Njihova veza počela je spontano dok je Cana bila razočarana muzikom, a Andrija ju je podržao da nastavi karijeru.
Upoznali su se kada je Cana tražila licencu za udruženje, a kasnije je njihova ljubav ojačala kroz međusobnu podršku.
Pevač Andrija Bajić umro 7. jula u 89. godini života, a njegova supruga, pevačica Mala Cana ne može i dalje da se pomiri sa gubitkom. Iako su na svom putu naišli na mnoga osporavanja, ovaj par uspešno je prkosio predrasudama i u skladnom braku uživao je 15 godina, a Mala Cana bila je uz Andriju do poslednjeg trenutka njegovog života.
Njihova romansa nije bila planirana, već je počela potpuno spontano u trenutku kada je Cana bila duboko razočarana saradnicima i želela da zauvek odustane od muzike. Upoznali su se kada je tražila licencu za udruženje, a Andrija ju je podržao i odvratio od odustajanja. Prelomni trenutak dogodio se kada je Andrija otišao da radi u Ameriku i suočio se sa ozbiljnim problemima oko smeštaja. Cana je tada "digla sve na noge" kako bi mu pomogla, a ujedno je prvi put osetila strah, brigu i duboku emociju prema njemu.
Inače, Mala Cana je imala 33 godine kada je ušla u vezu sa Andrijom Bajićem dok je on tada imao 74 godine.
Mala Cana o haosu sa njegovim ćerkama
Sa suzama u očima Mala Cana je govorila o Andrijinim poslednjim danima života, neostvarenoj želji da sa njim ima dete, ali i odnosu sa njenim ćerkama, koje su, kako ona kaže, jedva čekale da joj vide leđa, te da izađe iz kuće u kojoj je živela sa Andrijom.
- To mi je najlepši deo mog života koji sam imala od kad sam se rodila. Teško mu je bilo da ja ostanem bez dece i govorio je da je to velika žrtva da ja nemam decu. Mi smo razgovarali sa doktorom i on je rekao da nije problem da mi pokušamo, ali zbog njegovih godina, dete ne bi možda bilo kako treba. Međutim, ja sam mu rekla da je to moje dete. Onda je meni je on rekao u jednom momentu: “Znam, dušo, to bi bilo dobro. Voleo bi.” I stvarno je voleo. Uvek smo se šalili. Govorila sam mu: “Ti ćeš znati, čim uzme frulu da svira, da je tvoje.” On je meni rekao: “Dušo, i ovako ti život nije bio lak i već si izgubila jednu bebu, da je veliki rizik, da se rodi dete, a da nije zdravo.” Da on ne bi mogao da podnese da taj takav teret ja nosim. Ja sam njega prihvatila takvog kakav jeste, da on, hvala Bogu, ima porodicu koju sam ja poštovala i do samog momenta njegove smrti. Čak ni sad nisam rekla nijednu pogrdnu reč za njih, niti ću reći, sem istinu kako smo živeli.
Cana ističe da nakon smrti supruga nije u kontaktu sa njegovim ćerkama.
- Ne. Ja sam sad sama. Nisam kod kuće, jer teško mi je da idem tamo gde nema njega. Sedim ovde kod moje kume, držim njegovu sliku. I plačem. Hoću da ga ožalim sama. Svi viču: “Nemoj da plačeš. Nije dobro za tebe, nije za zdravlje dobro.” A kad je dobro, a kad treba? Držim njegovu sliku i ljubim je stalno. Gledam. To mi je sve što mi je ostalo.
