Lazić sada brine o grobnici, redovno plaća sve dažbine.
Na sahrani Mirjane bio je mali broj prisutnih, što je bila njena i Pavlova želja, po njihovom testamentu i molbi.
Nakon navoda da je grobnica legendarnog glumca Pavla Vuisića i njegove nedavno preminule supruge Mirjane Sule Vuisić zapuštena, u javnosti se podigla velika prašina. Međutim, Viktor Lazić ispred udruženja "Adligat", inače lični prijatelj porodice, odlučio je da iznese potresne detalje o poslednjem ispraćaju Vuisićeve udovice, ali i da stane na put nagađanjima o održavanju njihovog večnog počivališta.
Lazić ističe da glumac i njegova supruga nisu zaboravljeni, te da članovi Adligata redovno obilaze njihovu večnu kuću na godišnjice i praznike. Osvrnuvši se na navode o "zapuštenom" stanju grobnog mesta, on objašnjava:
"Grobnica je od belog mermera i zahteva minimalno održavanje. Nije očišćena zbog nedavnih 'prljavih' kiša i nije ni čistija ni prljavija od svih okolnih grobova". Dodao je i da je ostavinska rasprava završena tek u februaru, te da pre toga nije bilo zakonski moguće raditi poliranje mermera.
"Naplaćivali su joj bez priznanica": Zloupotreba u poznim godinama
Ono što je najviše šokiralo javnost jeste Lazićevo otkriće da su udovicu Pavla Vuisića godinama finansijski iskorišćavali.
"Ljudi koji održavaju groblje su godinama zloupotrebljavali dobru prirodu i pijetet koji je Mirjana Vuisić imala prema pokojnom suprugu, naročito u poznim godinama. Umrla je u 91. godini, pa su joj naplaćivali održavanje groblja i grobnice bez izdavanja priznanica. Grob nisu održavali, čemu sam lično prisustvovao i time bio zgrožen, kao i ostali prisutni koji tome mogu posvedočiti".
Kako Paja i Sula nisu imali dece, Lazić je preuzeo brigu o grobu i redovno izmiruje sve dažbine, za šta poseduje i uplatnice.
"Mislim da je 60.802 dinara za održavanje grobnice, uz dodatnih 32.426 dinara uplaćenih za kasetu sa urnom. Dakle, ukupno 93.228 dinara i sve to plaćeno u roku manjem od godinu dana, dovoljno da se grob pristojno održava. Bez obzira na to, mi ćemo, u sklopu redovnih aktivnosti koje su planirane našim programom, donetim još prošle godine, pred godišnjicu Mirjanine smrti 14. maja i Pajinog rođenja 10. jula lično očistiti mermerni grob".
Zašto je na ispraćaju bilo tako malo ljudi?
Govoreći o samoj sahrani Mirjane Vuisić, Lazić je potvrdio da je mali broj prisutnih zapravo bio ispunjenje njene, ali i Pajine poslednje želje.
"Pavle Vuisić nije želeo da na njegovom ispraćaju bude veliki broj ljudi ('samo ona i ja', napisao je u svom testamentu), a isto je želela i njegova supruga". Ipak, na kremaciji se pojavilo oko petnaestak najbližih, dok je na polaganju urne bio još manji broj prisutnih, čime je ispoštovan njen zavet, a okupljenima su pročitani i čuveni Pavlovi stihovi.
Na kraju, vidno potresen celokupnom situacijom, Lazić je zaključio:
"Sa svojom najužom porodicom i članovima Adligata češće sam obilazio grobnicu Vuisića nego grobove svojih predaka. Pažnje javnosti je Mirjani bilo previše tokom celog života, a nažalost, izgleda da ni posle smrti Paja i Sula ne mogu da počivaju na miru".
(Kurir)
