Evropu je pogodio ekstremni toplotni talas, a najviše su pogođeni Balkan, centralna Evropa i Panonska nizija, sa temperaturama i do 43 stepena
Meteorolozi najavljuju da će se talas povući sa Balkana tokom vikenda, ali se seli na zapadnu Evropu, gde se očekuju novi ekstremni rekordi
Evropa se trenutno bori sa ekstremnim toplotnim talasom koji ne popušta, a najnoviji podaci pokazuju da se vreli talas nezadrživo širi dalje na istok. Kako je objavio meteorološki sajt "Severe Weather Europe" (SWE), iznad centralne Evrope i Balkanskog poluostrva razvio se snažan atmosferski greben visokog pritiska koji je u potpunosti zarobio vrelu vazdušnu masu iznad naših krajeva.
Stručnjaci upozoravaju da ovaj izuzetno topao i suv vazduh stiže direktno iz Severne Afrike i podiže temperaturne anomalije do samih ekstrema, gurajući dnevne temperature u mnogim mestima znatno iznad 40 stepeni.
Kako radi nevidljivi pakleni poklopac
Glavni atmosferski motor koji pokreće ovaj višenedeljni toplotni pakao je izuzetno stabilan i tvrdoglav sistem visokog pritiska parkiran direktno iznad srca našeg kontinenta. Ovaj fenomen, koji je u javnosti poznat pod nazivom "toplotna kupola", funkcioniše bukvalno kao poklopac na užarenom loncu. Kako objašnjavaju stručnjaci SWE, toplotna kupola nastaje kada se formira snažan greben visokog pritiska na velikim visinama, poznat i kao blokirajući anticiklon. Kada se ovaj stabilni vremenski obrazac pozicionira nad nekim područjem, on može trajati danima, pa čak i nedeljama.
Atmosferski poklopac zarobljava vreo vazduh ispod sebe na svim nivoima. Dok se vazduh spušta ka tlu, on se dodatno sabija i zagreva u donjim delovima troposfere. Rezultat je zastrašujući: vazdušna masa postaje nenormalno topla na najnižim visinama, a ekstremno vrela pri samoj površini zemlje. Vetrovi koji duvaju sa kontinenta održavaju vlažnost na niskom nivou, ali to sa sobom nosi novu opasnost – ubrzani gubitak vlage iz zemljišta i brzi razvoj suše.
SWE posebno skreću pažnju na takozvani indeks toplote (Heat Index), koji ilustruje prirodnu vezu između temperature i vlažnosti vazduha, odnosno pokazuje koliki je stvarni subjektivni osećaj toplote. Kada vazduh ima temperaturu oko 35 stepeni, niska vlažnost vazduha ispod 60 procenata je znatno podnošljivija za ljudski organizam. Međutim, ukoliko vlažnost vazduha skoči iznad 80 procenata na sličnim temperaturama, subjektivni osećaj može dostići čak blizu 50 stepeni.
Balkan u rerni: U Panonskoj niziji temperature idu do 43 stepena!
Balkan i Srbija nalaze se na samom udaru ovog toplotnog talasa, koji se postepeno pomerao sa zapada ka istoku. Prema analizama koje donosi SWE, najtopliji dan za severni Balkan i Istočnu Evropu u ovom talasu je upravo četvrtak, kada se očekuje vrhunac usijanja.
Sa zapadnim vetrovima i izduživanjem vazdušnog grebena, vreli talas se dodatno pojačava u nizijama. Temperature u dolini reke Po u Italiji, ali i u čitavoj Panonskoj niziji, dostižu ekstremne vrednosti od 40 do 43 stepeni.
Već od srede, temperature su prelazile granicu od 40 stepeni u dolini reke Po, dok su se vrednosti do 42 stepena merile na potezu od Mađarske, preko istočne Hrvatske i severne Srbije, pa sve do zapadne Rumunije.
Ipak, četvrtak je doneo još žešći udar, pa se u samom srcu Panonske nizije očekuje rekordnih 43 stepena. Toplotni talas se u petak dodatno širi i na jug Balkana, donoseći ekstremne temperature u Bugarsku i Grčku, ali i u delove zapadne Rusije. Istovremeno, u dolinama širom Istočne Evrope, uključujući Ukrajinu, istočnu Poljsku i južnu Belorusiju, temperature će se kretati u rasponu od 38 do 41 stepena.
Ono što dodatno pogoršava situaciju jesu iscrpljujuće "tropske noći". U velikim urbanim centrima minimalne noćne temperature se spuštaju između 22 i 26 stepeni. Kada noćne temperature ne padaju ispod 24 stepena, ljudsko telo gubi ključni prozor za prirodno hlađenje i odmor, što dovodi do ogromnog fiziološkog stresa za milione stanovnika. Ovaj nedostatak noćnog hlađenja takođe ubrzava poljoprivrednu sušu i dramatično povećava rizik od šumskih požara širom južne Evrope i zapadnog Balkana.
Srećom, meteorolozi najavljuju da je kraj ovog toplotnog talasa na Balkanu blizu. Prema srednjoročnim projekcijama SWE, vazdušni greben iznad Istočne Evrope i Balkana počeće da se urušava tokom predstojećeg vikenda. Međutim, dok se kod nas situacija smiruje, toplotna kupola se već sledeće nedelje seli na zapad Evrope, donoseći novi talas ekstremnih vrućina u Portugal, Španiju, Francusku, preko Alpa pa sve do Britanskih ostrva.
Kada nam stiže osveženje i gde će biti pljuskova
Kako je objavio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), u četvrtak popodne stižu prvi znaci promene. Prema prognozi, u popodnevnim satima na istoku, jugu i jugozapadu Srbije, kao i u Pomoravlju i Banatu, uz lokalni razvoj oblačnosti, moguća je retka pojava kratkotrajne kiše ili lokalnih pljuskova praćenih grmljavinom.
Pravi, iako manji pad temperature, stiže nam u petak i tokom vikenda. RHMZ najavljuje da nas u petak očekuje promenljivo vreme, uz smenu sunčanih i oblačnih intervala i lokalnu pojavu kratkotrajne kiše i pljuskova sa grmljavinom.
Tokom dana vikenda, ovi pljuskovi i grmljavina biće rezervisani isključivo za brdsko-planinske predele jugozapadne, južne i istočne Srbije. Temperatura će biti u manjem padu, pa će u većini mesta u našoj zemlji biti u znatno podnošljivijem intervalu od 32 do 36 stepeni.
Već od naredne nedelje očekuje nas povratak potpuno sunčanog i ponovo veoma toplog vremena, što znači da će se letnje temperature brzo vratiti na visoke vrednosti.
