Protesti izazvani ekonomskim faktorima eskalirali su u nasilje uz tvrdnje umešanosti stranih aktera.
Iranski i ruski lideri razgovarali su o normalizaciji situacije kroz političke i diplomatske metode.
Šef iranske policije, brigadni general Ahmadreza Radan, izjavio je da je mir ponovo uspostavljen širom Irana nakon višednevnih nemira, ocenivši da je saradnja građana sa snagama bezbednosti predstavljala "poslednji ekser u kovčegu terorizma".
Radan je rekao da, uprkos novim pozivima iz inostranstva na nerede, širom zemlje nije bilo prijavljenih okupljanja, a domaći mediji su preneli da je Iran imao "najmirniju noć" od početka krize, preneo je iranski Preštv.
- Božjom milošću i uz svesno prisustvo naroda, poslednji ekser je zabijen u kovčeg terorizma - rekao je Radan i dodao da je saradnja javnosti i bezbednosnih snaga "tajna ove pobede".
On je podsetio na skupove održane ranije ove sedmice širom zemlje, na kojima su građani osudili, kako je naveo, nerede podržane sa strane i izrazili podršku islamskom establišmentu.
Prema njegovim rečima, Iran je svedočio "neviđenom nivou mira i bezbednosti", bez uličnih nemira.
Nemiri su izbili nakon početnih, uglavnom mirnih protesta pojedinih trgovaca zbog nestabilnosti valute i rastuće inflacije, za koje vlasti navode da su povezani sa američkim i evropskim sankcijama.
Zvaničnici tvrde da su se protesti 8. januara pretvorili u organizovano nasilje, za koje optužuju strane pobunjenike i saboterske grupe. Prema navodima vlasti, naoružane grupe su napadale prodavnice, banke, autobuske stanice i verske objekte, pri čemu je poginulo više pripadnika snaga bezbednosti i civila.
Teheran smatra Izrael i Sjedinjene Američke Države direktno odgovornim za nasilje.
Glavni komandant iranske vojske, general-major Amir Hatami, rekao je da su oružane snage spremne da se suprotstave svim zaverama.
- Svi čuvari bezbednosti su spremni da neutrališu zavere koje smišljaju neprijatelji Irana - rekao je Hatami i naglasio da je ključnu ulogu imao narod.
Vlasti sprovele niz hapšenja
Istovremeno, iranske vlasti su saopštile o nizu hapšenja povezanih sa nemirima.
U južnoj provinciji Fars, policija je uhapsila pet članova terorističke ćelije u gradu Marvdašt, osumnjičenih za umešanost u ubistvo trojice pripadnika snaga bezbednosti 8. januara. Zaplenjena je veća količina oružja i municije, a potraga za još jednim osumnjičenim je u toku.
Ministarstvo obaveštajnih službi je saopštilo da je u gradu Kermanu razbijena teroristička mreža hapšenjem šest ključnih osoba osumnjičenih za oružane napade i terorističke aktivnosti. Prema navodima, zaplenjeno je vatreno oružje, eksplozivni materijal i oprema, a neki od osumnjičenih se dovode u vezu sa stranim obaveštajnim službama.
U južnoj provinciji Hormozgan uhapšeno je 10 članova terorističke ćelije, uključujući dve žene, dok su u severnoj provinciji Golestan bezbednosne snage privele naoružanog osumnjičenog koji je, prema vlastima, javno pretio građanima nasiljem.
Iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh rekao je da SAD i Izrael stoje iza organizacije i finansiranja nereda, navodeći da Teheran raspolaže "preciznim obaveštajnim podacima" o koordinacionim centrima u inostranstvu koji, kako je rekao, podržavaju separatističke i terorističke grupe.
Visoki zvaničnici pozvali su građane da se distanciraju od naoružanih grupa, dok je pravosuđe poručilo da neće biti tolerancije prema terorizmu i vandalizmu.
Kremlj: Pezeškijan obavestio Putina o naporima za normalizaciju situacije u Iranu
Iranski predsednik Masud Pezeškijan je danas razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o naporima koji se ulažu u normalizaciju situacije u toj zemlji, saopštila je pres-služba Kremlja.
Tokom telefonskog razgovora, predsednik Islamske Republike Iran Masud Pezeškijan obavestio je predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina o aktivnim naporima iranskog rukovodstva da normalizuje situaciju u zemlji, navodi se u saopštenju, prenosi TASS.
Prema saopštenju, Putin i Pezeškijan su se založili za brzu deeskalaciju.
Naglašeno je da Rusija i Iran dosledno podržavaju brzu deeskalaciju tenzija oko Irana i u regionu u celini, i da se nova pitanja rešavaju isključivo političkim i diplomatskim sredstvima, navodi se u saopštenju.
Moskva i Teheran su, takođe, potvrdili svoju posvećenost jačanju saradnje i realizaciji zajedničkih projekata.
Pezeškijan obećava kraj korišćenja uticaja radi sticanja bogatstva i korupcije
Predsednik Irana Pezeškijan izjavio je da je njegova vlada odlučna da definitivno reši dugogodišnje probleme korupcije i korišćenja uticaja radi sticanja bogatstva.
On je na koordinacionom sastanku, na kojem se razgovaralo o jačanju saradnje među vladinim institucijama u cilju reforme sistema subvencija, posebno u obezbeđivanju, proizvodnji i distribuciji poljoprivrednih proizvoda i osnovnih dobara, istakao poverenje vlade u brzu implementaciju plana, prenosi iranska provladina mreža Press tv.
- Uvereni smo da ćemo kratkoročnom primenom ovog plana, pored vraćanja stabilnosti na tržište, biti svedoci i povećanja kupovne moći ljudi, posebno onih sa nižim prihodima - rekao je on.
Sastanku, održanom u četvrtak, prisustvovali su lideri i predstavnici ključnih organizacija, uključujući Izvršni štab Imamove direktive (Setad), Komitet za pomoć Imama Homeinija, Fondaciju Mostazafan, Organizaciju za dobrobit Irana i Iransku komoru zadruga.
Na sastanku se razgovaralo i o strategijama za poboljšanu interakciju, podelu rada i zajednička ulaganja u velike nacionalne projekte u sektorima kao što su industrija, poljoprivreda, zdravstvo i energetika.
Pezeškijan je potvrdio spremnost vlade da olakša saradnju gde god postoje institucionalna volja, mogućnosti i kapaciteti.
Bela kuća: Iran otkazao 800 pogubljenja nakon upozorenja Trampa
Osamsto pogubljenja koja je trebalo da se izvrše u Iranu otkazana su nakon upozorenja predsednika SAD Donalda Trampa vlastima u Teheranu da ne ubijaju demonstrante, saopštila je sinoć Bela kuća.
Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit je na konferenciji za novinare rekla da je Tramp juče informisan da je "800 pogubljenja koja su bila zakazana i trebalo da se izvrše u sredu obustavljeno", prenosi CNN. Ona je dodala da Tramp pažljivo prati situaciju na terenu u Iranu.
Livit je rekla da su Tramp i njegov tim upozorili Teheran da će biti "teških posledica ako se ubistva povezana sa represijom vlasti nastave".
Tramp je izjavio u sredu da mu je rečeno da ubistva u okviru iranskog gušenja protesta širom zemlje jenjavaju i da veruje da trenutno ne postoji plan za masovne egzekucije, iako su tenzije između Teherana i Vašingtona i dalje visoke.
- Bićemo vrlo uznemireni ako se pogubljenja nastave - poručio je Tramp.
On nije isključio mogućnost američke vojne akcije, rekavši da će "pratiti kako će se proces odvijati", uz napomenu da je američka administracija dobila "veoma ohrabrujuću poruku" iz Irana.
Protesti u Iranu počeli su 28. decembra 2025. godine zbog devalvacije lokalne valute, iranskog rijala, a 8. januara, nakon poziva Reze Pahlavija, sina iranskog šaha, koji je svrgnut 1979. godine, protestni marševi su se intenzivirali širom zemlje.
Istog dana, internet je isključen, a u nekoliko iranskih gradova, protesti su se pretvorili u sukobe sa policijom i praćeni su skandiranjem protiv iranskog političkog sistema.
Prijavljeno je da je bilo žrtava i među snagama bezbednosti i među demonstrantima.
Iranske vlasti, optužujući SAD i Izrael za orkestriranje nemira, objavile su 12. januara da je situacija stavljena pod kontrolu.
(Tanjug)
