Balerina Margarita Čeromuhina dobila je nagradu Narodnog pozorišta za ulogu Nikije u predstavi "Bajadera"
Iskreno ponosni suprug, glumac Dušan Kaličanin, govorio je o svojoj fascinaciji umetnošću baleta
Nagradu Narodnog pozorišta za ostvarenu ulogu Nikije u predstavi „Bajadera“ dobila je balerina Margarita Čeromuhina.
Prvi koji joj je čestitao bio je suprug, glumac Dušan Kaličanin, koji nije krio emocije.
- Baš sam ponosan. Mnogo mi je lep osećaj kada ne pričamo o sebi, nego o njoj, tada sam najponosniji. Mislim da baletski igrači treba izuzetno da se poštuju. Baletska umetnost u sebi ima muzikalnost, estetiku i izraz koji je blizak glumi. To zahteva ogromnu disciplinu i gotovo sportski način života. Ne može svako ni da se bavi baletom, a ni da ga razume, zato zaista zaslužuje poštovanje - priča za “Blic“ Dušan Kaličanin.
Margarita balet opisuje bez ulepšavanja, ali i bez gorčine. Balet je teška umetnost, zato postoji i beneficirani radni staž.
- Mnogo vremena provodite u sali, ali mi smo na to naučeni još od šeste ili sedme godine. To postane rutina i trudim se da mi ipak ostane vremena za privatni život, za uživanje, putovanja i stvari koje Dušan i ja radimo zajedno. On mi mnogo pomaže, to je istina.
Dušan smatra da se balet često pogrešno predstavlja.
- Često se, čak i u popularnim filmovima poput “Black Swan”, od baleta pravi prevelika tragedija. Balet je pre svega vrhunska estetika i predivna umetnost. Naravno da traži posvećenost i vreme, ali ta mračna slika nije uvek realna. Ne moraju balerine da nemaju život, niti da budu stalno povređene. Sve se može kada postoji razumevanje. Balet traži mnogo, ali mnogo i daje.
Margarita ističe važnost unutrašnje ravnoteže.
- Važno je povući granicu, da balet ne bude ceo život. Tako je psihički lakše, da znaš da ti je to posao u kome uživaš, ali da nije jedino što postoji. Jeste to naš život i nosi mnogo zahteva, ali ipak nije najbitnija stvar na svetu.
Dušan se nadovezuje istom filozofijom.
- Nijedna profesija ne treba da bude na prvom mestu. Možda visoko treće, ali ne prvo. Kada umetnik tako postavi stvari, tek tada počinje da se ostvaruje. Za umetnički izraz važno je da imate životno iskustvo. Ako profesiju stavite ispred svega, izgubi se ono nešto. Kako je Stanislavski govorio, onaj gas koji pravi razliku između šampanjca i obične kisele vode.
Za njih je porodica uvek na prvom mestu.
- Naše zajedničko vreme nam je najbitnije. Da toga nema, ne bismo mogli da radimo ni svoje poslove - kaže Dušan, dok Margarita dodaje:
- Poslovni i privatni život se i ne mešaju, a opet se mešaju, jer se podržavamo, pričamo i učestvujemo u svemu zajedno.
Dušan posebno želi da razbije predrasude o baletu, naročito kada su mladi u pitanju.
- Protiv smo tih dramatičnih poruka da se zbog baleta ili glume moraš svega odreći. Neka svako sluša sebe. Posebno bih poručio dečacima da se slobodno bave baletom. Muškarci su u deficitu, a to je predivna umetnost. Sve te glupe fraze koje prate muškarce u baletu su pogrešne, govorim to i iz ličnog iskustva.
Iako je i sam bio baletan, ali je zbog povrede prestao da se bavi ovim poslom, danas retko daje savete Margariti.
- Gotovo da joj ništa ne sugerišem. Njoj je nemoguće sugerisati. Ima izuzetan osećaj, predivnu estetiku, stil i tehniku. U baletu je presudno kakvu školu imate i kako ste postavljeni. Ako je osnova dobra, imate prostor da napredujete i menjate se.
Bez razmišljanja odgovara i na pitanje ko je uspešniji umetnik.
- Ona je bolja balerina. Tu nema rasprave. Njeni uspesi me raduju više nego moji, jer znam koliki je teret baletske umetnosti. Gluma vam daje više prostora za korekciju i trajanje, dok je balet ograničen telom i vremenom. U tome je i njegova najveća lepota i težina. Dostigneš vrhunac i onda ga prepustiš nekome drugom. Zato sam toliko ponosan na Margaritu.
Vidno uzbuđenje nije krio ni kada je ona primala nagradu.
- Ja ni ne primam nagrade - kaže uz osmeh i šaljivo dodaje:
- Mene niko ni ne nagrađuje.
Govoreći o svom honorarnom dugogodišnjem glumačkom angažmanu, Dušan otvoreno priznaje emocije.
- Već dvadeset godina sam honorarni saradnik u Pozorištu na Terazijama. Doživljavam ga kao svoju kuću. Jednom mi je Tanja Bošković rekla: “Vi gorite za pozorište, nemojte nikada da gasite tu vatru.” To sam zauvek zapamtio. Žao mi je što ta ljubav nekad nije prepoznata i formalno, iako znam da papiri u umetnosti nisu presudni. Ipak, godine dolaze. Voleo bih stalni angažman u bilo kom pozorištu i dao bih se nesebično, jer ljubavi imam na pretek.
Na pitanje o zajedničkim projektima, Dušan odgovara sa nežnošću.
- Margarita je igrala jednu lepu ulogu u filmu “Bela vrana” koju je režirao Rejf Fajns. Igrala je jednu divnu baletsku pedagoškinju Irinu Kolpakovu. Voleo bih da se desi neka predstava ili film u kojem bismo radili zajedno. Oboje verujemo da je pozorište baza svakog umetnika – bez toga je teško trajati.
O ljubavi govore jednostavno, bez patetike.
- Mi uživamo u ljubavi. Kad se ugase svetla scene i okrenemo se jedno drugom, to nam je najlepše. Ljubav nema definiciju ni formulu, desi se i živi se. Najviše opstaje u teškim vremenima, tada se vidi njena snaga. Imam osećaj da je ovo tek početak naše ljubavi, koja je iz dana u dan sve veća i lepša.
Razmišljanja o budućnosti postoje.
- Razmišljamo i o proširenju porodice - kaže Dušan kroz smeh i dodaje:
- Ali za početak razmišljamo o stalnom zaposlenju. Sve je, eto, u rukama Pozorišta na Terazijama.
