U detinjstvu se suočavao sa zdravstvenim problemima, uključujući hronični bronhitis koji je zahtevao česte posete bolnicama.
Spominje doček Nove godine bez struje, kada je s oduševljenjem dočekao skromni paketić od oca.
Pevač Sloba Radanović danas ima uspešnu muzičku karijeru i zahvaljujući svom talentu i radu omogućio je sebi i svojoj porodici život na visokoj nozi, dok je svoje odrastanje proveo veoma skromno.
Naime, Sloba se jednom prilikom vratio u detinjstvo i prisetio scena kada se nije imalo u njegovoj porodici.
Sloba je otkrio i da je u detinjstvu bio bolešljiv i da je patio od hroničnog bronhitisa, zbog kog je često bio po bolnicama.
- Kao dete sam bio često bolestan i moji roditelji su se baš namučili sa mnom. Stalno smo išli po bolnicama. Primao sam venske injekcije u čelo. Gušio sam se, a majka nije mogla da dođe sebi od tuge. Ja sam se gušio u nedostatku vazduha, a ona u suzama - počeo je Sloba, te se prisetio jednog emotivnog dolaska iz bolnice.
- Često smo odlazili u dečiji dispanzer u Zrenjaninu i do tamo smo dolazili autobusom. Na stanici je bio jedan kiosk u kom se prodavalo pecivo. Majka mi je tu uvek kupovala pogačice i jogurt. Posle terapije smo krenuli kući i tada mi je rekla da je bolje tog dana da prošetamo kroz grad umesto da se vratimo autobusom - pričao je Radanović kroz suze:
- Kada smo prošli pored kioska, podsetio sam je: "Mama, zaboravila si da mi kupiš pogačice." Odgovorila mi je: "Nema mama danas za pogačice, kupićemo drugi dan." Zato što nije imala novca za kartu nismo ušli ni u autobus, danas mi je jasno. Nekih 200 metara dalje na stazi smo pronašli 20 dinara. Bog nam ih je poslao! Bili smo srećni kao da smo pronašli milion dinara i odmah smo se vratili po pogačice i jogurt. Taj dan nikada neću zaboraviti. Njen ponos da ne traži ni od koga pare, njenu bol što nema da mi kupi kiflu i sreću kada smo pronašli pare za obrok. U mraku sam čekao oca da mi donese skromni paketić za Novu godinu Radanovićevo detinjstvo je bilo puno ljubavi, ali i nemaštine. Odmalena je razumeo roditelje jer su se borili da mu daju sve što mogu.
- Kada generalno pomislim na detinjstvo, setim se i jednog dočeka Nove godine. Nestalo je struje, a ja sam nestrpljivo čekao oca da dođe iz firme i donese paketić koji je tamo dobio. To su bili skromni paketići, u njemu je bio jedan mali voz. Obradovao sam mu se neverovatno i godinama sam se igrao tom igračkom. Uvek sam bio zadovoljan sitnicama koje sam dobijao.
"Tetka me je opremila za školu"
Kako je ispričao, tetke su im pomagale finansijski, pa se tako prisetio trenutka kada ga je tetka opremila za školu.
- Bez obzira na to što nismo imali mnogo, majčine sestre su se trudile da meni, ali i mom bratu i sestri, ništa u životu ne fali. Kada je trebalo da krenem u školu, tetka koja živi u Češkoj me je potpuno opremila. Poslala mi je sve! Od čarapa do kape! Jedan krevet je bio pun stvari, svezaka, pribora za školu. Kupila mi je i ranac! Nikada neću moći da zaboravim tu kap u moru stvari koje je učinila za mene - rekao je Sloba brišući suze koje su same padale - rekao je Sloba tada za "Srpski telegraf".
