Anđelka i Anja su se upoznale tokom snimanja serije, dok je Marija najpre bila poznata svojoj publici, a zatim se povezala sa Anđelkom.
Sve tri devojke opisuju svoje prijateljstvo kao duboko ukorenjeno, sinhronizovano i uzajamno podržavajuće.
Marija Kilibarda, Anđelka Stević Žugić i Anja Mandić najbolje su drugarice, a sada su bez ustezanja pričale o tome ko je koga prvi upoznao, ko je kome krstio decu, ko šalje najduže glasovne poruke, ko bezbroj puta skrene s jedne na drugu temu i kako su sve tri “kliknule na prvu”…
Ko je koga prvo upoznao?
Anđelka Stević Žugić : Anja i ja smo se upoznale na snimanju “Andrije i Anđelke”, potom sam ja upoznala Maru, a onda sam upoznala njih dve. Zato je najpoštenije da ovaj intervju počnemo sa mnom (smeh).
Anastasija Mandić: Važno je reći da smo Anđelka i ja našu priču počele pre jedanaest godina. Sada već staž radi za nas.
Anđelka Stević Žugić. : Maru sam znala kao nekoga koga rado gledam u bilo kom formatu i po komentarima mnogih ljudi iz mog okruženja da je “laf, brat, car”. Imala sam dilemu vezanu za poslovnu ponudu i ni sama ne znam zašto sam osetila slobodu da baš nju pozovem radi konsultacija. Počela sam s klasičnim predstavljanjem: “Ćao, Anđelka je, glumica, možda se sećaš, izvini ako davim”, a ona me je u svom prepoznatljivom stilu sasekla sa: „Ej, de si, Anđi, ‘si luda, šta se izvinjavaš, pucaj…” Od tada do danas su moje srce i sve poslovne tajne na dlanu za nju i obrnuto.
Marija Kilibarda : Anja jeste najstarija od nas tri, ali mada je čovek prirode i suplemenata, očigledno ne pije ništa za memoriju, bar ne u dobrim koncentracijama. Ništa ginko, ništa ženšen, jer je zaboravila da se nas dve znamo mnogo pre no što je upoznala Anđelku. Bilo je to davno, kada smo Manda i ja imali neki zajednički posao. Posle kažu bučna sam i upadljiva, a Anja me nije zapamtila (smeh).
Anđelka, da li ste i sa Anjom „kliknuli“ tako brzo?
Anđelka Stević Žugić : Apsolutno. Atmosfera seta je onemogućavala da često budemo potpuno otvorene, pa smo veoma brzo krenule s pokrivanjem bubica i pričom u šiframa kako bismo obradile sve bitne i nebitne teme koje život znače. Anja je odmah prepoznala da sam ja potencijal koji će ona uvesti u sve tajne o smislu života i šopinga. I, evo, samo što nisam naučila.
Marija Kilibarda : Vrlo lako “kliknem” s ljudima koje upoznajem preko onih u koje mnogo verujem, jako ih volim i čije vrednosti delim. Tako je bilo i sa Anjom. Kao što postoji preduverenje, tako sam ja imala predljubav za nju. Odjednom smo počele da se organizujemo kao tročlani organizam. Znate ona tri, savršeno sinhronizovana, zupčanika na satu. To je slika našeg odnosa.
Da li je Anja najfilozofskiji “zupčanik”?
Anđelka Stević Žugić : Anja je naš smiraj i naša mera u svemu, tako da možemo da kažemo – da.
Marija Kilibarda : Anđelka je najpragmatičnija i najkonciznija. U mojim pričama bude mnogo “mesa”, ali i viškova. Ona mi stalno govori “ratosiljaj ih se”, ali ja ih negujem. Vadim se da je to škola Trećeg kanala, kada smo morali da popunimo 45 televizijskih minuta, bez promptera i režije. Anđa mi, kao žišku, baci neku temu tipa “šta mislimo o…” Mnogo mi je slatko što se uvek pitamo šta mislimo. Zgražavamo se kad ljubavni parovi prestanu da budu individue i sve govore u množini, ali u prijateljskim relacijama je fenomenalno. Recimo, Anđa pita “šta mislimo o ovoj tašni” ili o mnogo važnijim poslovnim ili životnim temama. Onda sledi moje obimno analiziranje, pa ona posle četrdeset pet minuta kaže – možeš li da mi kažeš “ovako ili onako”. Kad odgovorim u jednoj rečenici. Čujem: “Pa, što mi nisi odmah rekla”. Ja u hodu započnem 37 novih tema…
Znamo ko je dobio nadimak „kraljica digresije“.
Marija Kilibarda : Želim da me neko skine s trona, ali ne znam kome da predam krunu kad se niko ne pojavljuje. Moj mali napredak je – uvek se vratim na početak priče.
Anđelka Stević Žugić : Pošto se protiv toga ne može boriti, odlučila sam da mi je to poslato s razlogom. Te digresije održavaju moje vijugice umesto, recimo, ginko bilobe (smeh).
Anastasija Mandić. : Dešava nam se da počnemo jedno, odemo na nešto šesto, rastanemo se i kažemo: “Bože, uopšte nismo završile ono što smo htele”. Dešavalo se i da me jedna od njih doveze do ulaza moje zgrade, a posle par minuta zvoni telefon i čujem: “Nisam ti rekla”. Da se razumemo, imaju svu potrebnu opremu, tako da to ne ugrožava bezbednost njihove vožnje (smeh).
Kako izgleda organizacija zajedničkih ručkova ili nekih drugih aktivnosti, s obzirom na to da samo Anja nema malo dete?
Anastasija Mandić : Evo, ovako, dogovorimo slikanje (smeh). Ovo je jedini način da se sve tri vidimo, a dešava se da uspemo i da se zavučemo u kuću u nekim čudnim terminima, npr. od 11 do pola jedan pre podne. Tada se ispričamo, a kad se dogovorimo da odemo na večeru, uvek neko dobije temperaturu, proradi virus ili uleti neki posao. Svaka juri na svoju stranu, ali kad god se uključi „crveni alarm“, uspemo da se nađemo. On ne znači samo opasnost, već i veliku sreću.
Anđelka Stević Žugić. : Nas tri volimo da kukamo jedna drugoj, jer znamo da je to sigurna zona i da ćeš čuti upravo ono što ti treba. Ako ti fali podrška – dobićeš je, ako je neophodna „šamarčina“ – i nju ćeš dobiti, kad ti treba filozofija, „vađenje“, savet, novac… Sve se rešava, a ako okupljanje nije opcija, može i telefonski, prilično jednostavno.
O tome da li je tačno da su sve tri kume i ko je koga venčao i krstio u ovom trouglu, čitajte detaljnije na portal Story.rs
