Naglasio je važnost pravilne dijagnostike i edukacije lekara kako bi se izbeglo trivijalizovanje simptoma i greške u pristupu pacijentima.
Izneo je podatke o međunarodnom projektu koji se bavi dijagnostikom i lečenjem hroničnog umora i postkovid sindroma, jer su brojke obolelih u Evropi veoma velike.
Sledi izuzetna epizoda emisije „Balkanskom ulicom“, u kojoj gostuje profesor doktor neurokardiolog Branislav Milovanović. U razgovoru sa autorkom i voditeljkom Vesnom Dedić otvorio je mnogo tema, a između ostalog govorio je o sindromu hroničnog umora i postkovid sindromu. Objasnio je i kako stres i misli utiču na organizam, ali i zašto se ozbiljna stanja često pogrešno tumače kao „običan umor“.
Kroz ličnu priču - od Gornje Gorevnice do vrhova medicine – doneo je važne i korisne informacije za razumevanje zdravlja. Emisiju gledajte danas od 16 časova na Blic televiziji.
Dr Branislav Milovanović je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalista interne medicine i kardiologije, kao i neurokardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Rođen u selu Gornja Gorevnica kraj Čačka, srednju školu završio je u Čačku, a Medicinski fakultet u Beogradu.
-Moja odrednica Gornja Gorevnica - Čačak - Beograd. Tri u jedan! - rekao je doktor na početku emisije.
-U čudu sam slušala šta Vi sve radite - bilo mi je prefantastično! - rekla je Vesna Dedić, osvrnuvši se na širok spektar oblasti kojima se doktor bavi: neinvazivna elektrokardiologija i procena kardiovaskularnog rizika za iznenadnu srčanu smrt, funkcionalno testiranje autonomnog nervnog sistema u internoj medicini, ali i svim oblastima u medicini.
- Autonomni nervni sistem je mreža, to je nervni sistem. Kad sam naziv kaže - autonomni - zato što navodno radi bez centrale, bez uticaja mozga, ali povezan je naravno s uticajem mozga i on upravlja radom svih organa. Odgovoran je za disanje, puls, rad svih organa, balans u organizmu - rekao je doktor i objasnio:
- Imamo dva dela - simpatički i parasimpatički. Simpatički diže pritisak, diže puls, on je aktivan. Parasimpatički deluje kontra i mora da postoji taj balans. On je taj naš „softver“, kao kada odvezete auto kod automehaničara i on uđe u kompjuter da vidi da li imate neki problem.
- Znači potpuno je normalno i nije bapska priča ako ja treba da idem negde gde slutim da ću doživeti stres - ono kad kažu „skočio mi pritisak“ kad sam pomislila. To je moguće? Pomisliš i „skoči“? - pitala je Vesna doktora koji je odgovorio:
- Kako da ne. Misli mogu da vas ubiju, misli su mnogo opasne, a mogu i da budu vrlo blagotvorne. Morate biti majstor u tome.
Doktor Branislav Milovanović jedan je od retkih lekara koji se bavi sindromom hroničnog umora, tzv. mijalgični encefalomijelitis.
- Kod nas i dalje kada kažeš „ja sam hronično umoran“, negde se to ne uzima za ozbiljno – rekla je Vesna.
Doktor je objasnio da se ne uzima za ozbiljno zato što se meša običan umor koji je fiziološki i bolest.
-Kada si bolestan od umora? – pitala je Vesna, a doktor objasnio da ne možemo biti bolesni od umora:
-Umor je fiziološko stanje. Postoji posebna bolest, ima dva naziva – naziv „sindrom hroničnog umora“. To je tzv. trivijalizacija, malo blag naziv za bolest. Zato ima drugi koji je mnogo opasniji – mijalgični encefalomijelitis. Imate bolove u mišićima, zglobovima, imate subkliničko zapaljenje mozga, problem sa pamćenjem, koncentracijom, maglom u glavi…pad energije totalni. A šta je najzanimljivije, kada uradite dijagnostiku – ništa ne nađete. E onda stupa neurokardiologija.
Uz mnoge teme, dotakao se i postkovid sindroma kojim se takođe bavi:
-Posle kovida je nastala nova epidemija. Imate veliki procenat osoba koje se uopšte nisu oporavile. Cifre su u Evropi neverovatne…
Istakao je i značaj međunarodnog projekta:
- Na nivou Evrope smo napravili konzorcijum, nas 20 stručnjaka.
Istakao je da su na nivou Evropske komisije dobili Horizon projekat koji se upravo bavi ovom problematikom - način dijagnostike i lečenje ovih poremećaja:
-To je sindrom hroničnog umora i postkovid. Zašto? Zato što su cifre neverovatne. 300 do 400 hiljada pacijenata, recimo, velike države kao što je Francuska, Engleska, Nemačka je sa tom dijagnozom. A šta je najgore, 30 posto od pacijenata sa kovidom koji se nisu oporavili ulaze u sindrom hroničnog umora. To je druga bolest, druga šifra, ali ona ima četiri stepena – rekao je poznati neurokardiolog i dodao:
-To je ono što je nerazumevanje. Najviše se iznerviram kad i doktor kaže pacijentu: I ja sam umoran, pa šta?! – rekao je doktor i nastavio: - To je bogohuljenje i stručna greška. Zašto to kažem? Zato što imate četiri nivoa.
Dodao je da u prvom nivou hroničnog umora postoje tačno definisani kriterijumi već 50 godina:
-Umor koji traje duže od šest meseci, pad energije pri fizičkom naporu, poremećaj spavanja, problem sa pamćenjem, koncentracijom, memorijom, kognitivni problemi i krize svesti…Kada imate to, a ne nađete ništa, to je sindrom hroničnog umora. Ali vi ste u prvoj fazi.
Objasnio je šta je u drugoj fazi:
- U drugoj fazi vi ne možete da radite. Možete da radite četiri, pet sati i onda kažete šefu da ne možete, on vam ne veruje, pošalje vas kod raznih doktora, pošalje vas kod psihijatra, ništa ne nađu i onda kažu: vi ste neradnik. I onda ljudi napuste posao.
Opisao je treći i četvrti stepen: - U trećem stepenu imate 25 do 30 godina i vi ne možete da izađete iz kuće, ne možete da se istuširate i to traje mesecima, tri meseca, godinu i više. A četvrti ste vezani za krevet, invalid ste.
Dodao je kako je onda normalno da se javi depresija i onda vas leče samo kao depresiju, međutim:
- Ali to ide paralelno. Pričao sam i sa psihijatrima i tačno postoji ta depresija koja se razvija, koja je sekundarna u okviru ove bolesti i to treba prepoznati. Automatski kada se organski popravi stanje, popravi se psihološko stanje kod pacijenata.
O detinjstvu: "Ja sam seljačko dete i vrlo sam srećan i ponosan zbog toga"
U emisiji su se dotakli i Gornje Gorevnice, Čačka, njegovog detinjstva, o čemu je govorio sa velikim ponosom:
- Ja sam seljačko dete i vrlo sam srećan i ponosan zbog toga. Petnaest godina sam proveo detinjstvo na selu i pešačio sam u osnovnu školu.
Govorio je i o porodici, roditeljima, odrastanju uz baku i strinu, kao i o stricu koji je imao veliki uticaj na njega:
- Moj stric Bože Milovanović bio je dečiji kardiohirurg. Bio je asistent DeBakeyju u Houstonu i radio na Institutu za majku i dete. Počeo je među prvima u staroj Jugoslaviji da operiše dečije srce.
Neverovatno inspirativnu životnu priču i znanje ovoga velikog stručnjaka ne propustite u novoj epizodi emisije „Balkanskom ulicom“!
