
- Nekako me uvek njena suza posebno bolela. Naravno, kada sam osvestio, kada sam postao trezveniji, izašao iz tih problematičnih godina, nekako mi je došlo u glavu da ipak moram da uradim nešto i za nju i nekako je otpočetka i sada bila moja misija da budem dobar sin i dobar brat.
Vrlo rano je preuzeo očinsku i zaštitničku figuru za svoju sestru:
- Rano sam osvestio to i moja sestra je za mene do neke moje osme godine bila starija sestra, a onda sam ja postao stariji brat. Već sa deset godina sam je pratio do škole, vodio računa da funkcionišemo dobro i nikad nisam imao barijeru ili neki stid iako odrastaš u maloj sredini pa vidiš da neko drugačije gleda tvoju sestru pa se postaviš zaštitnički. Sad se govori o toj deci, čini mi se da je prisutnije, da je svest društva porasla kroz televiziju, društvene mreže, kroz razna udruženja se govori o njima. Čini mi se da polako postaju deo zajednice šta ne mogu da kažem da je bio slučaj sigurno prije 20 godina, naročito u malim sredinama - rekao je tada glumac.
