Imamo pet đaka i svi su odlični. Najbolje im idu jezički predmeti, jer kad ih je u kući toliko mora da bude priče, kaže dr Srđan Adamović.
Gajdobranka Milijana Janjić i Subotičanin Srđan Adamović zaljubili su se jedno u drugo na prvoj godini studija na beogradskom Stomatološkom fakultetu i od tada se nisu razdvajali, već skoro dve decenije.
Na šestoj godini studija dobili su Dimitrija (13) koga su sa lakoćom odgajali, jer je bio miljenik kumova, studenata, profesora i asistenata.
Svaki novi dolazak na svet malih Adamovića pratila je beskrajna ljubav i sreća, i to je, kažu roditelji, najveća nagrada za sva odricanja i uloženi trud na koje se Milijana i Srđan nikada ne žale .
Samo dan posle diplomiranja majke Milijane, rođen je Jovan (12). Deca mladim roditeljima nisu bila smetnja, nego podsticaj, da prilježno uče i na vreme završe studije.
Adamovići se rado sećaju studentskih dana i prve roditeljske radosti. Srđan je kao odličan student bio pomoćnik asistenta sa platom i mogli su svojoj tada maloj porodici priušititi normalan „studentski standard“.
Porodični niz se nastavio u Srđanovoj Subotici, gde su počeli sa stomatološkom praksom, a nastavio u Bačkoj Palanci gde danas žive u iznajmljenom stanu i imaju privatnu stomatološku ordinaciju.
U Subotici su dobili Lazara (11), Anu (10), Nedeljka (8), Nikolu (3) i Đurđiju (3), a Jovan (2), Sava (15 meseci), Teodor (mesec dana) su Palančani. Zanimljivo je da su svi rođeni u Novom Sadu, a porodila ih je rođena tetka, mamina sestra, Biljana, babica u Betaniji.
Milijana i Srđan kažu da su želeli puno dece i da su srećni zbog toga što im se želja ostvarila. Njihov dom ispunjen je redom, radom, učenjem, razgovorima, igrom, i najviše ljubavlju.
- Imamo pet odličnih đaka kojima naročito dobro idu verbalni predmeti, jer kad ih je u kući toliko mora da bude dijaloga i priče, međusobne pažnje i dobrog uticaja starije dece na mlađe sestre i braću – kaže dr Srđan.
Adamovići pričaju da u ovako brojnoj porodici mora da postoji i solidarnost, jer starija deca rado i često pomažu roditeljima kada treba otići u prodavnicu, pospremiti stan ne izostaje pomoć roditeljima kad treba skoknuti u samoposlugu, pospremiti stan...
- Kada treba, Dimitrije i Jovan znaju pričanjem bajki da uspavaju mlađe sestre i braću. Nastojimo da uputimo decu na igru u prirodi, bavljenje sportom, a igrice na kompjuteru ih naročito ne privlače. Dimitrije i Jovan treniraju rvanje, a Ana i Đurđija karate - pričaju Milijana i Srđan.
Nema poleta bez mladosti
Milijana i Srđan nisu među porodicama sa puno dece koji žive u siromaštvu. Ipak, kažu da su višečlane porodice prepuštene same sebi.
- Ako hoćemo da kao nacija budemo poletniji u svemu, moramo biti mlađi, zbog toga moramo raznim merama podržati porodice, posebno one sa više dece - poručili su Adamovići.
