Dotakla se promena u društvu, usamljenosti i sve slabije međusobne komunikacije među ljudima danas
Naglasila je svoje životno iskustvo, borbu protiv predrasuda i važnost samopouzdanja, izražavajući zahvalnost za podršku prijatelja
Kultna serija "Srećni ljudi" i danas je jedna od omiljenih domaćih ostvarenja čije replike mnogi pamte i koriste u svakodnevnom životu. Glumica Eva Ras je za "Blic" govorila o seriji i dešavanjima iza kulisa, kao i koleginicama koje su odlučile da napuste projekat.
Eva Ras je govorila i o privatnom životu, odnosu sa kolegama kao i životnim poteškoćama sa kojima se tokom godina susretala.
- Svi mi znamo ponešto, niko ne zna sve. Znate šta mi se desilo, u 9 ujutru je auto došlo po mene, u 14 časova sam bila na snimanju, a od 16 časova do 4 ujutru sam snimala i u 9 ujutru sam se vratila u Beograd. Spavala sam u kolima, spavala sam stojeći i na snimanjima kada sam imala pauzu. Ta snaga je odatle što ne jedem mnogo, hrana je loša droga. Što sam gladnija, ja sam izdržljivija - rekla nam je glumica koja nije želela da ode na bolovanje ni kada je saznala da ima maligni tumor.
- Ja imam zdravstvene probleme, kad sam dobila maligni tumor, pre tog agresivnog lečenja, doktori su mi rekli da ne idem na bolovanje, da radim, jer od toga boljeg leka nema, od rada. Ja sam bila sa budalastim članovima žirija koji su hteli somborskog glumca da nagrade, da nisam primala terapiju, a kad vi primate terapiju, vi se pretvorite proliv i povraćku i ja sam išla u klozet da povraća i sretnem predsednika žirija publike i ispričam mu da ovi moji neće Zijahu da daju pobedu. Ja se ispovraćala, izbacila otrove i kažem im: “Jedite g**na, ja dajem ostavku, ako ne potpišete za njega i tako je Zijah dobio obe nagrade.”
"Imala sam probleme"
Eva kaže da je često imala probleme zbog britkog jezika.
- Zbog moje jezičine imala sam silne probleme, mene ovde zabrane i pozovu me u Mađarsku, i tamo dobijem sve njihove nagrade. Školovana sam glumica, završila sam Gimnaziju. Već pet, šest godina skupljam bisere na društvenim mrežama, već četiri romana sam objavila, sad ću i peti, gde pišem i dokumentarnim roman, jer je to ogledalo stanja duha naroda. Ovaj narod je božanstven.
O promenama u društvu
Zašto godinama unazad ljudi sve manje komuniciranju, zašto ne znaju ko im je prvi komšija
- Imam tačno 85 godina i 27 dana. Imam svoju teoriju, nikad na planeti zemlji nije bilo 8 milijardi žive duše, mi smo u vremenu kad se stvaraju nova pravila. Kad sam se ja rodila, bilo je milijarda i po, pa se to uvećalo, pa će 2028 biti devet milijardi i pravila se moraju menjati, a to je patetično da niko neće da priđe. Ja sam pala u oktobru kod pijace Đeram i niko nije mogao da vidi da sam ja Eva Ras, nego si videli babu koja se prostrla i naknadno lupila glavom i svi su pritrčali. Lice mi je bilo krvavo, razbila sam usnu, ali vidite kako je to genijalno kad sam se podigla i kad nisam dala da zovu Hitnu pomoć, da me ništa ne boli. Uveče sam kupila tečni puder koji košta 2.500 dinara da mogu da namažem nos i usne. Niko nije primetio da sam povređena. Ja se ne šminkam a dala sam da mogu nos da namažem i usta i ne pričam zbog toga nego niko ne bi primetio da sam povređena a na licu sam imala povrede.
- Ozbiljno sam mislila, ljudi su umrli od smeha. Ja sam otišla na Kebin koncert jer me je pozvao. On je pametan, inteligentan. On je sa mnom započeo upoznavanje, rekao je da mi se divi, da je fantastično da jedna žena ima 30 romana i da bi on voleo da ima te romane. On je znao sa kim razgovara. I žacnuo me je u živu rano. Keba bez obzira šta čita, zna kako treba prema meni da se postavi. Ja stalno govorim prijateljima, pevačima kad mi kažu: “Snimao sam hit” ja kažem: “Nemoj tako tvoje je da pevaš, a hitove pravi publika koja će da te sluša, ako te oni ne slušaju nema hita. Tvoje je da pevaš da pevaš najbolje što umeš, da uživaš, patiš sa onom pesmom da liješ suze, da sve radiš kako treba, zaboravi da li je hit ili nije. Tebi je dao Bog talenat.
- Moj književni fan je Vojislav Šešelj, koji mi je prišao i rekao: “Samo sam hteo da vam kažem i da imate književnog dara.” Ljudi nasedaju na predrasude da su političari glupi
"Snežana Savić mi je najbolja prijateljica"
Da su prijateljstva među kolegama moguća, i sama se uverila.
- Najbolja prijateljica mi je Snežana Savić, iako se u zadnje vreme retko viđamo jer ima unuku, a radi i ona, a i ja. Imam veliku podršku, volim i njenu ćerku i unuku. Prijatelj koji prestaje biti prijatelj, nije ni bio prijatelj. Snežana i ja možemo da se ne vidimo nikad, ali ja bolju prijateljicu od nje nemam - rekla nam je ona.
O seriji "Srećni ljudi"
Eva je prokomentarisala i koleginice koje su napustile seriju "Srećni ljudi".
- To su Tanja Bošković i Dubravka Mijatović, a Dubravki opraštam ona je imala 22 godine, još nije bila sazrela tada, ali Tanji Bošković ne mogu da oprostim, bila je toliko lepa i grandiozna glumila u toj seriji i da ona to zbog novca ostavi, pa to bi bila druga serija da je ona ostala do kraja. To je bio strašan šok za Sinišu Pavića, ali je ona rekla da hoće u markama da je plaćaju, u kovertama, onda joj je rekao da mora da se odrekne nje jer je imao još 200 glumaca.
- On je odbranio sve nas, ne možeš ti biti izdvojena zato što si prelepa. Tako je nastao “Ranč prokletih”. On je posle tog emotivnog stresa, kada je ostao bez Tanje Bošković, koja je bila ideal, dobra majka, divna supruga, sve najpozitivnije, mi smo Tanji verovali. Dubravka je otišla jer se družila sa Tanjom, bila je dete, prkos mladosti. Kad sam ja bila mlada glumica i kad me neka glumica opomene, šta nije bilo dobro, ja bih odmah išla na njenu sahranu i nisam mogla da oprostim nikad. Bila sam grozna, bila sam divljakuša -pričala je glumica, pa nastavila:
- Ja sam došla sa dna, sa periferije Subotice. I rođena sam usred Drugog svetskog rata, gde sam bila gladna, loše odevena, u ćumezu stanovala, a onda kad sam imala 14 godina, onda sam odjednom se osvestila socijalno. Da sam shvatila da nisu svi sa dna kao ja i onda sam se zaklinjala biću bolja od njih. Jer oni su se rodili u zlatnoj kolevci, a ja ko Isus u jaslama, i da on ne može u zlatu bolje da izraste nego ja. I ko god me vređao, ja sam samo imala u glavi, biću bolja od tog koji me vređa. Ja nisam uopšte došla u Beograd da budem glumica, nego sam došla na likovnu akademiju. Čim sam pala tamo, odmah sam se setila da je 100 metara niže u Knez Mihailovoj. Pozorišna akademija. I ako sam ovde pala, tamo neću. Tamo neću sigurno. I odmah sam položila. Jer to samo pouzdanje, zato ja to i pričam, ne da sebi pridam značaj. Moja mati je bila genijalna majka. Šta god bismo je pitali, nas četvoro dece raslo kraj nje... Šta god bismo je pitali, ona svima nama govorila to je tvoj život, ti moraš da odlučiš. Ja sam je mrzela, svađala sam se sa njom: “Što si me rodila ako ne znam šta treba da radim.” Ali ona jadna, lipsala radeći da nas nahrani, i nije se upuštala u svađe sa mnom. Ja idem za njom i vičem, a što si me rodila, a što si ovo, što si ono, a ona mete, čisti, mesi, hekla, šta god je radila kad je ja napadnem ona bi to radila dalje. I ne bi, i ne bi promenila svoje mišljenje. Kad sam se udala za Rasa, on je govorio slične stvari kao moja majka, jer ja nisam se odmah u njega zaljubila. On je bio zaljubljen u mene, i mi smo se upoznali u utorak, a u subotu se venčali, a sa venčanja kad smo došli... Na stepeništu petog sprata bez lifta su Rankovićevi ljudi čekali Rasa jer je Tito uspeo da ugovori sastanak posle Informbiroa, prvi sastanak sa Hruščovom. I Ras je trebao da uradi poklon za Hruščova, da ga ja do 2. septembra nisam videla. I ja sam mislila da se nisam ni udala, treći put. Čovek nestao i kad se on pojavio tek u decembru, a to je bilo 1. jula, posle toga se i razboleo, bio je rezerva u vojsci. Skoro pola godine je prošlo, i kad je on došao kući u garsonjeru, odmah sam počela da se pakujem, a on kaže: “A kuda ideš?” Ja kažem: “Kako kuda idem, ti nisi moj muž, ja nisam tvoja žena, idem kod advokata da se razvedem.” Rekao mi je: “Stani, hajde da se dogovorimo, šta je bilo, bilo je, nije važno.” A i on je bio dva puta ženjen pre mene.
Evu smo pitali da li je znala da za afere koje su se krile između glumica, da se o tome i do dan danas ćuti.
- Ceca Bojković sama priča da je još bila Žutićeva žena kad se u Mucija zaljubila. Ne možete u glumačkom svetu ništa ne možete kriti.
Gubitak ćerke i životni udarci
Evin život nije bio nimalo lak, ali je ona odabrala da bude borac.
- Gubitak ćerke, ozbiljni životni udarci, nakon svega što se desilo rekli, tako je Bog hteo. Koliko je jednog roditelja da izgubi dete, da nastavi dalje, trezvene glave, da ide kroz život i da nekako to spakuje u glavi u tim nekim fiokama... Da svari to što mu se desilo i da nastavi dalje. Gde je bio izvor te vaše snage.
- Ja sam jevrejskog porekla. I deda mi je bio jevrejski sveštenik, rabin. Od njega naučila da sve dobro što imamo i sve što je loše što imamo, to sve Bog razgovara sa nama, mi možemo samo biti počastvovani da se on bavi sa nama, to je direktna veza sa Bogom, te velike tragedije i nesreće. Znači jedna strana i druga strana. Ja i sad ne znam šta je Bog sa mnom razgovarao. Ali sam shvatila da je Bog i meni dao život. Jer je to druga stvar u judaizmu. Da ste vi rođeni da brinete o sebi. To vam je prvi zadatak, a posle tog zadatka dolazi sve ostalo, i karijera, i ljubav, i novac, i zdravlje, i sve. Vi morate brinuti o sebi dok ste živi jer vam je Bog dao taj život. Bilo je jako teško. A opet okolnosti su učinile da bude još teže, a da lakše shvatim. A u mojoj kući ožalošćenoj govore o Miloševiću i ko mu je prijatelj, ko mu je neprijatelj, kako nama loše. I onda sam ja rekla: “Idite kući, nemojte sedeti sa mnom. Nemojte, jer Kruna nije umrla samo meni, nego i vama. Ako ne možete o njoj da pričate i da nju čekamo, onda ću sama biti. Nemojte tu da mi sedite.” A onda desilo se isto dan pre toga, noću je ostala moja jedna poznanica da me čuva, i pošto se rasplakala, počela da pije, popila flašu rakije i zaspala, zahrkala, i ja nisam mogla u svom krevetu da spavam jer je ona spavala u tom krevetu. Ali ta bdenja i to saosećanje, tačno je to civilizacija iskristalisala. To je dovoljno da pružite ruku i da kažete primite moje saučešće. Sve ostalo je višak i ožalošćenima samo nove suze stvara u očima i nove rane.
-Zamislite, ona se vraća kombijem u kovčegu, sa još jednim kovčegom gde je isto neki mladić bio. I da mi razgovaramo o Miloševiću, preda mnom razgovaraju, i još me pitaju: ‘A ti?’. Mislim, strašno. Nisam planirala ni ove godine, ali su me sustigle. U mojoj familiji niko nije bio dugovečan. Baka mi je pričala neverovatne stvari, kako će napraviti prositutku od mene i kako ćemo zarađivati ogromne pare. Toliko sam se naljutila da njenu starost nisam videla. Mislila sam da me crni i da sam osuđena na smrt. Taj mladalački promiskuitet, to nije kurvarluk, ne možete biti verni sa 18 godina.
Šta nam je sve rekla Eva Ras, možete pogledati u snimku na početku teksta.
Inače, Evu su odbili za nacionalnu penziju.
