U Ulici kralja Aleksandra Karađorđevića 26 u Zrenjaninu ponovo je otvorena mesara koja je tu radila i pre devedeset godina.
Novi-stari vlasnici, naslednici nekadašnjeg imućnog Zrenjaninca Joce Križanova, koji su posle mnogo strpljenja i birokratskih peripetija restitucijom povratili objekat, izdali su ga jednoj poznatoj domaćoj mesnoj industriji.
- Ovaj lokal bio je poznata mesara i neka tako i ostane. To je objekat mog čukundede sa majčine strane Joce Križanova, koji je tu davne 1926. godine otvorio mesaru. To je bila nadaleko poznata radnja, kao i moj čukundeda, koji je bio veliki gazda, ali i dobrotvor - priča Zoran Grujić, čukununuk i naslednik Križanovih.
Pored mesare držao je kafanu u glavnoj ulici, kao i klanicu u blizini Žitnog trga. Veliki imetak ostavio je sinu Velemiru, koji je nastavio domaćinsko gazdovanje, ali mu je komunistička vlast posle Drugog svetskog rata sve oduzela, a njega oterala u zatvor.
U oduzetom lokalu dugo je poslovalo Beogradsko mesarsko preduzeće, a onda je objekat preuzeo zrenjaninski „Bek“, nekada jedan od najvećih giganata mesne industrije.
Kada je “Bek” propao, lokal je promenio namenu, ali nakratko. Zoran Grujić, koji je još pre dvadeset godina krenuo u mukotrpni postupak za vraćanje imovine predaka, u čemu je veliku ulogu odigrala i njegova baka, uspeo je da povrati imovinu predaka.
- Moja baka Olga Đukić, rođena Križanov, srećom je decenijama čuvala i sačuvala sve papire i dokumenta koja dokazuju vlasništvo nad vrednom oduzetom imovinom. U dugotrajnoj borbi da nam se vrati ono što je naše povratili smo lokal i u njega, evo, uselili opet mesaru da se stogodišnji krug zatvori - objašnjava Zoran, koji je bio jedna od prvih mušterija u novootvorenoj mesari.
On je za svečanu priliku sakupio i mnoge stare fotografije iz mesare pradede Velemira, opet zahvaljujući baki Olgi i drugim precima koji su s ponosom čuvali porodične albume da bi se videlo kako se nekada živelo i radilo u gradu na Begeju.
- Puno mi je srce jer sam se na neki način odužio slavnom pretku Joci. On je dao jedan od najvećih priloga prilikom gradnje zgrade Zanatlije i spomen-ploča sa njegovim imenom i dalje stoji na tom zdanju. Ostala je uspomena na njega da je usvajao i podizao decu siročad, pomagao mnogima, bio mecena. Srećan sam jer njegov rad i njegov život neće biti zaboravljeni - naglašava Zoran.
