Agenciji za restituciju iz Sombora je predato oko 120 zahteva za vraćanje oduzete imovine, a do sada su vraćena dva lokala. Zemlje nije vraćen nijedan hektar.
Oni koji podnose zahtev za vraćanje oduzete imovine sada nailaze na neočekivane teškoće. U somborskom Udruženju za povraćaj oduzete imovine pojašnjavaju da je u zakonu precizirano da za zemljište koje je prošlo komasaciju ne treba identifikaciona dokumentacija, ali u praksi se dešava da Agencija za restituciju vraća takve zahteve i traži dokumentaciju kojom bivši vlasnici treba da dokažu šta je bilo sa njihovom imovinom posle oduzimanja.
- To znači da mi treba da dokažemo šta su sa našom imovinom radili oni koji su tu imovinu oteli i ako to ne dokažemo nismo ispunili uslov za restituciju - kaže advokat Đuro Bošnjak, potpredsednik Udruženja za povrtaćaj oduzete imovine u Somboru.
On podseća da je prilikom prvog vraćanja oduzete imovine početkom 90-ih godina rađena supstitucija. Niko nije dobio zemlju koja mu je oduzeta, već drugu zemlju iste površine i kvaliteta.
- Vraćanje zemlje 1991. bilo je jednostavno. Predsednik komisije bio je sudija, a u komisiji je bio jedan geometer i bilo je dovoljno dati samo rešenje o oduzimanju da bi nam zemlja bila vraćena. Ovaj zakon je izuzetak, jer ne predviđa supstituciju - kaže Bošnjak.
Jožef K. podneo je zahtev za povraćaj oduzete imovine od svog dede.
- U zahtevu sam naveo katastarske brojeve koje su parcele imale kada su oduzete, ali ne i nove katastarske brojeve koje te parcele imaju danas, jer prosto tome nisam uspeo da uđem u trag. Ne znam da li će mi tražiti tu dopunu dokumentacije. Ukoliko budu insistirali na tome to je, po meni, samo način da nađu razlog da se što manje zemlje vrati - kaže Jožef K.
Preciznih podataka o tome koliko zemlje će u Somboru potraživati bivši valsnici i njihovi naslednici nema, ali su procene da je to oko 13.000 hektara, što je manje od količina državne zemlje na teritoriji Sombora i okolnih sela.
