Posle ekstremnih vrućina sa temperaturama do 41 stepen, u Srbiji je stiglo blago osveženje, ali topli dani još uvek traju.
Oko 26. avgusta očekuje se još jedan manji pad temperature, ali bez ozbiljnijih padavina uprkos dugom sušnom periodu.
Posle ekstremnih vrućina i temperatura koje su u petak, 21. avgusta, u pojedinim delovima Srbije dostigle čak 41 stepen, stiglo je prvo osveženje, temperature su za nekoliko stepeni niže, ali topli dani još nisu iza nas. Meteorolog Milenko Jovanović najavljuje da bi oko 26. avgusta mogao da usledi još jedan blaži pad temperature, ali upozorava da ozbiljnijih padavina, koje su preko potrebne posle dugog sušnog perioda i zbog požara, za sada nema.
O vremenskim prilikama, nastavku leta i posledicama dugotrajnih vrućina u "Jutru na Blic" govorili su meteorolog Milenko Jovanović i dr Dragan Hrnčić, neurofiziolog.
Topli dani ostaju, ali bez ovakvih ekstrema
Iako nekoliko stepeni niže temperature donose mali predah posle vrelih dana, leto još nije gotovo. Jovanović očekuje da će toplo vreme potrajati, ali prema modelima koje meteorolozi trenutno prate ne bi trebalo da bude ekstremnih temperatura kakve su zabeležene prethodnih dana.
- Neće biti ovakvih ekstremnih temperatura, gledano prema najnovijim modelima koji simuliraju atmosferske procese, koji se apdejtuju svakih šest ili 12 sati, što će reći - nema prognoze danas za 15 dana. To je neozbiljno. I mi na svakih 12 sati imamo nove prognoze i menja se, jer se menjaju merenja, menjaju se jednačine koje moraju da budu ispoštovane i dobijamo drugačije produkte - objasnio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, oko 26. avgusta moguć je još jedan blaži pad temperature, ali to ne znači dolazak pravog jesenjeg zahlađenja.
- To je bezazleno zahlađenje. Ovakav sušni period je stvarno neuobičajen, ali je on bio predvidljiv kao češća pojava, upravo zbog globalnog otopljenja, odnosno zbog famoznih klimatskih promena - rekao je Jovanović.
Posle +40 stepeni stiže nekoliko prijatnijih dana
Koliko je 21. avgust bio ekstreman najbolje pokazuju izmerene temperature. Prema rečima meteorologa, u Velikom Gradištu i Ćupriji maksimalna temperatura dostigla je 41 stepen, dok je u još nekoliko gradova izmereno 40.
Jovanović je objasnio i zbog čega jutarnjih 18 ili 19 stepeni izmerenih na meteorološkoj stanici ne mora da znači da je toliko prijatno i u samom centru grada. Stanice izvan gusto izgrađenih delova nisu pod jednakim uticajem betona i asfalta, dok veliki gradovi tokom noći znatno teže otpuštaju toplotu.
Tropske noći su najgore posledice
Da problem nisu samo dnevne temperature od 35, 38 ili 40 stepeni, ukazao je dr Dragan Hrnčić. U velikim gradovima beton i asfalt tokom dana akumuliraju ogromnu količinu toplote, a zatim je tokom noći otpuštaju. Zbog toga organizam praktično nema period u kojem može da se odmori od vrućine.
Posebno je teško kada se ni tokom noći prostor u kojem boravimo ne može dovoljno rashladiti.
- Problem tog gradskog ostrva toplote koje vlada u Beogradu su te tropske noći. Mi ćemo se nekako izboriti sa ovih 35 do 40 stepeni uz klimu, uz zaštitu u toku dana. Ali kada vi ne možete spavaću sobu da rashladite ispod 25 ili 26 stepeni u njoj, i onda to postaje jako problematično, da vi onda zapravo 24 sata vodite bitku sa visokom temperaturom. U ruralnim sredinama, sa više zelenila, sa drugačijom arhitekturom, noć bude hladna i omogući zapravo resetovanje organizma, da budete odmorni i da u toku dana izdržite i tu toplotu. U Beogradu, nažalost, ne samo u Beogradu, u svim urbanim sredinama je zapravo to jako teško, i najgora je zapravo posledica ovih toplotnih talasa upravo tropska noć i uticaj na spavanje - objasnio je dr Hrnčić.
Beton zadržava toplotu, zelenilo prirodno rashlađuje grad
Na razliku između grada i područja sa više zelenila ukazao je i Jovanović. Vazduh se zagreva od podloge, pa je velika razlika da li se ispod njega nalaze asfalt i beton ili jezero, šuma i druga zelena površina.
Dr Hrnčić istakao je da upravo zbog toga zelenilo u gradovima ima ulogu svojevrsne prirodne klimatizacije.
- Moramo da čuvamo to zelenilo koje zapravo nam predstavlja pluća jednog grada, i zaista se vidi da u onim ulicama gde postoji zelenilo, da nam je i hladnije, da ono stvara jednu prirodnu klimatizaciju, štiti prozore od direktnog sunca, manje zagreva i sam asfalt. To zelenilo je neka prirodna klima koja nam mnogo znači i onda se treba truditi da svako stablo zapravo, i njihov broj povećavamo, da te zelene površine što više čuvamo - rekao je Hrnčić.
Klimatski period je 30 godina
Govoreći o tome koliko ovakve epizode možemo povezivati sa klimatskim promenama, Jovanović je objasnio da se klima ne određuje na osnovu jednog vrelog dana ili pojedinačnog ekstremnog događaja. Posmatraju se dugogodišnji meteorološki parametri, dok globalno zagrevanje povećava verovatnoću učestalijih ekstremnih pojava.
- Klimatske promene, to su promene statističkih parametara meteoroloških u dugom nizu godina. Klimatski period je 30 godina. Tako da nesporno je globalno zagrevanje koje produkuje burnije procese, verovatnoću ekstremnih meteoroloških pojava mnogo češću, kao što su suše, kao što su intenzivne padavine. To sve nije sporno, ali to nije zakonitost na osnovu čega možemo reći kako će biti vreme prekosutra. Čak se greši i drugim modelima - objasnio je Jovanović.
Za građane je, prema tome, najvažnija vest da najekstremnije temperature popuštaju i da će već sada biti nekoliko stepeni prijatnije. Ipak, leto još nije završeno, toplih dana će biti i u narednom periodu, dok ozbiljnijih padavina koje bi prekinule dug sušni period, prema onome što trenutno pokazuju prognoze, za sada nema.
