Čobanin je postao silom (ne)prilika, a zahvaljujući radu sa ovcama postao je imućan i ugledan domaćin. Imao je životnih tragedija, ali istrajnim radom prevazišao je teškoće, i danas, u 69. godini života, Borislav Ferenčev iz Srpske Crnje još radi i - leči ljude.
Staru istinu da se poštenim radom može zaraditi i dobro živeti, najbolje potvrđuje poslednji čuvar ovaca u Srpskoj Crnji i dokazani bioenergetičar sa isceliteljskim moćima Borislav Ferenčev. Više od pet decenija čuva svoje i ovce mnogih Crnjana, a otkako je pre desetak godina spoznao da poseduje bioenergiju - leči ljude, na čemu su mu mnogi koji iznose neoborive dokaze i lična iskustva da ih je izlečio večno zahvalni.
Do ovaca je stigao kada nije položio prijemni za upis u trgovačku školu, pa ga je otac dao na zanat jednom od desetak ovčara u Crnji.
- Imao sam 16 godina i biti bojtar, kako se zvao pastirski učenik, bilo je posprdno za moje vršnjake. Ali kako nisam imao izbora, a želeo sam svoj dinar, prihvatio sam to kao sudbinu i po ceo dan provodio kod gazde sa ovcama - čuvao ih, hranio, muzao, radio na prodaji ili sirenju mleka, čistio obore... Promenio sam četvoricu starijih pastira, uvek odlazeći na bolju zaradu i kvalitetnije uslove rada. Naučen od rođenja na skroman život, zaradu sam investirao u kupovinu ovaca i svoj gazda sam postao u 25. godini. Tada sam se i oženio - priča Borislav.
Oženio se Zorom Došlov, s njom izrodio sina i kćerku, nastavio da kupuje ovce i uvećava stado.
- Iako se ne misli tako, od zarade i rada sa ovcama sam kupio plac za kuću, građu za kuću i poneko jutro zemlje. Imao sam sreću da je i Zora bila štedljiva i vredna, pa je zajednički rad uvećavao kapital. Posle osam godina sagradio sam kuću, formirao stado od 200 ovaca i imao sedam lanaca zemlje! Za dojučerašnjeg siromaha bez igde ičega, to je bio brz uspon - kaže.
Ferenčev kaže da je ovčarstvo veoma unosno iz više razloga. Relativno lako ih je uzgajati jer su dugo na paši, u štalskoj ishrani nisu zahtevne - jedu svakakvo bilje, cena ovčetine i jagnjetine je oko 300 dinara po kilogramu žive vage, sira isto toliko, a tražnja je uvek veća od ponude. Ipak, za kratko vreme zadesile su ga dve tragedije. Supruga mu je umrla u 42. godini, a onda mu je neko podmetnuo požar na farmi. Snagu da nastavi davali su mu dobro zdravlje, sin Perica koji je diplomirao na Višoj mašinskoj školi i ćerka Tanja koja je vaspitačica.
- Posle Zorine smrti, punih 14 godina sam živeo sam, po ceo dan se baveći ovcama i pomažući deci, ali i iščekujući da pronađem nekog s kim ću provesti ostatak života. Pronašao sam udovicu Zoru, s kojom srećno živim poslednjih 16 godina - kazuje Bora.
Predskazanje u snu
Ferenčev nerado priča o svojim bioenergetskim potencijalima, ali oni koje je njima iscelio - a uveravali su nas u to mnogi - puni su hvale.
- Pre desetak godina mi se u snu nešto čudesno predskazalo. Probao sam tada da pomognem bolesnim ljudima iz komšiluka, koji su posle ozdravili čak i od naizgled neizlečivih teškoća. Kako je moj neželjeni marketing brzo profunkcionisao po sistemu “od usta do usta”, mnogi čekaju na tretman.
