Do sada su ove vrste bilja Vojvođani mogli videti samo na slici u stručnim enciklopedijama ili uživo u botaničkim baštama velikih gradova, a od sada, zahvaljujući Vladimiru Stepanovu, meksički svileni bor i još mnogo toga egzotičnog raste u najlepšem vrtu od Subotice do Vranja, u Ravnom Selu u opštini Vrbas.
RAVNO SELO - Do sada su ove vrste bilja Vojvođani mogli videti samo na slici u stručnim enciklopedijama ili uživo u botaničkim baštama velikih gradova, a od sada, zahvaljujući Vladimiru Stepanovu, meksički svileni bor i još mnogo toga egzotičnog raste u najlepšem vrtu od Subotice do Vranja, u Ravnom Selu u opštini Vrbas.
Ko želi da vidi libanski ili himalajski kedar, japanski bor iz Sapora, meksički svileni ili opet himalajski bor, patuljaste vrste četinara, papas travu, vrbu ruzmarin, stubastu ili piramidalnu tisu, Isusov cvet, korejsku smrču i mnogo toga drugog lepo mirosnog i fantastičnih boja, mora posetiti ovu baštu koja podseća na rajsku. Najveći broj vrsta stigao je iz Holandije. Za svoj trud Vladimir Stepanov dobio je „Srebrni cvet“ Gradske zajednice Novog Sada za najlepše uređen i osmišljen prostor, iako Ravno Selo ne pripada glavnom gradu Vojvodine, ali je Vladimirov vrt nadaleko poznat.
Vladimir je profesionalno igrao fudbal u Holandiji, u Ekscelzioru iz Roterdama, i tada se zaljubio u cveće i vetrenjače.
- Na ovom mestu nije postojala vetrenjača i odlučio sam da svom mestu i kraju poklonim nešto novo. Uradio sam projekat potpuno iste vetrenjače kao što su u Holandiji, da me podseća na moju drugu zemlju Holandiju - kaže Vladimir.
Vetrenjača ima prizemlje i tri sprata. U prizemlju je Vladimirov atelje, a u pripremi je i galerijski prostor, na prvom spratu je mali etno muzej sa eksponatima iz ovog kraja, a na drugom i trećem stan za vlasnika.
Park oko vetrenjače, površine 3.000 metara, Vladimir je osmišljavao sedam godina.
- Sadnice su selektovane pažljivo i o svakoj sam morao mnogo toga da naučim, kako raste, odgovara li joj senovito, polusenovito ili sunčano stanište. U parku danas živi više od 500 različitih vrsta, oko 300 vrsta višegodišnjeg cveća, 103 vrste četinara, a lišćara, grmova i puzavica preko 90 - kaže Vladimir dok sa velikom nežnošću dodiruje svaki cvet, opisuje njegovu boju, miris i pokušava da goste uvede u tajnoviti svet bilja. Kraj vetrenjače se nalazi i jedan bazen, koji je nekad Vladimiru i njegovim prijateljima služio za odmor i rekreaciju, ali je danas pretvoren u stanište za prelepe japanske šarane.
- Napravio sam jezero sa kaskadama, fontanom i dvorcem na planini, a biljke zasađene oko bazene odgovaraju nadmorskoj visini kako bi slika bila potpuna. U bazen sam ubacio par japanskih šarana „koji“ i oni su se razmnožili pa ih sada ima više od pedeset - kaže Vladimir. U parku se nalazi još jedno jezero, sa kolonijom lokvanja. Vladimir dnevno u vrtu provede nekoliko sati, a najteže je košenje travnjaka koje mu oduzme i osam časova.
Ovde su snimljene četiri emisije „Fora i fazona“, „Cvrletove radionice“ i mnoge druge, kaže Vladimir. Kroz park i vetrenjaču je prethodne godine prošlo 3.000 turista koje su dovodile mnoge agencije.
