Indira potiče iz radničke porodice, a prvi susret sa muzikom desio se uz podršku roditelja i harmoniku - već sa devet godina upisala je muzičku školu.
Sugrađani potvrđuju Indirinu energiju i nestalnost iz detinjstva, a sama pevačica naglašava: "Najveći uspeh mi je što sam ostala uvek ista, ni slava ni novac me nisu promenili".
Pevačica Indira Levak veoma mlada je ušla u svet muzike u kom je ostala i opstala i dan-danas, a upravo zato sa njom je ekipa emisije "Metar moga sela" obišla njeno rodno mesto i saznala mnoge detalje iz njegon života koje možete gledati u nedelju, u 14.15 sati samo na Blic televiziji.
Indira Levak poriče iz radničke porodice, tata je radio u pekari dok je mama bila domaćica, a kada je muzika u pitanju u nju su je "uvukli" upravo roditelji i to kroz harmoniku. Upisala je Indria i muzičku školu, a kako je sve teklo i šta o njoj, njenoj muzici, ali i nestašlucima kažu njeni sugrađani saznajte samo u emisiji "Metar moga sela".
Indira je muzikom počela da se bavi sa devet godina.
- E, a sad ću ti reći kako je to krenulo sa muzičkom školom. Uglavnom, ovako je tekao razgovor: "Draga moja, nama često dolaze gosti na primer, malo da se družimo i tako dalje", kaže Franjo: "A ja bih hteo da moja ćerka malo rastegne onu harmoniku. Znaš kad mi sedimo, malo mezimo..." a ja onako, devet godina ljudi, devet godina, ja sam po ovom trgu, trčim okolo, bacam se, musava, prljava... I on kaže meni: "Muzička škola", jesi ti tata lud, kakva muzička škola, a on meni kaže: "Ico!", sad ću ti reći nešto o odgoju: "Ico, ili muzička ili Sava".
Indira je sama pomenula da je iz jedne radničke porodice, a nas je zanimalo šta je i kako je to oblikovalo u smislu šta joj je usadilo od vaspitanja, od potreba...
- Dragi moji, ja bih volela da su tako svi odgojeni. Ja sam bila kažem ti buntovnik i neretko sam s roditeljima dolazila u nekakve ono... Pravila sam stalno taj neki haos kod kuće i moje želje nisu baš nekada bile njima prihvatljive. Moji su roditelji, ja sam htela da budem, ne znam, u muzici, a moji roditelji su hteli da ja budem advokatica, lekarka i tako dalje. Dolazili smo malo u sukobe i onda sam ja njima išla na živce, oni su meni išli na živce i dolazi 18 godina i ja sad fino kažem: sa 18 godina ja odlazim - prisetila se Indira pred kamerama Blic televizije tog trenutka i istakla:
- Ja sam sa 18 godina napustila roditeljski dom.
Na pitanje da li je bilo teško ili oslobađajuće, ona kaže:
- Ne, ne bilo je... Ne, meni je bilo onako i teško ali oslobađajuće, a njima je bilo valjda oslobađajuće - smeje se Indira i nastavlja:
- Ono kao puna nam je kapa nje. Ali sam se sa 18 godina osamostalila evo od tada sam finansijski jednostavno nezavisna ali nije samo sa 18. Oni su meni, moj otac je ovako rekao, samo pošteno i samo rad, sve što želiš u životu moraš da zaradiš i onda tamo negde sa 12-13 godina sam ti ja fino, halo ekonomija, je l' primate radnike ja fino poni bicikl lepo od 7 ujutru do 7 uveče, među tamo one tete opake, fino uzmeš svoj red onako tu su ti kukuruzi, one metlice... Šta kako sam, ja sam uvek morala biti najbolja - smeje se Indira.
Priznaje da je i želela i da joj je bilo nametnuto.
- Pa malo i nametnuto na način da ako želite imati ne znam pantalone ili ne znam majicu morate to zaraditi. Super je to bilo plaćeno. To je bio fantastičan posao. Ja sam znaš ono kad kupiš ne znam troje pantalona, pet majica, onda si glavna tetka u gradu - smeje se Indira.
Kada je u Županji Indira se seti svog detinjstva.
- Nema drveta na kojem nisam bila. Ovde na ovom trgu sam razbila tri puta glavu. Tri puta su mi ušivali glavu. Možda se zbog toga svega ovo sve događa - smeje se Indira, a onda nam je njen sugrađanin potvrdio te njene nestašluke.
- Moja punica je čuvala nju dok je bila mala - rekao nam je jedan stariji sugrađanin, a na pitanje da li je mogao da pretpostavi da će Indira danas biti to što jeste kaže:
- Pa jesmo. Kako je krenula... To je bilo jasno od početka - kaže ovaj sugrađanin, a na naše pitanje da li je bila i tada tako energična, Indira se ubacuje i kaže da je bila zvrk, dok sugrađanin dodaje:
- Uvek. I više nego zvrk. Svi kažu odakle joj toliko snage da je uvek takva.
Na našu opasku da nam je ispričala da je tri puta razbijala glavu sugrađanin sa osmehom kaže:
- Možda je bilo još koji put ali je zaboravila.
Drugi sugrađanin je sa Indirom zapevao deo njene pesme, a onda na naše pitanje šta misli o Indiri rekao: "Najbolja, najbolja pevačica, puna energije".
Na to se nadovezala i Indira te istakla:
- Znaš šta je moj najveći uspeh, to što sam ja ostala uvek ista. Ja čvrsto stojim na zemlji. Mene apsolutno ništa nije moglo da promeni. Nikakva ni slava ni novci, apsolutno ništa.
Grupa Kolonija je početkom 2000. bila najtiražnija hrvatska grupa na Balkanu. Njihovi tiraži su premašili ozbiljne cifre, a njihova muzika je tada bez sumnje rušila sve granice.
Dok semo šetali Županjom, Indiru su zamolili da se fotografiše sa sugrađanima, a ona je sa njima i pevala i pokazala nam još jednom da je zaista jedna od njih.
- Evo vidiš, Županja je moja mala, slatka. Zašto je sunce danas u Županji, zato što sam tu ja - smeje se Indira.
Sa Indirom smo porpičali i o tome ko je ona danas i kako bi opisala svoj grad i sebe u jednom.
- Ja sam ti najsretnija žena na svetu. Bog bi bio jako ljut na mene da kažem da sad meni nešto u životu fali. Šta god sam htela u životu sam postigla sad želim samo onako jedan... I mnogo sam se naradila baš sam se mnogo naradila, verovatno sam se malo i potrošila, bole leđa, bole kolena, boli sve živo. Jednostavno želim jedan fin i miran život. Želim biti ona prava bomba na pozornici, u tome uživam, to me veseli, to ljudi osete. Jer ti u muzici... Ja ne znam da glumim, ja nisam glumica, razumeš me. A Županja mi evocira sve one prelepe uspomene i ono što svaki put kažem: e dragi Bože da su ova današnja deca samo malo, mrvicu doživela što smo mi prolazili i što smo doživeli, ja bih bila sretna žena. Tu mi je majka i onako laganini, malo dođem kod nje, malo popijemo kaficu. Ovde jednostavno povučem ručnu u onom haosu od Zagreba, one ludnice i tako dalje. Ovde ti je totalna nirvana - iskrena je i zadovoljna Indira.
Dok smo šetali ka štandu sa hranom jer je Indira insistirala da probamo specijalitete kojih nema svugde sreli smo jednu stariji gospođu.
- Naša. A super je bila - kaže nam ova gospođa, a na naše pitanje kakve je sve nestašluke pravila ističe:
- Ma svašta. Ona farba, ona mete, ona, sve živo je radila. Veliko dvorište... Ona sve zna. Žensko za sve. Ona je puna ljubavi za svakoga.
Indria je sa bivšima ostala u dobrim odnosima, a o tome nam je takođe pričala dok smo šetali njenom rodnom Županjom, što možete gledati danas, u nedelju u 14.15 sati samo na Blic televiziji u emisiji "Metar moga sela".
